Avganistanski novinari strahuju od gubitka ‘poslednjih preostalih’ sloboda

Dok mnogi napuštaju profesiju, oni koji ostaju bore se s teškim uslovima i stalnim pritiscima vlasti, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Barnin radni dan počinje rano ujutro, satima prije nego što stigne u svoju kancelariju u privatnoj medijskoj kući u popularnom dijelu Kabula, Karte-e Char.

Barna, 26-godišnja afganistanska novinarka čije je ime promijenjeno radi sigurnosti, kaže da pažljivo bira priče koje predlaže urednicima putem WhatsApp poruka dok se vozi u prepunom minibusu na sat vremena dugom putu do posla.

„Do trenutka kad stignem do raskrsnice Pol-e Sorkh, koja je oko 15 minuta udaljena od kancelarije, urednici i ja prolazimo kroz nekoliko tema kako bismo izabrali priču koja je važna i zanimljiva, ali istovremeno dovoljno sigurna da ne izazove bijes vlasti“, kaže Barna opisujući svoj svakodnevni rad.

„Imamo mnogo crvenih linija. Moramo izbjegavati određene teme i ublažiti kritiku kako bismo preživjeli pod talibanima“, rekla je za RSE telefonom iz Kabula. „Naš rad i životi puni su ograničenja, a vlada nastavlja nametati još više.“

Avganistanski novinari strahuju da će uskoro izgubiti ono što je Barna opisala kao njihove „posljednje preostale slobode“ nakon što je tvrdokorna vlada pod vodstvom talibana nedavno zabranila objavljivanje slika ljudi i životinja kao dio novih „zakona o moralu“.

Objavljeni u avgustu, ovi zakoni također nalažu da se ženski glas ne smije čuti u javnosti.

U nekoliko avganistanskih provincija – uključujući Kandahar, Helmand i Takhar – ugašene su većina televizijskih stanica kako bi se ispoštovala zabrana.

Televizijski kanali u ovim provincijama su praktično pretvoreni u radio stanice, ostavljajući na desetine snimatelja, fotografa, video montažera i drugih bez posla. Radio stanice su, pak, zabranile emitovanje ženskog glasa.

Avganistanski mediji su prošle sedmice izvijestili da su svim ostalim televizijskim mrežama u zemlji data dva mjeseca da slijede taj primjer. Međutim, visoki vladin izvor negirao je te izvještaje 29. oktobra.

Izvor je za Radio Azadi RSE rekao da će vlasti „rešiti probleme s kojima se suočavaju vizualni mediji u nekim provincijama“, ali nije dao više detalja.

Snimatelj u Takharu, koji je izgubio posao zbog zabrane, rekao je da će najnovija ograničenja medija odvesti Avganistan u mračno doba.

„Osećam se kao da živimo u zaostaloj zajednici kojoj nije stalo do napretka i razvoja“, rekao je snimatelj za Radio Azadi, koji je želio ostati anoniman. „Mediji bez fotografije i videa su kao telo bez glave.“

Još jedan avganistanski novinar osudio je zabranu kao „iracionalnu“ i „ekstremističku“ i rekao da vlada neće moći sprovesti ovu politiku u cijeloj zemlji.

Dvadesetsedmogodišnji novinar iz Kabula izjavio je da će avganistanski mediji „izgubiti hiljade radnika u medijima“ ako Talibani pokušaju sprovesti zabranu.

„Mnogi će izgubiti posao, a mnogi drugi će napustiti industriju jer će naš rad postati besmislen“, rekao je novinar za RSE pod uslovom anonimnosti. „Kako zadržati publiku radijskim izvještajima u kojima govore samo muškarci, bez videa i muzike?“

Hiljade avganistanskih novinara napustile su Avganistan otkako su ultrakonzervativni talibani ponovo preuzeli vlast u avgustu 2021. godine.

Prema podacima organizacije za zaštitu novinara Reporteri bez granica (RSF), od 10.870 muškaraca i žena koji su radili u avganistanskim medijima početkom avgusta 2021., samo 4.360 je i dalje radilo u ovoj industriji u decembru te godine. Tokom tog perioda, od 2.490 novinarki, samo njih 410 je zadržalo posao.

Najmanje 141 novinar bio je pritvoren ili zatvoren pod talibanskom vlašću, izvijestio je RSF u avgustu, ali je dodao da u trenutku objavljivanja izveštaja nijedan medijski radnik nije bio u zatvoru.

