Azerbejdžan slavi Dan Republike

Pre tačno 99 godina na ovaj dan Nacionalni savet Azerbejdžana proglasio je Demokratsku Republiku Azerbejdžan (DAR). Kao stvaranje prve parlamentarne republike, ovaj događaj je ostavio veoma značajan trag ne samo u mnogovekovnoj i bogatoj istoriji državnosti Azerbejdžana, već i u društveno-politi- čkom životu celog muslimanskog istoka.

Za vreme svog dvogodišnjeg postojanja Demokratska Republika Azerbejdžan postala je simbol slobode, nezavisnosti, napretka i patriotizma za azerbejdžanski narod. Bez obzira na svoj kratak put nezavisnosti, koji je prekinut usled bolj- ševičke invazije u aprilu 1920, DRA i progresivne mere koje je ona preduzela odigrale su veoma važnu ulogu u društvenopolitičkoj svesti Azerbejdžanaca. Davanje jednakih prava svim državljanima, nezavisno od nacionalnosti i pola (treba posebno istaći da su žene u Azerbejdžanu stekle pravo glasa nekoliko godina pre nego što se to dogodilo u mnogim zapadnim zemljama), usvajanje atributa državnosti, proglašenje maternjeg jezika državnim jezikom i drugi važni koraci stvorili su čvrst temelj za buduću nezavisnost Azerbejdžana. Upravo je postojanje državnih tradicija i neophodnog obrazovnog i nauč- nog potencijala dozvolilo azerbejdžanskom narodu da očuva svoju kulturu i nacionalni identitet do ponovnog uspostavljanja nezavisnosti krajem 20. veka.

Državna nezavisnost Azerbejdžana bila je ponovo uspostavljena 1991, na osnovu bogate tradicije delatnosti Demokratske Republike Azerbejdžan. Za 26 godina koje su prošle od trenutka ponovnog sticanja nezavisnosti, Republika Azerbejdžan postala je značajni regionalni igrač, kog neki nazivaju „kamenom temeljcem“ kavkasko-kaspijskog regiona.

Strategija razvoja Azerbejdžana, koju je razradio opštenacionalni lider azerbejdžanskog naroda Hejdar Alijev i koju uspe- šno nastavlja sadašnji predsednik Ilham Alijev, podrazumeva, između ostalog, aktivni doprinos Azerbejdžana celokupnom razvoju regiona. Kao primer može se navesti realizacija krupnih projekata eksploatacije energetskih resursa u kaspijskom delu Azerbejdžana, njihov transport naftovodom Baku-Tbilisi-Džejhan, gasovodom Baku-Tbilisi-Erzurum, projekti TANAP i TAP, koji imaju veliki značaj za privredni razvoj ne samo Azerbejdžana, već i drugih država regiona, doprinose njihovoj me- đusobnoj saradnji, integraciji u međunarodnu zajednicu i obezbeđenju energetske sigurnosti Evrope.

Geografski položaj Azerbejdžana je tokom vekova uticao na istoriju i sudbinu zemlje. Kao nezavisna zemlja, spoznajući svoj strateški položaj, Azerbejdžan je vredno radio kako bi pretvorio geografiju u prednost. Realizacija transportnih koridora koji spajaju Istok i Zapad, kao i Sever i Jug i prolaze kroz teritoriju Azerbejdžana, zasniva se na takvom viđenju geografije.

Treba istaći da Azerbejdžan nije samo mesto gde se geografski spajaju Istok i Zapad, već i mesto gde se različite civilizacije harmonično slivaju jedna u drugu. Kako je izjavio predsednik Ilham Alijev za vreme posete pape Franje Bakuu pro- šle godine, „Azerbejdžan služi kao most između Istoka i Zapada, to je i geografski i duhovni most“. Azerbejdžan se nalazi upravo na onom geografskom prostoru, koji je svetski poznati srpski pisac Milorad Pavić izabrao za mesto radnje svog slavnog romana Hazarski rečnik, gde je veliki majstor pre nekoliko decenija, kada svet još uvek nije razmišljao o potrebi za dijalogom civilizacija, dokazivao da multikulturalnost može da bude samo bogatstvo zemlje.

