Šta će avioni F-16 značiti za borbu Ukrajine protiv Rusije?

Posle vesti iz Evrope američko ministarstvo odbrane u četvrtak je najavilo da će početi program obuke u oktobru u Arizoni.

Procene o trajanju obuke variraju od nešto više od mesec do godinu dana. I posle isporuke F-16 Ukrajini ostaje pitanje: Šta ovi avioni znače za napore Ukrajinaca da se odbrane od ruske agresije?

U analizi za Atlantic council Klementina Starling, direktorka Programa za odbranu pri ovoj organizaciji i saradnica Scowcroft centra za strategiju i bezbednost ukazuje da će isporuka F-16 ​​Ukrajini pružiti znatno povećane sposobnosti u vazdušnom domenu, a može imati i druge indirektne vojne i političke koristi.

Međutim, malo je verovatno da će samo dodavanje ovih aviona imati odlučujući strateški efekat na tok sukoba s obzirom na operativne izazove sa kojima se Ukrajina suočava.

Analitičari kao što su Frank Hofman i Maksimilijan Bremer i Keli Griko raspravljali su o načinima na koje je rat doveo u pitanje pretpostavke vezane za balans napada i odbrane.

Rat je zaista pokrenuo važna pitanja u vezi sa dugotrajnim verovanjem da je lakše uspostaviti dominaciju u vazduhu. Rusi su to naučili iz prve ruke pošto su višeslojni sistemi protivvazdušne odbrane kojima Ukrajina sada koristi, uključujući rakete zemlja-vazduh, efektivno uskratili vazdušnu nadmoć ruskom vazduhoplovstvu.

U ovom kontekstu, gde je protivvazdušna odbrana naziv igre, operativni uticaj F-16 može biti ograničen, navodi Starling.

Koristi

F-16 će ​​pomoći ukrajinskim snagama, jer će avioni nadoknaditi gubitke koje je Ukrajina pretrpela tokom rata. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo ušlo je u rat sa oko sedamdeset borbenih aviona podeljenih između Mig-39 i Su-27 starije generacije.

Dok je Ukrajina dobila još dve desetine Mig 39 iz Poljske i Slovačke, izgubila je najmanje trideset dva lovca na osnovu vizuelno potvrđenih dokaza. Ovi gubici su delimično posledica činjenice da je Rusija do sada uživala odlučujuću prednost u sposobnostima radara i raketa vazduh-vazduh.

Ruski avioni, kao što su Su-35S i Mig-31BM, imaju napredne radarske sisteme koji mogu da pucaju na ukrajinske avione pre nego što ih oni otkriju. Štaviše, ovi ruski avioni koriste aktivne radarske rakete za samonavođenje, kao što su R-77 i R-37M ultra dugog dometa, koje daleko nadmašuju poluaktivne R-27 koje nose ukrajinski lovci.

Ovi faktori znače da su se ukrajinski piloti do sada borili uz velike nedostatke, pri čemu su ruski avioni mogli prvo da vide ukrajinske avione i pucaju pre nego što mogu da odgovore.

F-16 će ​​biti superiorniji od starijih ukrajinskih aviona. Sa svojim snažnijim radarima i boljom otpornošću na ometanje, F-16 će ​​moći da detektuju ruske avione na većim udaljenostima i omogućiće ukrajinskim pilotima da ostanu dalje izvan dometa ruske protivvazdušne odbrane na frontu.

Štaviše, ovi F-16 će ​​verovatno biti opremljeni AIM-120 AMRAAM, raketama vazduh-vazduh koje imaju slične, i verovatno superiornije, performanse u poređenju sa ruskim R-77.

Pored toga, operativni F-16 će ​​Ukrajini pružiti platformu sposobnu da lako integriše širok spektar sofisticiranih sistema naoružanja ukoliko Sjedinjene Države i druge zemlje odluče da ih obezbede u budućnosti.

