„Bajden mora da se nosi sa drugim ratom koji nije želeo. Njegov zadatak je da ga obuzda“: Analiza CNN

Sada je kritični zadatak za predsednika Džoa Bajdena – dok razmišlja o odmazdi zbog smrti trojice Amerikanaca u napadu osumnjičenih iranskih snaga u Jordanu u nedelju – da spreči da rat u celom regionu izmakne kontroli.

Neosporno je da su Sjedinjene Države ponovo upletene u rat na širem Bliskom istoku, manje od tri godine nakon što je Bajden zvanično proglasio kraj dve decenije duge borbene misije u Iraku koja je iscrpila SAD i izazvala duboku političku traumu.

Takođe je jasno da napor Bajdenove administracije da spreči eskalaciju ne funkcioniše.

Američki napadi protiv milicije koju podržava Iran u celom regionu, a koji su usledili nakon više od 160 napada na američke vojne objekte, nisu sprečili nedeljni napad dronom.

Napadi raketa i bespilotnih letelica na komercijalne brodove u Crvenom moru nisu prestali uprkos američkim vazdušnim napadima na njihova lansirna mesta i infrastrukturu u Jemenu.

Dakle, Bajden je sada došao u nezavidnu poziciju sa kojom se predsednici često suočavaju kada su sve potencijalne opcije koje su pred njima loše, a sam zadatak nastojanja da se uspori kriza koja se produbljuje može na kraju da je pogorša.

Katalog nasilja koje je izbilo izvan Gaze gde su desetine hiljada Palestinaca ubijene naglašava ozbiljan potencijal rata.

* Hezbolah, proiranska grupa sa sedištem u Libanu, vodi rat protiv Izraela. Samo u ponedeljak, saopštila je da je izvela 13 napada na ciljeve u severnom Izraelu.

Izraelske odbrambene snage saopštile su te večeri da su izvele vazdušne napade na ciljeve Hezbolaha u Libanu.

* Dvomesečni napadi Huta na brodove u Crvenom moru poremetili su globalne lance snabdevanja i podigli cenu trgovine teretom, rizikujući veliki ekonomski uticaj.

SAD predvode koaliciju nacija za zaštitu trgovine.

* SAD i Britanija su ovog meseca pokrenule napade na ciljeve Huti u Jemenu, a Vašington je sproveo višestruke popratne akcije. Ali čak je i Bajden priznao da strategija nije zaustavila napade Hutija.

* SAD su takođe pokrenule udare na ciljeve povezane sa iranskom Islamskom revolucionarnom gardom u Siriji.

* Bajdenova administracija je takođe izvršila napade na grupe koje podržava Iran u Iraku, ozbiljno zaoštravajući odnose sa vladom Bagdada i izazivajući zabrinutost da bi se od američkih trupa u toj zemlji za borbu protiv terorizma moglo tražiti da napuste.

* Izrael je proširio sopstveni rat izvodeći napad dronom koji je ubio visokog lidera Hamasa u Bejrutu, prema američkim zvaničnicima, podstakao tenzije u Libanu – naciji koja je opterećena teškim ekonomskim, političkim i bezbednosnim krizama.

* Iran je okrivio Izrael za napad u kojem je ubijeno više oficira Revolucionarne garde u Damasku u Siriji.

Ako postoji dobra strana ove spiralne vojne aktivnosti, to je to što se, koliko god bila ozbiljna, odvija kao skup kontrolisanih eskalacija koje tek treba da steknu sopstveni destruktivni zamah.

Neki najgori scenariji se nisu dogodili — na primer, masivan napad raketnih napada Hezbolaha na izraelske gradove. Grupa ima daleko veći kapacitet da naudi Izraelu nego Hamas.

I dok je napad vikendom u kojem su ubijena tri Amerikanca tragičan za njihove porodice i njihovu naciju, do sada nije bilo napada velikih razmera na interese SAD -na primer, katastrofalne štete na američkom pomorskom brodu sa ogromnim gubicima života – to bi moglo umnožiti intenzitet sukoba na više frontova.

Kalibrirane eskalacije podstakle su u Vašingtonu utisak da Iran ne želi regionalni požar punog obima više nego njegov najveći neprijatelj Sjedinjenih Država.

