„Srbija se postepeno udaljava od Rusije“: Azerbejdžanski portal o promeni politike Beograda

Prema rečima načelnika Generalštaba Srbije generala Milana Mojsilovića, nove kupovine ruskog naoružanja su praktično postale nemoguće, što dovodi do pitanja da li je potez Srbije motivisan sopstvenim strateškim interesima ili pritiskom Zapada.

Tokom godina, odbrambena saradnja je bila kamen temeljac rusko-srpskih veza. Sada, međutim, analitičari sugerišu da politički razlozi vode odluke Beograda.

Dmitrij Rodionov, ruski politički analitičar i šef Centra za geopolitičke studije Instituta za inovativni razvoj za News.az kazao je da se epizode ​​trvenja između Moskve i Beograda „ne dešavaju prvi put“. On veruje da nedavne akcije srpske vlade odražavaju šire prestrojavanje spoljne politike.

„Odnos Rusije i Srbije prošao je kroz mnoge krize“, rekao je Rodionov. „Odbrana, metalurgija i energetika su ključne oblasti saradnje. Srbija može da nastavi da koristi i modernizuje postojeće rusko naoružanje, ali ono se pomera ka novim dobavljačima“.

Sektor odbrane nije jedina oblast koja pokazuje znake naprezanja.

Energetska saradnja je takođe u pitanju. Srbija trenutno većinu svog gasa dobija preko gasovoda Turski tok, ali Rodionov primećuje da ukupan uvoz ruskog gasa opada.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je isticao značaj ruske energetike, ali trend pada uvoza gasa ukazuje na nijansiraniju realnost.

Pritisak sa Zapada

Godinama su zapadne države posebno Sjedinjene Države i Evropska unija gurale Srbiju da se distancira od Moskve.

Ovaj pritisak je ukorenjen u širim geopolitičkim tenzijama, uključujući protivljenje Zapada ruskom uticaju u Evropi.

Vučić je nedavno najavio da će možda morati da nacionalizuje ruski udeo u novosadskoj Naftnoj industriji (NIS) pod pritiskom Amerikanaca“, rekao je Rodionov.

„Gasprom njeft, podružnica Gasproma, ima većinski udeo u NIS-u. Veći deo srpske naftne infrastrukture, uništene u NATO bombardovanju 1999. godine, obnovljen je uz ruska sredstva“.

Spoljni posmatrači primećuju da ekonomska zavisnost Srbije od Rusije postepeno jenjava. Takođe, Beograd održava sve značajnije trgovinske odnose sa EU. Danas je oko 70 odsto robne razmene Srbije vezano za evropska tržišta.

Balansiranje između Istoka i Zapada

Čini se da je udaljavanje od ruskih ugovora o odbrani deo šire strategije za uspostavljanje ravnoteže između Istoka i Zapada, posebno pošto Srbija nastavlja svoju dugogodišnju težnju da se pridruži Evropskoj uniji.

Vučić je, piše azerbejdžanski portal, do sada išao po tankoj liniji, nastojeći da održi tradicionalne veze sa Rusijom uz postepeno produbljivanje angažmana sa zapadnim institucijama.

„Srbija je mala zemlja i njeno ekonomsko oslanjanje na Rusiju je primetno smanjeno“, rekao je Rodionov. „Međutim, još uvek se suočava sa delikatnim ’crvenim linijama‘ ako se nada potpunijoj integraciji u Evropu: priznavanje Kosova i distanciranje od Rusije“.

Kosovska zagonetka

Pitanje priznavanje nezavisnosti Kosova je veoma osetljivo u Srbiji. Svako zvanično prihvatanje bi verovatno izazvalo unutrašnju političku krizu i rizikovalo da sruši vladu.

Iako je Vučić vodio dijalog sa vlastima na Kosovu potpuno priznanje je i dalje korak predaleko za mnoge srpske građane.

Ipak, spremnost Srbije da čak i razgovara o teritorijalnim kompromisima sa Kosovom označava otklon od tvrdolinijaških pozicija iz prošlosti. Mnogi Srbi takve korake smatraju neprihvatljivim, ali Rodionov tvrdi da, iz perspektive Beograda, „biti deo ‘civilizovane Evrope'“ sada postaje sve privlačniji.

Simbol šire promene spoljne politike

Potez da se okončaju ili odlože ruski odbrambeni ugovori može biti simbol šire promene spoljne politike Srbije. Uprkos jakim kulturnim i istorijskim vezama sa Rusijom, spremnost Beograda da sledi zapadno orijentisane strategije mogla bi imati dugoročne implikacije na uticaj Rusije u regionu.

„Moramo da priznamo da se Srbija postepeno udaljava od Rusije“, rekao je Rodionov. „To je ne čini ’izdajnikom‘ – situacija je za njih izuzetno komplikovana, a zapadni pritisak je intenzivan“.

Ipak, Rodionov se nada da bi svaki potencijalni raskid unutar zapadnog bloka mogao otvoriti put za obnovljeno rusko-srpsko partnerstvo u budućnosti. Za sada se, međutim, čini da je pritisak zapadnih prestonica odlučujući faktor u preoblikovanju odbrane i spoljne politike Beograda, zaključuje se.