Avganistan na ivici nove humanitarne krize

Više od 3,5 miliona ljudi je trenutno raseljeno unitar Avganistana, među kojima je oko 270.000 novoraseljenih od početka ove godine pošto Talibani ubrzano osvajaju delove teritorije širom zemlje od kada je počelo povlačenje američkih i drugih međunarodnih trupa.

Talibani tvrde da su do sada preuzeli kontrolu nad 85 odsto avganistanske teritorije pošto su nedavno osvojili ključne granične prelaze ka Iranu i Turkmenistanu.

Prema podacima Misije UN za pomoć u Avganistanu (UNAMA), broj civilnih žrtava je veći za 29 odsto tokom prvog kvartala ove godine u poređenju sa prethodnom, a ovaj porast se vremenski poklapa sa povlačenjem međunarodnih vojnika.

Američki general nadležan za rat u Avganistanu Ostin Miler, u ponedeljak se odrekao komande na ceremoniji u glavnom gradu Kabulu i tiho napustio zemlju.

Predsednik SAD Džozef Bajden nedavno je izjavio da budućnost Avganistana daleko od toga da je izvesna, ali da avganistanski narod mora sam da odlučuje o svojoj sudbini.

“Avganistan je na ivici nove humanitarne krize. To može da se izbegne. To mora da se izbegne”, rekao je portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Babar Baloh na konfeneciji za novinare u Ženevi, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, osim zbog borbi na terenu, mnogi raseljeni ljudi kažu da su pobegli zbog maltretiranja i iznude oružanih grupa, velikog broja improvizovanih eksplozivnih naprava na glavnim putevima, kao i zbog nedostatka socijalnih usluga i gubitka prihoda usled rastuće nesigurnosti.

UNAMA upozorava na zabrinjavajući porast obima prijavljenih kršenja ljudskih prava u zajednicama koje su najteže pogođene tekućom vojnom ofanzivom širom zemlje. Izveštaji o ubistvima, mučenjima, progonu i dsikriminaciji su sve brojniji i izazivaju strah i nesigurnost, a među civilnim žrtvama je sve više dece i žena.

Prema rečima portparola UNHCR Babara Baloha, oko 65 odsto populacije Avganistana, u zemlji i van nje, čine deca i mladi ljudi. On je takođe upozorio da je zabeležen porast broja dece i žena koje su postale žrtve ciljanih ubistava, kao i da su u najrizičnijoj grupi aktivistkinje za ženska prava i novinarke.

“Otpornost avganistanskog naroda je dovedena do krajnjih granica dugotrajnim konfliktom, visokim nivoom raseljavanja, uticajem kovida 19, kao i čestim prirodnim katastrofama, uključujući sušu, i sve većim siromaštvom.

Ukoliko ne bude postignut mirovni sporazum u Avganistanu i okončano nasilje, još ljudi će biti primorano da potraži bezbednost ne samo unutar svoje, već i u susednim zemljama, pa i dalje”, upozorio je Baloh.

On je istakao da su susedni Iran i Pakistan udomili skoro 90 odsto raseljinih Avganistanaca, odnosno preko dva miliona registrovanih avgasnitanskih izbeglica ukupno.

“Obe zemlje su obezbedile pristup svojoj teritoriji i zaštitu za avganistanske izbeglice, kao i zdravstvene i obrazovne službe preko nacionalnih sistema. Njihove politike gostoprimstva i inkluzije, koje se protežu na decenije i generacije, ne smeju da se uzimaju zdravo za gotovo”, naglasio je Baloh.

Prema njegovim rečima, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju u omogućavanju pristupa najranjivijim grupama, UNHCR i partneri pomažu novoraseljenim Avganistancima pružajući im sklonište, hranu, vodu, zdravstvene usluge, kao i sanitarnu i podršku u novcu.

“Pozivamo međunarodnu zajednicu da, u duhu solidarnosti, pojača podršku vladi i narodu Avganistana i susednim zemljama u ovom kritičnom trenutku”, poručio je Baloh.

Apel za finansijsku pomoć koji je UNHCR uputio zbog situacije u Avganistanu, uključujući i podršku za avganistanske izbeglice u Pakistanu i Iranu, još uvek nije uspeo da prikupi dovoljno novca, sa samo 43 odsto od 337 milona dolara koliko je potrebno.