Bajden na meti kritika zbog obelodanjenih dokumenata o Kenediju

Kako navodi Si-En-En, frustrirani istraživači atentata tvrde da većina od gotovo 1.500 objavljenih dokumenata predstavlja samo duplikat onih ranije obelodanjenih, te da su sada otkrivene samo pojedine ranije redigovane reči, među kojima su imena ili lokacije za koje se već ranije znalo.

Preostalo je još preko 10.000 delimično ili u potpunosti redigovanih dokumenata povezanih sa atentatom koji neće biti objavljeni pre decembra 2022. po naređenju koje je Bajden izdao u oktobru, zbog čega se nastavlja ogorčena debata između vlade i istraživača Kenedijevog ubistva koji tvrde da Centralna obaveštajna agencija (CIA), Federalni istražni biro (FBI) i druge nacionalne bezbednosne agencije kontinuirano odlažu izvršavanje kongresnog naloga o objaviljvanju ovih dokumenata.

“Uvek kažu – sledeći put”, rekao je Leri Sabato sa Univerziteta u Virdžiniji, jedan od vodećih naučnika u istraživanju, nazvavši novootkrivene delove dokumenata “minimalnim i bezvrednim”.

“Ne radi se o tome da mi mislimo da ćemo doći do nekog epohalnog otkrića koje će izmeniti čitavu teoriju o tome ko je ubio Kenedija. Radi se o tome da zbog nedostatka transparentnosti i činjenice da se 58 godina kasnije i dalje odugovlači sa objavljivanjem ovih dokumenata još uvek postoji toliko teorija zavere”, kaže on.

Kako prenose mediji, nema naznaka da objavljeni dokumenti sadrže nova otkrića koja bi mogla radikalno promeniti razumevanje događaja povezanih sa atentatom na Kenedija u Dalasu 22. novembra 1963, koga je ubio Li Harvi Osvald. Dokumenti uključuju depeše i dopise CIA u kojima se govori o Osvaldovim ranije otkrivenim, ali nikad u potpunosti objašnjenim posetama sovjetskoj i kubanskoj ambasadi u Meksiko Sitiju.

Više od mesec dana pre atentata, 3. oktobra, Osvald se vratio u Sjedinjene Države preko prelaza na granici Teksasa. Nakon što je Kenedi ubijen, meksičke vlasti su uhapsile meksičku službenicu kubanske ambasade s kojom je Osvald komunicirao, a ona je rekla da se Osvald “predstavio kao komunista i obožavatelj Kastra“, navodi se u depeši.

Komisija koju je vodio predsednik Vrhovnog suda Erl Voren je 1964. zaključila da je Osvald delovao sam, a druga kongresna istraga 1979. nije pronašla nikakve dokaze koji bi podržali teoriju da je CIA bila umešana.

Bajden je u oktobru odložio rok za objavljivanje dokumenata koji je postavio kongres, navodeći da je razlog tome “zaštita od nanošenja štete vojnoj odbrani, obaveštajnim operacijama i snagama sprovođenja zakona, što je od tolikog značaja da nadmašuje važnost interesa javnosti da oni budu odmah objavljeni”. On je tada postavio dva nova roka: jedan je bio u sredu, a drugi je 15. decembar 2022, kako bi se omogućilo da preostali dokumenti “prođu rigorozne bezbednosne provere pre nego što budu pušteni u javnost”.

Mnogi zagovornici transparentnosti tvrde da objavljivanje dokumenata predstavlja samo pokušaj da se ponovo uspostavi poverenje prema aktuelnoj vladi. “Zbog toga što je vladi bio potrebno toliko mnogo vremena da u javnost iznese ove dokumente, niko neće poverovati da je to istina, bez obzira na to šta se objavi”, rekao je za Si-En-En jedan zvaničnik upoznat sa pitanjem o poverljivosti dokumenata. Istraživanja javnog mnjenja odavno su pokazala da većina Amerikanaca ne veruje u zvanični izveštaj Vorenove komisije da je Kenedija ubio samo jedan čovek, Li Harvi Osvald, koji je delovao sam.

Čak i pre objavljivanja dokumenata u sredu, dugogodišnji istraživači atentata izrazili su frustraciju zbog pristupa Bajdenove administracije. Lari Šnaf, advokat i istraživač atentata, najavio je u utorak uveče da će tužiti Bajedna zato što nije objavio dokumente u celosti, iako je po nalogu kongresa trebalo da oni izađu u javnost još pre četiri godine.

Kongres je 1992. usvojio zakon o prikupljanju podataka o atentatu na Džona Kenedija, delom podstaknut besom koji je izazvao konspirativni film Olivera Stouna “JFK”. Zakon je nalagao da svi podaci o atentatu treba da budu pušten u javnost do oktobra 2017, ali i Bajdenova i administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa su više puta odlagale taj rok po savetu FBI, CIA i drugih agencija za nacionalnu bezbednost. Prema Nacionalnom arhivu SAD, do sada je objavljeno više od 90 odsto dokumenata.