Bahmut, Kijev i drugi ključni ukrajinski gradovi na „nišanu“ Rusije

U tradicionalnom vojnom smislu, to je kada vojske nastoje da generišu zamah nakon korišćenja loših zimskih uslova za dopunu.

Istina je da su borbe postale statične tokom tipično hladnih uslova.

Međutim, čini se da svi znaci upućuju na predstojeći ruski pritisak.

Moskva je mobilisala još stotine hiljada ljudi i povećala proizvodnju oružja i municije.

Kijev očekuje velike napade sa istoka i juga već 24. februara, što bi označilo godinu dana od invazije u punom obimu.

Dakle, ako Rusija pokrene još jednu ofanzivu, šta će pokušati da preduzme?
Bakhmut

To je istočni grad koji je bio na naslovnicama zbog beskrajnih oprečnih tvrdnji o tome ko ga kontroliše.

Za sada, Kijev ne nagoveštava taktičko povlačenje. Tvrdi se da Rusi trpe oko 500 žrtava dnevno dok izvode nemilosrdne napade. Ukrajina smatra da njeni gubici nisu tako veliki.

Čini se da su redovne ruske snage zamenile plaćenike iz Vagnerove grupe dok nastavljaju da okružuju grad. Za sada, ukrajinske trupe nastavljaju da ga drže.

Ako ili kada grad padne, očekuje se da će snage invazije krenuti prema gradovima Slavjansk i Kramatorsk. To bi moglo da dozvoli Moskvi da zauzme ceo istočni region Donjecka, što je jedan od njenih zvaničnih ciljeva.

Ali to bi uključivalo hvatanje više od 10.000 kvadratnih kilometara. U periodu u kojem Rusija ostvaruje minimalne, skupe dobitke, Ukrajinci bi morali biti ozbiljno savladani ili iznenađeni.

Vuledar

Nakon pokušaja i neuspeha prošlog novembra, ruske snage su započele napade na mali grad Vuhledar, takođe u regionu Donjecka.

Nalazi se na jugoistočnoj krivini sadašnjeg ratišta i značajan je za Moskvu iz dva razloga.

Prvo, blizu je jedine železničke linije koja povezuje aneksirano poluostrvo Krim i teritorije pod ruskom kontrolom na istoku. Iz Vuhledara ukrajinske snage su artiljerijski gađale ruske vozove za snabdevanje.

Vuhledar je kao Bahmut po tome što za Ruse ima više simboličan nego vojni značaj. Ukrajina je uverena da će Moskva krenuti u poteru za svoja dva glavna cilja što je pre moguće.

Pored zauzimanja celog Donbasa (regije Luganska i Donjecka), smatra se da ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da proširi kopneni koridor koji je zauzeo između Krima i Rusije.

Zauzimanje Vuhledara bi svakako išlo ka njima – ali bi Kremlju bilo vrednije u propagandnom smislu. Vojne prekretnice pomažu Kremlju da opravda svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u Rusiji, kao i da umiri kritičare.

Oni bi takođe mogli da obezbede predsedniku Putinu politički izlaz, ako uspe da zadrži ono što je zaplenio.

Zaporožje

Daleko od istočnog fronta, linija sukoba južno od grada Zaporožja je još jedan pravac za koji Kijev brine.

Zabrinutost je da bi ruske snage mogle da potisnu na sever ka gradovima Orihiv i Pokrovsk (potonji se nalazi u oblasti Donjecka).

Ako bi se to dogodilo, to bi potisnulo vatrene položaje ukrajinskih raketa većeg dometa koje mogu da pogode duboko u kopneni koridor koji Rusija kontroliše južnije.

S obzirom na to da su američki HIMARS uspeli da putuju do 80 km i da će preći do 120 km, okupirani gradovi Melitopolj i Tokmak udobno su u dometu Ukrajine.

Moskva je takođe oprezna od ukrajinskog napredovanja i ovde prema Melitopolju. Kijev je ranije govorio o važnosti grada, rekavši da bi njegovo oslobađanje omogućilo Ukrajini da preseče ruske rute snabdevanja Krima.

Međutim, Valerij Zalužnji, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, takođe je priznao da njegove trupe nemaju dovoljno opreme za takav napad.

Harkov

Iako je udaljen manje od 25 milja od granice sa Rusijom, drugi po veličini grad na severoistoku Ukrajine nikada nije pao pod kontrolu Moskve.

Kao i mnoga područja, uglavnom je rastrgnuta od pokušaja Rusije da je otme kontroli Kijeva. Stanovništvo Harkova je tokom ove zime trpelo gotovo stalne raketne udare i nestanke struje.

Vlasti kažu da, iako nije došlo do povećanja obližnjih neprijateljskih snaga, Rusi sve češće granatiraju civilna područja.

Neki oficiri u lokalnoj vojsci rekli su da „ne bi bili iznenađeni“ ako bi Rusi pokrenuli još jedan napad, posebno sa smrznutom zemljom.

Iako ne postoji garancija da bi Rusija mogla da zauzme grad u koji nije uspela da prodre tokom prošle godine, njeno zauzimanje donelo bi značajnu stratešku prednost.

Invazione snage bi mogle da zatvore grad od Kijeva, što bi moglo sprečiti ukrajinske trupe koje se trenutno nalaze južno od Harkova da se povuku ka prestonici.

Kijev

Prestonica Ukrajine je i dalje najveća nagrada Rusije. Međutim, ovo nije 2022.

Prošle godine, zajedničke vojne vežbe Belorusije i Rusije pretvorile su se u napredovanje na Kijev kada je Moskva iskoristila svog saveznika kao lansirnu rampu za svoju invaziju.

Početkom ove godine postojao je strah od ponavljanja istorije kada su obe zemlje još jednom najavile vežbe – ovog puta u vidu „odbrambenih” vazduhoplovnih vežbi severno od Ukrajine.

Belorusija je negirala da planira da se pridruži invaziji. Moskva je odbacila tvrdnje da je pokušala da je prisili.

Sada se čini da se i Zapad i Ukrajina slažu da nema obaveštajnih podataka koji sugerišu da bi prestonica mogla biti pod pretnjom sa kojom se suočila prošle godine. Osim toga, Rusija je koristila svoje najbolje obučene snage tokom svog prvog pokušaja, kada je njen cilj bio da sruši ukrajinsku vladu.

„Ne vidimo formirane jurišne grupe sposobne da stignu do Kijeva“, rekao je odlazeći ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov.

„Osim toga, Kijev je u principu nemoguće zauzeti. To je veliki grad sa četiri miliona ljudi, spreman da se brani.

Ako Rusija zaista krene u ofanzivu velikih razmera i dobije zamah, Reznikovov naslednik bi mogao dati drugačiju ocenu.