To bi moglo da uključi AN/ALK-131, kapsulu za elektronske protivmere koja je namenjena da skreme neprijateljski radar kako bi se izbeglo otkrivanje, ili kinetičko oružje za odvajanje kao što je bomba malog prečnika, pa čak i krstareće rakete kao što je AGM-158 JASSM.

Kada Ukrajina bude imala sposobnost da upravlja avionima F-16, potencijalno bi bila otvorena vrata za zemlje NATO-a da obezbede ovo oružje, pošto je ono lako kompatibilno sa borbenim avionima američke proizvodnje, za razliku od ranije korišćenih sovjetskih aviona.

Konačno, transfer F-16 može pružiti indirektnu korist oslobađanjem dodatnih ukrajinskih protivvazdušnih sistema za odbranu od ruskih bespilotnih i raketnih napada.

Uz obezbeđivanje sposobnijih aviona da pokriju svoje trupe na liniji fronta od vazdušnih napada, Ukrajina bi možda mogla da dodeli više kopnene protivvazdušne odbrane kako bi zaštitila svoje civilno stanovništvo i kritičnu infrastrukturu od neselektivnih ruskih raketnih udara.

Ograničenja

Međutim, uprkos nizu prednosti koje F-16 mogu imati u odnosu na druge avione kojima Ukrajina upravlja, očekivanja o njihovom ukupnom uticaju na rat moraju biti smanjena.

Široko rasprostranjeno prisustvo kopnene protivvazdušne odbrane ozbiljno je ograničilo sposobnost vazdušnih snaga da igraju odlučujuću ulogu u podršci ofanzivnim manevrima na obe strane sukoba.

Rusko korišćenje raketnog sistema zemlja-vazduh S-400 predstavlja veliku pretnju za sve ukrajinske avione, uključujući F-16, jer može da gađa avione na srednjoj i velikoj visini u velikom delu zemlje čak i dok se nalazi u Belorusija, Krim ili ruska teritorija.

Ukrajinski mlaznjaci će i dalje morati da rade na maloj visini, koristeći efekat radarskog nereda terena kako bi povećali svoju sposobnost preživljavanja.

Ova taktika, iako zdrava, nastaviće da stavlja ukrajinske F-16 u nepovoljan položaj u sukobima sa ruskim lovcima.

Ruski avioni koji rade na većoj visini mogu da daju veću kinetičku energiju raketama vazduh-vazduh koje lansiraju, povećavajući brzinu, domet i ukupnu smrtonosnost svog oružja.

Nasuprot tome, čak i F-16 moraju da se bore sa zakonima fizike ako se bore odozdo, pošto će njihove rakete biti usporene gravitacijom i gušćim vazduhom pre nego što stignu do svojih ciljeva.

Osim pretnje od neprijateljskih lovaca i S-400 dugog dometa, širenje različitih tipova protivvazdušne odbrane kratkog dometa i prenosive protivvazdušne odbrane širom bojnog polja takođe će predstavljati pretnju za ukrajinske F-16 koje deluju kao podrška kopnenim trupama blizu na liniju fronta.

Konačno, čak i kada nisu u vazduhu, ukrajinski F-16 će ​​na zemlji biti ranjivi na ruske raketne udare, koji su u prošlosti uništili više ukrajinskih aviona.

Uprkos malim izgledima da F-16 igraju ulogu koja menja igru u sukobu, trud uložen u obuku ukrajinskih pilota, zemaljskih posada i logističara za rukovanje i održavanje ovih aviona imaće dugoročnu vrednost.

S obzirom na to da bi se ovaj rat, nažalost, mogao nastaviti u doglednoj budućnosti, posedovanje platforme koja može lakše da prihvati zapadne sisteme naoružanja, softver i održavanje pružiće mogućnosti za veću efikasnost vojne pomoći Ukrajini u nastavku.

Dugoročno, i NATO i Ukrajina dele cilj da se zemlja pridruži Alijansi. Stoga će sadašnje upoznavanje ukrajinskog vazduhoplovstva sa standardima NATO-a i obuka u sofisticiranim sistemima pomoći da se postavi teren za buduću interoperabilnost.