Azija posle Trampa

Svaka azijska zemlja sada mnogo više trguje sa Kinom nego sa SAD, u razmeri dva prema jedan. Tu bojazan je dodatno podgrejala nedavna odluka predsednika SAD Donalda Trampa da uvede carine, a prema multilateralnim institucijama pokaže prezir. Često se čuje pitanje u Singapuru: Hoće li američko liderstvo u Aziji preživeti Trampove godine?

Istorija pruža određenu perspektivu. Američki predsednik Ričard Nikson je 1972. jednostrano uveo tarife američkim saveznicima bez upozorenja, kršeći okvir Međunarodnog monetarnog fonda i takođe vodio nepopularni rat u Vijetnamu. Strah od terorizma je bio raširen, a stručnjaci su izražavali bojazan za budućnost demokratije.

Naredne godine, Dejvid Rokfeler i Zbignjev Bžežinski kreirali su Trilateralnu komisiju koja se sastaje jednom godišnje da raspravlja o takvim problemima. Nasuprot teorijama zavere, Komisija ima malu moć; ali poput drugih neformalnih kanala koncepta „druge demokratije“ dozvoljava privatnim građanima da istražuju načine za upravljanje teškim problemima. Rezultati se mogu naći u njihovim publikacijama i na veb sajtu.

U Singapuru nije postojao konsenzus povodom Azije nakon Trampa. Na primer, indijski i kineski članovi zastupali su različite pozicije oko uloge kineskih infrastrukturnih projekata. Pojedini Azijci i Amerikanci različito su govorili o perspektivama za uspešno rešenje korejske nuklearne krize, kao i velikom pitanju da li je kinesko-američki rat neizbežan. I pojedini Evropljani brinu da li aktuelna globalna neizvesnost odražava uspon Kine ili uspon Trampa.

Moja pretpostavka, koja je možda pogrešna, a kojom sam upozorio grupu, jeste da SAD mogu da oporave svoje liderstvo nakon Trampovih godina jedino ako ponovo nauče lekcije o korišćenju moći sa drugima kao i nad drugima. Drugim rečima, SAD će morati da koriste svoju meku moć da stvore mreže i institucije koje će im omogućiti da sarađuju sa Kinom, Indijom, Japanom, Evropom i drugima u rešavanju transnacionalnih problema – kao što su na primer monetarna stabilnost, klimatske promene, terorizam i sajber kriminal – koje nijedna zemlja ne može rešiti jednostrano. To će zahtevati prevazilaženje jednostranih politika i stavova u vezi sa usponom Trampa.

Što se tiče uspona Kine, nasuprot aktuelnom pesimizmu, SAD će zadržati važne prednosti koje će trajati duže nego čak i osam godina predsednikovanja, ukoliko, naravno, Tramp bude reizabran. Prva je demografija. Prema podacima UN, SAD je jedina razvijena zemlja koja će, kako se očekuje, doprineti globalnom rastu populacije do 2050. Kina, zemlja sa najviše stanovnika, prema projekcijama će izgubiti vodeću poziciju od Indije.

Druga prednost jeste energija. Pre deset godina, SAD su izgledale beznadežno zavisne od uvoza energije. Danas se, međutim, Amerika transformisala od energetskog uvoznika u izvoznika, a Severna Amerika bi u narednoj deceniji mogla biti sama sebi dovoljna kada je reč o energetskim potrebama, dok Kina postaje sve veći zavisnik.

Tehnologija je treća prednost SAD. Među tehnologijama koje će značiti moć u ovom veku su biotehnologija, nanotehnologija i naredna generacija informacionih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i velike baze podataka. Prema većini eksperata, iako se kineski kapaciteti poboljšavaju, SAD ostaju svetski lider u istraživanjima, razvoju i komercijalizaciji ovih tehnologija.

Štaviše, u pogledu istraživačke baze, Amerika je na četvrtom mestu u svom sistemu visokog obrazovanja. Prema rang listi Univerziteta Šangaj, od vodećih 20 univerziteta u svetu, 16 su iz SAD, dok nijedan nije iz Kine.

Peta američka prednost koja će verovatno nadživeti Trampovu eru jeste uloga dolara. Od spoljnih rezervi koje drže svetske vlade, samo 1,1 odsto je u reminbiju, a u dolarima 64 odsto. Kada je MMF uključio reminbi u valutnu korpu čime je podupreo Specijalna prava vučenja, mnogi su bili uvereni da su dani dolara odbrojani. Ali udeo reminbija u međunarodnim plaćanjima od tada je opao. Valjane rezerve valute zavise od dubokih tržišta kapitala, poštenja vlade i vladavine prava. Ništa od toga nije verovatno u Kini u bliskoj budućnosti.

Šesto, SAD ima geografske prednosti koje Kina nema. Sjedinjene Države okružuju okeani, i Kanada i Meksiko ostaju prijateljske uprkos Trampovoj pogrešnoj politici podrivanja Severnoameričkog trgovinskog sporazuma. Kina se, s druge strane, graniči sa 14 zemalja ali ima teritorijalne sporove sa nekima od najvažnijih kao što su Indija, Japan i Vijetnam. To ograničava meku moć Kine. Iako geografija daje Kini kopnenu moć nad Južnim kineskim morem, SAD tamo nemaju teritorijalna potraživanja i uživaju pomorsku suprematiju nad preostalih 95 posto teritorija okeana sveta.

Ali, ono što je najvažnije jeste da SAD nisu rešene da ratuju. Niti jedna drugoj predstavljaju egzistencijalnu pretnju. Kada je počeo Prvi svetski rat, Nemačka je nadmašila Britaniju 1900, a britanski strah od nemačkih namera doprineo je katastrofi. Nasuprot tome, SAD i Kina imaju vremena da upravljaju mnogim svojim konfliktima i ne moraju da podležu histeriji ili strahu.

SAD ne zadržavaju samo gore opisane prednosti već takođe i svoje saveze sa Japanom i Južnom Korejom. U svim predstojećim razgovorima sa severnokorejskim liderom Kim DŽong Unom, Tramp će morati da vodi računa da spreči da Kimov režim postigne svoj cilj kojem dugo teži, a to je slabljenje tih saveza.

U Singapuru sam citirao odgovor Li Kuan Jua na pitanje koje sam mu jednom prilikom postavio oko toga da li će Kina nadmašiti SAD. Rekao je „ne“ jer iako Kina ima talenata među 1,4 milijarde ljudi otvorenost SAD je omogućila da iskoristi i kombinuje talente 7,5 milijardi ljudi sa većom kreativnošću nego što bi Kina mogla. Ako ta otvorenost opstane onda će i američko rukovodstvo u Aziji ili negde drugo najverovatnije preživeti.

Autor je profesor na Harvardu, donedavno je bio predsednik Trilateralne komisije Severne Amerike

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org