Gardijan analizira spoljnu politiku SAD: Bajdenova administracija pokušavala da obuzda seriju ratova i kriza

Ali kako se njegov mandat bliži kraju, kritičari su rekli da će predsednik ostaviti u nasleđe opreznu i nemoćnu diplomatiju, jer su čak i saveznici priznali da se administracija još uvek hvata za postizanje uspeha u spoljnoj politici.

To nije sprečilo Bajdenovu administraciju da proglasi pobedu u svojim poslednjim danima i da se bori da obezbedi prekid vatre u Gazi u poslednjem trenutku koji bi potencijalno mogao da spase njegovo nasleđe pre nego što Tramp stupi na funkciju, ukazuje se u analizi Gardijana.

„Zahvaljujući našoj administraciji, Sjedinjene Države pobeđuju na svetskom takmičenju“, rekao je Bajden u završnom govoru o spoljnoj politici u ponedeljak održanom u Stejt departmentu.

„U poređenju sa periodom pre četiri godine, Amerika je jača, naši savezi su jači, naši protivnici i konkurenti su slabiji“.

Ako je ovo pobeda, mnogi Amerikanci će se možda mučiti da zamisle kako bi izgledao poraz.

Bajdenova administracija provela je mnogo vremena i političkog kapitala u inostranstvu pokušavajući da obuzda seriju stranih ratova i kriza u kojima se činilo nemoćnom da nametne svoju volju.

Ukrajina je i dalje pod opsadom dok Rusija slama vojsku koja se brani, a Kijev oprezno čeka Trampovu administraciju koja je zahtevala pregovore o miru sa Vladimirom Putinom što je pre moguće.

„Ukrajina je i dalje slobodna, nezavisna zemlja sa potencijalom za svetlu budućnost“, rekao je Bajden, tvrdeći da je Trampu ostavio „snažne ruke“.

„I postavili smo temelje sledećoj administraciji kako bi oni mogli da zaštite svetlu budućnost ukrajinskog naroda“.

U Izraelu su SAD uključene u poslednje pregovore o spasavanju sporazuma o prekidu vatre čije je opšte uslove Bajden prvi predložio pre više od šest meseci.

Diplomatski napori su uglavnom zastali jer je Netanjahuova administracija proširila rat na Liban i nastavila rat u Gazi.

„Naučio sam tokom mnogo godina u javnoj službi da nikada, nikada, nikada, nikada ne odustajem“, rekao je Bajden.

SAD su „snažno pritiskale da se ovo okonča“, rekao je on, dodajući da su Palestinci „prošli kroz pakao“ i da palestinski narod „zaslužuje mir“.

Bajden je, takođe, branio povlačenje američke vojske svoje administracije iz Avganistana, odluku koja je okončala jedan od američkih „zauvek ratova“, ali je takođe dovela do trenutnog kolapsa avganistanske vlade i povratka talibana na vlast.

U svom govoru, Bajden je rekao da je „prvi predsednik u decenijama koji ne prepušta rat u Avganistanu svom nasledniku“.

Bajden je rekao da će njegova odluka biti potvrđena na vreme, u prećutnom priznanju povlačenja kao možda njegove najkontroverznije odluke na funkciji.

„Okončanje rata je bila prava stvar i verujem da će se to odraziti u istoriji“, rekao je on.

I u upozorenju dolazećoj administraciji, Bajden je rekao da SAD moraju da prihvate opasnosti klimatskih promena i ulažu u čiste tehnologije pre nego što bude prekasno.

„Oni čak i ne veruju da su klimatske promene stvarne – mislim da dolaze iz drugog veka“, rekao je Bajden o potcenjivanju klimatskih promena u Trampovom timu. „To je potpuno pogrešno. To je najveća egzistencijalna pretnja čovečanstvu“.

Kako Bajden napušta predsedničku funkciju, on će predati vlast prethodniku sa radikalno drugačijim pogledom na svet i mestom Amerike u njemu.

Dok je Bajdenova administracija kritikovana zbog prevelikog opreza, Tramp je već zapretio da će anektirati Grenland i Panamski kanal.

To je povratak na vrstu grube politike moći za koju je Tramp tvrdio da je ono što je Americi sada potrebno, za razliku od internacionalističkog pristupa koji je karakterisao Bajdenovu pola veka u spoljnoj politici.