Ali ako je napredovanje sukoba bilo stabilno, a ne naglo, nije dato da će tako i ostati.

„Mislim da je veoma važno napomenuti da je ovo neverovatno promenljivo vreme na Bliskom istoku“, rekao je državni sekretar Entoni Blinken u ponedeljak, pre nego što je dodao: „Tvrdim da nismo videli situaciju tako opasnu kao što je ona koju smo videli sa kojima se sada suočava širom regiona najmanje od 1973. godine, a verovatno čak i pre toga“.

Aron Dejvid Miler, koji je godinama proveo kao mirovni pregovarač na Bliskom istoku za predsednike obe strane, ima još manje nade. On je u nedelju za CNN rekao: „Sumnjam da će se pogoršati pre nego što postane još gore“.

Bajdenovi nemogući izbori

U ponedeljak su na društvenim mrežama deljena Bajdenova fotografiju u sobi za vanredne situacije nakon što je primio brifing o nacionalnoj bezbednosti.

This image, purporting to show President Biden holding a meeting with military leaders tonight to decide how to respond to a deadly drone attack on a US base in Jordan, is AI-generated and fake. pic.twitter.com/zIb0qToTht

— Shayan Sardarizadeh (@Shayan86) January 30, 2024

Ne nedostaje mu saveta izvan Bele kuće. Jastrebovi republikanci poput senatora iz Južne Karoline Lindzi Grejem zahtevaju da napadne Iran na iranskom tlu.

Predsednički kandidat GOP Niki Hejli kaže da bi trebalo da cilja na vođe IRGC-a. Bajdenov verovatni protivnik na izborima 2024. Donald Tramp istovremeno proglašava Bajdena slabim i optužuje ga da je uvukao SAD u još jednu bliskoistočnu močvaru.

Bivši predsednik se ne razlikuje mnogo od nekih naprednjaka u izražavanju tog straha. Na levoj strani je, međutim, i zaprepašćenje nekih zbog Bajdenovog odbijanja da zahteva prekid vatre u Gazi.

Poslanik Džim Hajms, najviši demokrata u komitetu za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, rekao je u ponedeljak na CNN-u da je Iran shvatio da uvek postoji rizik od smrtnih slučajeva kada njegovi zastupnici napadaju američke baze.

„Mnogi od nas su proveli vreme razmišljajući šta se dešava kada dođe do smrtnih slučajeva i sada smo u tom svetu“, rekao je poslanik iz Konektikata.

„Odgovor će biti važan i, nadamo se, kalibrisan da pošalje veoma jak signal bez dramatičnog povećanja šanse da uđemo u rat sa Iranom“.

Mnogi političari, stručnjaci i komentatori su više puta spekulisali o opcijama u poslednja 24 sata, često navodeći ideju da SAD treba da pošalju tešku poruku, ali i da izbegnu slanje sukoba na još gore mesto.

Ali jedna lekcija iz poslednjih nekoliko meseci, i zaista katastrofalnih poslednjih 20 godina američke politike na Bliskom istoku, jeste da se formulacije i pretpostavke koje imaju smisla u Vašingtonu retko odigravaju onako kako neko očekuje u tom izdajničkom regionu.

Zbog toga je Bajdenova dilema tako akutna. Kako tačno pronalazi slatku tačku između odvraćanja i katastrofalne eskalacije?

Da li će odmazde koje on preduzima dovesti američke snage u još veći rizik? Ili će ih Iran jednostavno ignorisati?

Kad god predsednik preduzme vojnu akciju, oni moraju da razmotre šta je sledeće – ne samo kako će protivnik reagovati odmah, već u narednim mesecima i kako su SAD spremne da se suprotstave tim reakcijama.

Američki zvaničnici rekli su u ponedeljak Orenu Libermanu, Nataši Bertrand i Kejti Bo Lilis sa CNN-a da će američki odgovor verovatno biti moćniji od prethodnih američkih udara u Iraku i Siriji protiv iranskih interesa, ali su sugerisali da je malo verovatno da će SAD napasti unutar Irana.

