Šta bi Bajden trebalo da uradi sa preostalim vremenom na funkciji?

Pre dve godine Putin je napravio strašnu grešku. Mislio je da bi mogao da izvrši invaziju na Ukrajinu i da svrgne Volodimira Zelenskog, piše Sajmon Dženkins kolumnista Gardijana.

Dodaje da su ga ukrajinske snage vratile na navodno prorusku teritoriju njegove invazije 2014. Na razgovorima u Istanbulu mesecima nakon ovog neuspeha, Putinovi predstavnici su se možda dogovorili o prekidu vatre i prihvatanju neke zapadne bezbednosne garancije za Kijev.

Pregovori su prekinuti sa Zapadom a Ukrajina je ohrabrena da nastavi borbu. Zapad je nametnuo sankcije Rusiji najstrožije ikada viđene, dok je Ukrajini donirao ogromne sume pomoći.

Od tada je strategija zapada izgubila kontakt sa realnošću, ukazuje Dženkins u analizi. Trgovi u Kijevu postali su pozorišta za zapadne političare da se razmeću svojim mačizmom, zahtevaju potpunu pobedu i pobegnu kući.

Ukrajinski gradovi su devastirani, dok je negde između 60.000 i 80.000 mladih ukrajinskih pripadnika poginulo, a više od šest miliona njenih građana je emigriralo.

Zapadne sankcije nisu u potpunosti promenile rusku politiku. Oni su učvrstili novi savez autokratija. Njihov uticaj na zapadnu inflaciju, posebno cene energije, samo je potkopao zapadne vlade, pomažući da se sruše vlade u Britaniji, Nemačkoj i sada u SAD od početka rata.

Što se tiče zapadne upotrebe Ukrajine kao posrednika u „ratu odvraćanja“ protiv Rusije, uspeh u takvim ratovima je dokaziv samo sagledavanjem istorije.

Okončanje ukrajinskog rata je izbor koji leži na SAD, bez čije podrške Ukrajina propada. Ali kraj rata mora doći sa pregovorima.

To bi moralo da znači povratak na propale sporazume iz Minska iz 2014. i Istanbul iz 2022. Nema realne alternative.

To znači da je granica povučena negde između „ruske“ Ukrajine i kijevske Ukrajine. Kijev ne može da povrati Krim.

Rusija mora da prihvati neku spoljnu garanciju buduće bezbednosti Ukrajine. Kijev mora prihvatiti da se ovo zaustavlja nakon članstva u NATO-u, dok Rusija mora prihvatiti da će Ukrajina razviti neki dogovor sa EU.

Dopisnik BBC iz Moskve izvestio je u ponedeljak da je Putin na vrhuncu nakon prošlomesečnog samita Briksa u Kazanju, kojem je prisustvovalo 36 država. S obzirom na Trampov poziv, ruski lider bi sada mogao biti u iskušenju da odustane od pregovora dok njegov prijatelj ne sedne u Belu kuću.

Tramp na funkciji biće zatrpan zvaničnim i savezničkim pritiskom da ostane čvrst i nastavi da se bori. Putin trenutno drži Ukrajinu na začelju, a NATO u nesigurnom raspoloženju.

Džo Bajden bi pre nego što ode sa vlasti u januaru morao da želi da okonča bar jedan od svojih ratova. Možda bi bilo moguće postići dogovor pre nego što počnu haos i neizvesnost druge Trampove ere.

SAD treba da zgrabe ovaj trenutak i da Rusiji daju izlaz koji joj je potreban. Putin bi mogao da ovaj neuspeh odene kao pragmatizam. I ko zna onda bi mogao da poželi dobrodošlicu Trampu u Moskvi.