Avganistan suočen s ekonomskim kolapsom i glađu

Skoro četiri meseca otkako su talibani preuzeli vlast, Avganistan je na ivici masovne gladi za koju humanitarne organizacije kažu da preti da ubije milion dece ove zime, piše Njujork tajms, ukazujući da je ovako rasprostranjena glad najrazorniji znak ekonomskog kraha koji je osakatio Avganistan.

Dok su Avganistanci decenijama patili od neuhranjenosti, kriza gladi u zemlji se drastično pogoršala poslednjih meseci.

Praktično preko noći, kako ističe list, nestale su milijarde dolara strane pomoći, dok su američke sankcije talibanima izolovale zemlju od globalnog finansijskog sistema, paralisale avganistanske banke i omele humanitarne organizacije u pružanju pomoći.

Sada, kada nastupa hladno zimsko vreme a humanitarne organizacije upozoravaju da bi milion dece moglo da umre, kriza je potencijalno pogubna i za novu talibansku vladu i za SAD, koje se suočavaju sa sve većim pritiskom da ublaže ekonomska ograničenja koja pogoršavaju krizu.

Američki zvaničnici pokazali su izvesnu fleksibilnost oko popuštanja ekonomskog gušenja u Avganistanu početkom decembra, kada je odbor Svetske banke – koji uključuje SAD – krenuo da oslobodi 280 miliona dolara zamrznutih donatorskih sredstava za Svetski program za hranu i UNICEF. Ipak, ta suma je samo deo od 1,5 milijardi dolara koje je zamrzla Svetska banka usred pritiska američkog trezora pošto su talibani preuzeli kontrolu.

Avganistan je pogođen višestrukim krizama koje se „progresivno pogoršavaju“, a suša, ekonomski kolaps i raseljavanje guraju stanovništvo u katastrofalnu glad, upozorio je regionalni direktor Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca za Aziju i Pacifik Aleksandar Mateu, prenosi Asošiejted pres.

Prema podacima UN, skoro 24 miliona ljudi u Avganistanu – oko 60 odsto stanovništva – pati od akutne gladi. To uključuje 8,7 miliona ljudi koji žive na ivici gladi dok sve veći broj neuhranjene dece puni bolnička odeljenja.

Avganistan od prošle godine pati od najveće suše u poslednjih nekoliko decenija, koja je pogodila 80 odsto zemlje. Suša je smanjila useve i uništila prihode poljoprivrednih domaćinstava, nateravši mnoge da napuste svoja sela. Više od 700.000 ljudi je raseljeno ove godine, bilo zbog borbi ili suše.

S prekidom stranog finansiranja mnoge zdravstvene ustanove širom zemlje su takođe zatvorene, što je Avganistancima dodatno otežalo lečenje. UN sastavljaju planove da počnu da isplaćuju zarade medicinskim radnicima koji mesecima nisu primali platu i da osiguraju drugu podršku.

Ujedinjene nacije predviđaju da će se bruto domaći proizvod Avganistana smanjiti za 20 odsto u roku od godinu dana nakon što su talibani preuzeli zemlju, što predstavlja jedan od najgorih ekonomskih kolapsa u istoriji, ukazuje Fajnenšel tajms.

Oštar ekonomski pad naglašava krhkost avganistanske države uprkos skoro dve decenije pomoći koju su predvodile SAD i milijardama dolara. UNDP predviđa da će prihod po glavi stanovnika u Avganistanu, koji je već najsiromašnija zemlja u Aziji, pasti na 350 dolara sledeće godine s 500 dolara u 2020, nakon što je već pao s vrhunca od 650 dolara pre jedne decenije.

UNDP je, ističe Fajnenšel tajms, takođe naglasio da ekonomski kolaps pogoršava politika talibana da ograniče ženama rad i obrazovanje, procenjujući da bi gubitak zaposlenosti žena mogao koštati zemlju do milijardu dolara ili pet odsto BDP-a i smanjiti produktivnost.