Blinken je u ponedeljak predvideo da će odgovor SAD biti „višestepeni, dolaziti u fazama i biti održiv tokom vremena“.

Ako trenutno postoji samo jedan tračak svetlosti, to je vest od ponedeljka da je Hamasu predstavljen širok okvir za oslobađanje talaca i potencijalni prekid vatre u ratu u Gazi.

To je proizašlo iz predloga Izraela, Hamasa, Katara i Egipta, zajedno sa dodatnim idejama iz Sjedinjenih Država.

Može doći do šestonedeljne pauze u sukobu, oslobađanja civilnih talaca u Gazi i odgovarajućeg oslobađanja palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima.

Uprkos nekim rezervama iz Izraela i teškim detaljima koji se još čekaju, jedan zvaničnik je rekao Aleksu Markardtu za CNN: „Osećam optimizam“.

Ovako kritični diplomatski trenutak samo podiže ulog za Bajdena da ne uznemirava stvari dok razmišlja o svojim vojnim opcijama.

Politički kontekst

Bajdenovo donošenje odluka ne može se odvojiti od političkog konteksta kod kuće.

Nijedan predsednik ne može sebi da priušti da izgleda kao da je izgubio kontrolu kada su američke trupe mrtve.

Ovo je posebno slučaj za Bajdena sa optužbama za slabost u srcu Trampovog slučaja 2024. protiv njegovog naslednika.

Kritičari GOP-a dugo su optuživali Bajdena za smirivanje Islamske Republike i kao rezultat vide nedavne događaje.

„Jedini odgovor na ove napade mora biti razorna vojna odmazda protiv iranskih terorističkih snaga, kako u Iranu tako i širom Bliskog istoka. Sve manje će potvrditi da je Džo Bajden kukavica nedostojan da bude glavnokomandujući“, rekao je senator iz Arkanzasa Tom Koton.

Hejli je pozvala Bajdena da direktno nanišani vođstvo IRGC-a. „Nađite jednog ili dvojicu od njih koji donose odluke.

Sve će ih smrznuti kada to uradite“, rekao je bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama za Newsmax.

Obrazloženje za napad na Iran bi bilo da postepeni i kalibrisani napadi na iranske proksije nisu funkcionisali i da Iran predstavlja smrtnu pretnju Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima i da se može odvratiti samo direktnom vojnom akcijom.

Ipak, lekcija iz Trampovog ubistva šefa iranske obaveštajne službe Kasema Sulejmanija 2020. je da to nije sprečilo Iran da proširi svoju regionalnu pretnju.

Zaista, mreža zastupnika koji prete SAD i njihovim saveznicima bila je ideja Sulejmanija. A Tramp se nije usudio da ga udari unutar Irana. Napad se dogodio u Bagdadu.

Nema znakova da će SAD napasti iransko tlo.

Najviši portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima u ponedeljak više puta da SAD nisu zainteresovane za rat sa Iranom ili njegovim klerikalnim režimom.

A posledice američkih udara na Iran bi verovatno bile toliko eskalirajuće – verovatno oslobađanje zastupnika Teherana poput Hezbolaha sa punim napadima na izraelske i američke interese i posledičnim velikim američko-iranskim ratom – da je to nezamisliva mogućnost.

Lako je republikancima – posebno onima poput Hejli, čiji put do Bele kuće izgleda nejasno – da savetuju da udare Iran.

Bajden je taj koji će biti odgovoran za posledice. A na čisto strateškom nivou, rizikovanje velikog bliskoistočnog rata koji bi mogao da izazove ogromne američke žrtve da se osvete za smrt tri vojnika, koliko god da je njihova smrt strašna, ne bi predstavljalo zdravu jednačinu.

Dok su stručnjaci Beltveja spekulisali o potapanju iranske mornarice ili ciljanju na njeno rukovodstvo, najverovatniji ishod je niz kažnjavajućih napada na sposobnosti njegovih zastupnika u razmerama koje još nisu viđene.

Ali Bajden i dalje mora da se bori sa ovim neodgovornim pitanjem: Kako on potvrđuje američku moć u širem regionalnom ratu na način koji ne čini sukob još opasnijim, ekspanzivnijim i verovatno će izmaknuti kontroli?