Bajden će imenovati prvu Afroamerikanku za sudiju Vrhovnog suda

“Predsednik je ponovo izrazio svoju posvećenost tome da nominuje Afro-Amerikanku za mesto u Vrhovnom sudu i ostaje pri ovoj odluci”, izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki, prenosi Bi-Bi-Si.

“Sastavljamo listu grupe afro-američkih žena koje su kvalifikovane i imaju dovoljno iskustva da budu sudije Vrhovnog suda”, rekao je Bajden prilikom jednog govora 2020, a sada mu se ukazala prilika da ostvari svoj plan pošto je najavljeno da će sudija Stiven Brejer (83) otići u penziju.

Ovaj liberalni sudija i najstariji član Vrhovnog suda SAD povući će se na kraju sadašnjeg mandata koji ističe krajem juna. On je doneo više važnih presuda kojima se podržavaju prava na abortus i pristup zdravstvenoj zaštiti, pomogao je u unapređenju LGBT prava i doveo u pitanje ustavnost smrtne kazne, ali je često nailazio na neslaganja u sudu.

Demokrate su u poslednje vreme vršile uticaj na Brejera da se povuče kako bi na njegovo mesto u Vrhovnom sudu, gde je odnos konzervativaca i demokrata šest prema tiri, mogli da postave nekoga mlađeg dok imaju kontrolu nad Belom kućom i Senatom.

Žene afroameričkog porekla čine svega tri odsto sveznog sudstva, a ni jedna nikada ranije nije bila imenovana za Vrhovni sud. Samo dva Afro-Amerikanca ikad, oba muškog pola, su bila sudijeVrhovnog suda: Targud Maršal 1967-1991. i njegov naslednik Klarens Tomas, koji će uskoro, sa 73 godine, postati najstariji sudija ovog pravosudnog tela.

Bajden je već dosta doprineo diversifikaciji apelacionih sudova, koji se smatraju odskočnom daskom za Vrhovni sud. Do sada je za sudije 13 američkih apelacionih sudova nominovao osam afroameričkih žena, što je više nego u vreme bilo koje druge ranije administracije.

Jedna od njih je Ketanji Braun Džekson (51), bivša Brejerova pravna službenica, koja je trenutno sudija u apelacionom sudu za Kolumbija distrikt. Kako navodi En-Bi-Si njuz, ona smatra za favoritkinju kada je u pitanju Bajdenova nominacija za Vrhovni sud. Među ostalim kandidatkinjama su Leondra Kruger, sudija Vrhovnog suda u Kaliforniji, i Mišel Čajlds, sudija saveznog suda u Južnoj Karolini.

Funkcija sudije Vrhovnog suda SAD je doživotna, a izbor sudije, koga predsednik imenuje a zatim Senat treba da odobri, je veoma značajan zbog ideološke orijentacije ovog najvišeg pravosudnog tela u zemlji.

Bivši predsednik Donald Tramp je imenovanjem sudija, koje donose odluke o nekim od najvažnijih pitanja u SAD, promenio ravnotežu u korist konzervativaca, smatrajući da je to jedinstvena prilika da Vrhovni sud usmeri još više na stranu desnice u nadi da će mu to pomoći da pobedi na predstojećim predsedničkim izborima, na kojima je ipak izgubio vlast.