Poznato je da Pavić nije slučajno izabrao Kavkaz za mesto radnje Hazarskog rečnika, budući da Kavkaz, kao i Balkan ima bogatu raznovrsnost kultura i predstavlja most između Istoka i Zapada, Severa i Juga, objedinjuje vrednosti hrišćanstva, islama i judaizma, različitih civilizacija i kultura. Azerbejdžanski narod se ponosi viševekovnom tradicijom tolerancije i različitosti. Multikulturalno azerbejdžansko društvo odbacuje ekstremizam, stereotipe, kao i ideju o „sukobu civilizacija“. Republika Azerbejdžan sa većinski muslimanskim stanovništvom i prosperitetnim jevrejskim i hrišćanskim zajednicama pokazuje kako odbaciti radikalne i ekstremističke poglede i doprinosi razvoju me- đucivilizacijskog dijaloga u svetu, kako na regionalnom, tako i na međunarodnom nivou. U Azerbejdžanu od 2014. godine radi Međunarodni centar multikulturalizma u Bakuu. U zemlji se organizuju mnoge međunarodne manifestacije na tu temu, od kojih je jedna 4. Svetski forum o interkulturnom dijalogu, koji je nedavno uspešno održan u Bakuu.

Danas međunarodna zajednica do- življava Azerbejdžan kao pouzdanog partnera sa velikim dostignućima na putu razvoja. Treba istaći da se poslednjih godina veze između Azerbejdžana i Srbije takođe uspešno razvijaju u svim oblastima i postoje dugoročne i široke mogućnosti u privrednoj, trgovinskoj, humanitarnoj i kulturnoj sferi. Uzajamne posete lidera dveju zemalja, kao i posete na različitim nivoima pružaju značajan doprinos i pomažu daljem jačanju prijateljstva i strateškog partnerstva između Azerbejdžana i Srbije.

Ove godine se takođe navršava 20 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Azerbejdžana i Srbije. Kada bismo tih 20 godina ocenjivali rečima obič- nih ljudi, a ne političara, mogli bismo da istaknemo sledeća zapažanja: Kada obični ljudi u Srbiji pitaju Azerbejdžance: „Odakle ste?“, posle odgovora: „Iz Azerbejdžana“ može se često čuti: „Vaša država nam je pomogla da obnovimo naš omiljeni park Ta- šmajdan. Vi imate firmu ’Azvirt’ koja je izgradila odličan put u Srbiji. Vaša država je obnovila crkvu Svete Petke, pružila veliku humanitarnu pomoć Srbiji za vreme poplava 2014. godine itd.“

Kada se u Azerbejdžanu govori o Srbiji, uvek se spominje Milorad Pavić, koji je napisao svetski poznati roman o Hazarima. U Bakuu ljudi takođe znaju velikog naučnika Nikolu Teslu, kome je podignut spomenik u jednom od centralnih parkova Bakua. Ljubitelji sporta, naravno, znaju savremenu legendu tenisa Novaka Đokovića, kao i druge sportiste i stručnjake u oblasti sporta, koji uspešno nastupaju i rade u Azerbejdžanu. Kada bismo ocenjivali ovih 20 godina, mogli bismo reći da se srpski i azerbejdžanski narod poznaju u dobrom svetlu. Treba takođe istaći da se, kako u Azerbejdžanu, tako i u Srbiji, zna za probleme druge strane u vezi sa povredama suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U Srbiji mnogi znaju da Nagorno-Karabah i sedam okolnih regiona koje je Jermenija okupirala predstavljaju sastavne delove teritorije Azerbejdžana. Azerbejdžanci takođe znaju da Kosovo i Metohija predstavljaju istorijsku teritoriju Srbije.

Na kraju treba istaći da 28. maja sledeće godine Azerbejdžan na državnom nivou obeležava stogodišnjicu osnivanja DRA. To će nesumnjivo biti veliki i sve- čan praznik koji vredi videti. Zato svi ljubitelji putovanja u Srbiji mogu iskoristiti priliku da posete zemlju vatre i obeleže taj omiljeni praznik zajedno sa azerbejdžanskim narodom. Autorka je predsednica Kulturnog centra Azerbejdžana u Beogradu