„Najveći problem je što nemamo gde da se žalimo“, rekao je novinar iz Kabula. „Kome da se žalite kad je krivac za vaše probleme sama vlast koja ne mari za kritike međunarodne zajednice ili javno mnijenje?“

Snovi nasuprot stvarnosti

U Kabulu, Barna i njene kolege još nisu dobili naređenje da se pridržavaju novih „zakona o moralu“, ali osoblje – kao i većina novinara širom zemlje – priprema se za to. Barna kaže da njene prijateljice koje rade na radiju i televiziji strahuju od najgoreg.

„Novinarke su već najviše pogođene, a sada ćemo izgubiti još više“, rekla je. „Većina talibanskih zvaničnika odbija razgovarati s novinarkama, tako da moramo tražiti od naših muških kolega da dobiju komentare zvaničnika za naše izveštaje.“

Barna kaže da su zvaničnici Ministarstva za promociju vrlina i prevenciju poroka postavili sigurnosne kamere na njenom radnom mestu i vrše nasumične posete kako bi se uverili da zaposlenice poštuju strogi islamski kodeks odevanja.

Najnovija ograničenja za radnike u avganistanskim medijima dolaze u trenutku sve većeg siromaštva i nezaposlenosti u zemlji.

Nekoliko novinara koji rade za afganistanske medije u Kabulu reklo je za RSE da zarađuju između 40 do 70 posto manje u poređenju s platama koje su imali pre nego što su talibani došli na vlast.

Zbog nedostatka sredstava, mnoge medijske kuće su ukinule beneficije poput prevoza za zaposlene i besplatnih ili subvencioniranih obroka.
Barna zarađuje 150 dolara mesečno, otprilike pola plate koju je imala pre avgusta 2021. godine.

„Sanjam da ponovo imam dovoljno novca i slobode da sa kolegama odem u kafiće u Pol-e Sorkhu, kao što smo nekada radili,“ rekla je.

Mnogi kafići uz prometnu Pol-e Sorkh cestu – nekad omiljeni među mladima Kabula – zatvoreni su ili pretvoreni u takozvane porodične restorane.

„Ali za sada, moj glavni cilj je da ne izgubim poslednje preostale slobode koje imamo, kao što su mogućnost da radimo u medijima, razgovaramo s ljudima i gledamo televizijske reportaže“, rekla je Barna.

Širi region

Situacija u medijima pogoršala se i u drugim susednim zemljama u poslednjih nekoliko godina, gde mnogi nezavisni novinari i blogeri provode vreme iza rešetaka zbog kritika autoritarnih vlada.

Uzbečka blogerka Šohida Salomova smještena je u psihijatrijsku bolnicu nakon što je izvestila da je zet predsednika Šavkata Mirzijojeva kupio „20 skupih kuća“ u bogatom delu Taškenta.

U Tadžikistanu, nezavisni novinari koji kritikuju vladine politike često se suočavaju s dugotrajnim zatvorskim kaznama zbog izmišljenih optužbi, a suđenja se obavljaju iza zatvorenih vrata.

U Turkmenistanu nezavisni mediji praktično ne postoje, dok su neki novinari platili krajnju cenu za svoj rad. Među njima je bio i 35-godišnji bivši novinar RSE Hudaiberdy Allashov, koji je preminuo ranije ove godine nakon duge bolesti za koju njegove pristalice tvrde da je posledica pritisaka vlade zbog njegovog novinarskog rada.

Prema policijskim izvorima, Allashov je bio zatvoren, pretučen i mučen elektrošokovima. Nijedna osoba nije odgovarala za ove postupke.

Soltan Achilova, jedna od rijetkih preostalih nezavisnih novinarki u Turkmenistanu, kaže da vlasti ne vrše pritisak samo na nju, već i na njene rođake, prijatelje i svakoga ko joj da intervju ili komentar.

Kaže da su sigurnosne službe prisluškivale njen telefon, često hakirale njenu e-mail adresu i lični računar, te je pratile „svuda“. Više puta je bila fizički napadnuta i jednom pretražena do gole kože na aerodromu.

„Kada nekoga nazovem, agenti bezbdenosti odmah kontaktiraju tu osobu i prete joj otkazom. Ako ta osoba nema posao, agenti prete njihovim rođacima otkazom ili čak zatvorom“, rekla je 74-godišnja Achilova za RSE 27. oktobra.

Uprkos sve manjem prostoru za rad, Achilova ne odustaje od profesije, poručujući da će društvo bez novinara postati mračno, gluvo mesto.