Azerbejdžan traži slobodu za Asgarova i Gulijeva

D. Asgarov „dobio je doživotnu zatvorsku kaznu“, a Šahbaz Gulijev „osuđen je na 22 godine“ u fabrikovanom krivičnom slučaju nezakonitog separatističkog entiteta koji je uspostavila Jermenija na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

Kao što je poznato, Jermenija je otpočela rat i upotrebila silu protiv Azerbejdžana, okupirala gotovo petinu njegove teritorije, uključujući region Nagorno-Karabaha i sedam susednih regiona, izvršila etničko čišćenje na zauzetim područjima proterivanjem stotina hiljada Azerbejdžanaca iz njihovih domova i počinila druge žestoke zločine tokom sukoba. Međunarodna zajednica dosledno na najoštriji način osuđuje upotrebu vojne sile protiv Azerbejdžana koja je rezultirala okupacijom njegovih teritorija, što se ogleda u rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) i 884 (1993). Na ovaj način odbacuju se bilo kakve aktivnosti koje narušavaju suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžana i odbija se priznavanje situacije stvorene takvim aktivnostima kao zakonite.

Nezakoniti separatistički entitet koji je „osudio“ azerbejdžanske civile, Jermenija naziva „Republika Nagorno-Karabah“. Odbijeno je bilo kakvo međunarodno priznavanje, a posebno zbog toga što se on nalazi pod upravom i kontrolom Jermenije.

Fotografije D. Asgarova i Š. Gulijeva pre i posle ilegalnog zatvaranja dokazuju da su podvrgnuti nečovečnom postupanju u zatočeništvu. Nasuprot Ženevskim konvencijama iz 1949. godine, kojima se zabranjuje uzimanje talaca i zahteva se humano postupanje prema civilima tokom oružanih sukoba, Jermenija i dalje ignoriše apele Azerbejdžana da poštuje norme i principe međunarodnog humanitarnog prava i oslobodi civile.

D. Asgarov i Š. Gulijev su raseljeni sa svojih rodnih zemalja od 1993. godine, usled agresije Jermenije. Više od dvadeset godina čežnje za domom dovelo ih je do ovog očajničkog čina posećivanja svojih okupiranih zemalja i, u tom pogledu, želja da vide svoje domove i grobove roditelja razumljiva je. Tako, njihovo nezakonito zatvaranje i tvrdoglavo protivljenje Jermenije da ih oslobodi, uzrokuje patnje njihovih rođaka i zasluženo ogorčenje azerbejdžanskog stanovništva.

Nečovečni i nekonstruktivni stav Jermenije sputava mirno rešavanje konflikta. Držanje D. Askerova i Š. Gulijeva u zarobljeništvu je još jedna manifestacija ciljane i dobro poznate politike etničkog čišćenja koju vodi Jermenija, usmerene na konsolidovanje rezultata agresije i okupaciju teritorija Azerbejdžana i sprečavanje stotina hiljada Azerbejdžanaca da ostvare svoje pravo da se vrate u svoje domove iz kojih su prisilno proterani, kao i da uživaju pravo na život, slobodu i bezbednost.

Azerbejdžanska strana je protiv politizacije ovog humanitarnog pitanja i očekuje da međunarodna zajednica neće ostati ravnodušna prema sudbini D. Asgarova i Š. Gulijeva, kod kojih su razvili brojni zdravstveni problemi u zatočeništvu, i da će preduzeti efikasne mere da utiče na Jermeniju kako bi hitno oslobodila nevine civile i pomogla im da se vrate svojim porodicama.