Bajden ili Tramp? Nemcima se ne sviđa nijedan od njih

Ni Bajden ni Tramp

Čak 67 odsto Nemaca smatra da je budućnost demokratije u SAD u opasnosti. Predsednik Bajden uživa veće simpatije u Nemačkoj nego njegov izazivač, bivši predsednik Tramp. Ipak samo 28 odsto anketiranih smatra da je Bajden bolji kandidat, dok devet odsto to kaže za Trampa.

Većina, odnosno 59 odsto nemačkih građana, smatra da nijedan kandidat nije ubedljiv. Postoje, međutim, velike razlike kada se pogledaju pristalice određenih stranaka: Od Nemaca koji glasaju za desno-ekstremističku Alternativu za Nemačku (AfD), 40 odsto kaže da bi Tramp bio bolji kandidat. Bajden je pak dobio najviše podrške od pristalica Zelene stranke, 45 odsto.

Šta Nemačka može da očekuje od Lepen?

Posle prvog kruga glasanja za Nacionalnu skupštinu u Francuskoj, većina nemačkih građana je zabrinuta za razvoj demokratije i u ovoj susednoj zemlji. Prema mišljenju 61 odsto nemačkih građana, vlada koju bi predvodila desna nacionalistička partija Marin Lepen bila bi štetna za nemačko-francuske odnose. Devetnaest odsto veruje da se ništa ne bi promenilo, pet odsto veruje da bi to bilo dobro za odnose dve zemlje. I ovde se odgovori razlikuju u zavisnosti od stranačke pripadnosti.

Nema „letnje bajke“ u Nemačkoj

Jul je zapravo opušten mesec u Nemačkoj, raspoloženje je obično dobro: počinju školski raspusti i sezona odmora, politika pravi letnju pauzu. Ove godine se u zemlji održava i Evropsko prvenstvo u fudbalu za muškarce. Bude se sećanja na 2006. kada je Nemačka kao domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu doživela „letnju bajku“ punu lakoće i radosti.

Ali, 2024. nije 2006. Reprezentacija Nemačke je dobro prošla do osmine finala i, prema istraživanju, više od polovine Nemaca veruje da će njihov tim stići bar do polufinala. Međutim, s obzirom na globalne krize i politički neizvesnu budućnost, mnogi ljudi ne mogu da budu bezbrižni ovog leta. Čak 69 odsto anketiranih zabrinuto je za budućnost demokratije u Nemačkoj.

I dalje ogromno nezadovoljstvo saveznom vladom

Radom vladajuće koalicije koju čine SPD, Zeleni i FDP razočarano je 79 odsto Nemaca. Samo 19 odsto daje im dobru ocenu. To se ogleda u političkom raspoloženju. Klasično pitanje istraživanja Dojčlandtrend glasi: Za koga biste glasali kada bi u nedelju bili izbori za Bundestag? Tri vladajuće stranke već odavno su daleko od većine i teško da bi zajedno dobile veću podršku od opozicionih CDU/CSU.

Socijaldemokrate bi dobile 14 odsto (-1), Zeleni 13 odsto (-1), a FDP 5 odsto (+1) glasova. To je ukupno 32 odsto za stranke koje su na vlasti. Demohrišćanske stranke CDU i CSU, trenutno najveća opoziciona snaga, dobile bi 31 odsto (+/-0) glasova.

Alternativa za Nemačku može da računa na 17 odsto (-1), Savez Sara Vagenkneht (BSW) bi dobio 8 odsto (+3) glasova. Levica trenutno može da računa sa 3 odsto (+/-0) glasova, što znači da više ne bi bila zastupljena u parlamentu.

Znatno porastao osećaj nesigurnosti

Prema prolećnoj policijskoj statistici kriminala, broj krivičnih dela u Nemačkoj prošle godine je dostigao najviši nivo od 2016. Istovremeno, povećan je i subjektivni osećaj nesigurnosti građana: 40 odsto njih signalizira da se ne osećaju bezbedno u javnom prostoru, dok je taj udeo pre sedam godina bio 23 odsto. Dok je 2017. godine tri četvrtine nemačkih građana reklo da se osećaju veoma bezbedno ili bezbedno na javnim mestima, ulicama ili u prevoznim sredstvima, taj broj je trenutno nešto više od polovine.

Nemci se najviše plaše krađe i verbalnih napada u javnosti. Strah od fizičkog nasilja, seksualnog uznemiravanja ili terorističkog napada je ređe naveden.

Na pitanje koja stranka može najbolje da obezbedi unutrašnju bezbednost, najveći broj anketiranih je naveo konzervativne demohrišćanske stranke.

Gotovo četiri od deset anketiranih smatra da su stranke CDU/CSU najkompetetnije kada je u pitanju suzbijanje kriminala. Šesnaest odsto smatra da je to AfD, a jedanaest odsto SPD. Na saveznim izborima 2021. Socijaldemokrate su u ovoj oblasti imale poverenje duplo više građana.

Za istraživanje ARD Dojčlandtrend anketari instituta Infratest-dimap ispitali su od 1. do 3. jula reprezentativni uzorak od 1.294 Nemaca sa pravom glasa, prenosi DW.