Foto: EPA-EFE/NAWID TANHAAvganistan je aktuelnim razvojem situacije dokazao epitet države “grobnice imperija”, ali i tragedije svog naroda.
Ovu zemlju nije uspela da osvoji ni Britanska imperija u 19.veku.
Britanski upad u Avganistan završio se katastrofom 1842. godine kada je čitava britanska vojska, uz povlačenje u Indiju, masakrirana.
Samo jedan preživeli se vratio na teritoriju pod kontrolom Britanije. Pretpostavilo se da su ga Avganistanci pustili da živi kako bi pričao o onome što se dogodilo.
Najstabilnije decenije vlasti u Avganistanu su usledile tokom vladavine šaha Mohamed Zahira od 1933. do 1973. godine, kada je njegov rođak, bivši premijer Mohamed Daud izvršio državni udar i preuzeo vlast.
Daud je okončao monarhiju, ali njegovi pokušaji socijalnih i ekonomskih reformi su bili neuspešni, pa je tada izuzetno jaka frakcija marksističke Narodne demokratske partije Avganistana počela da podriva njegovu vlast.
NDPA je 1978. u “Saur revoluciji” zbacila i pogubila Dauda zajedno sa članovima njegove porodice.
Preuzeli su vlast, proglasili Demokratsku Republiku Avganistan.
Počeli su da reformišu zemlju po ugledu na socijalističke države i politički se približili SSSR.
Unutar vlasti je konstantno dolazilo do sukoba i previranja, a u delovima zemlje je izbila pobuna konzervativnih krugova protiv marksističkih reformi.
Tadašnji SSSR, zvanično na poziv avganistanske vlade 3.jula 1979.poslao je vojsku u Avganistan.
Amerikanci su počeli da podržavaju mudžahedine, avganistanske borce protiv sovjeta.
U deset godina okupacije, SSSR nije uspeo da uspostavi stabilnu vlast u celom Avganistanu.
Do 1989. kada su se sovjetske trupe povukle, u Avganistanu je ubijeno skoro 15 hiljada sovjetskih vojnika, dok je na avganistanskoj izginulo između 150.000 i 180.000 mudžahedina.
Procenjeno je da je milion Avganistanaca umrlo tokom sovjetske okupacije.
U Avganistanu je nastavljen građanski rat posle sovjetskog povlačenja, a vlast Mohameda Nadžibulaha je opstala do 1992. kada su on i njegov brat ubijeni.
Devedesetih godina se pojavio talibanski pokret, koji je nastao u muslimanskim verskim školama u Avganistanu i Pakistanu, u kome su se školovale uglavnom brojni dečaci bez roditelja paštunskog porekla.
Paštuni su najbrojniji narod u Avganistanu, a reč taliban na paštunskom znači student.
U građanskom ratu, talibani pobeđuju i 1996.osvajaju Kabul. Ahmed Šah Masud i Abdul Rašid Dostum, koji su prethodno bili suparnici, osnovali su Severnu alijansku, koja je uz zapadnu pomoć bezuspešno pokušavali da obore talibane.
Vlast talibana trajala je do 2001.godine kada su Amerikanci, uz podršku NATO saveznika, kao odgovor na teroristički napad Al Kaide 11.septembra, napali i okupirali Avganistan.
Talibane su optužili da pružaju podršku Bin Ladenu i Al Kaidi.
Nakon 20 godina, Amerikanci se povlače iz Avganistana, ostavljajući stanovništvo na nemilost talibana, koji obećavaju da njihova buduća vlast neće biti toliko rigidna kao prošla, kada su ženama zabranili školovanje i rad, muziku, filmove, sprovodili javna pogubljenja…
Malo ko im veruje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
