„Bajden nastavio politiku iz Trampove ere koja sve više odgovara Vučiću“: Izvršni direktor Zalivske analitike u analizi za turski TRT World

Kreatori politike u Vašingtonu i Briselu smatraju da je integracija južnih/centralnoevropskih država u EU i NATO neophodna za stabilizaciju regiona i suprotstavljanje uticaju Moskve i Pekinga na Zapadnom Balkanu.

Zabrinutost Zapada u vezi sa akcijama Moskve na Zapadnom Balkanu porasla je nakon ruske vojne ofanzive punog obima na Ukrajinu prošle godine.

Iako Rusija ne može ekonomski da se takmiči sa Zapadom u regionu, Moskva može da se fokusira na Zapadni Balkan uz minimalan napor i resurse.

Rusija koristi prednosti etničkih tenzija, verskih podela i istorijskih pritužbi u bivšim jugoslovenskim republikama da potkopa interese Zapada za stabilizaciju Zapadnog Balkana, kao i za integraciju ovih zemalja u EU i NATO.

Lokalni igrači usklađeni sa interesima Moskve ključni su za sposobnost Rusije da ostvari uticaj u regionu. Zemlja zapadnog Balkana najbliža Rusiji je Srbija, koja je, osim Belorusije, jedina evropska država koja nije uvela sankcije Rusiji u februaru 2022.

Etnički Srbi i proruski akteri u susednim zemljama – predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u Bosni i Hercegovina, Nova srpska demokratija u Crnoj Gori i Srpska lista na Kosovu – pomažu Moskvi da potvrdi svoj uticaj u južnoj/centralnoj Evropi.

Od februara 2022, SAD su sve više zabrinute zbog toga što ove srpske grupe preduzimaju akcije koje bi mogle unaprediti anti-EU i anti-NATO programe Kremlja.

U tom kontekstu, Bajdenova administracija je nastavila sa politikom iz Trampove ere koja sve više odgovara vladi predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Određeni glasovi u nekim susedima Srbije i u Vašingtonu često optužuju administraciju predsednika Džoa Bajdena da „smiruje“ revanšističku Srbiju.

Razumevanje srpsko-ruskih odnosa

Uprkos tome što Zapad prihvata Beograd, Srbiju često nazivaju ruskom „proksi državom“. Iako je ova oznaka obmanjujuća i redukcionistička, bilateralne veze Beograda i Moskve pomažu da se objasni zašto mnogi vide Srbiju na ovaj način.

Posle februara 2022, Srbija se nije pridružila evropskom antiruskom konsenzusu. Beograd je odbio da primeni zapadne sankcije Moskvi. Ubrzo nakon sveobuhvatne vojne ofanzive Rusije na Ukrajinu, srpski avio prevoznik Air Srbija u većinskom državnom vlasništvu je udvostručila broj letova Beograd-Moskva na 15 letova nedeljno.

Rusija je iskoristila „srpska vrata“ nakon što je EU zabranila ruskim avio-kompanijama i avionima da koriste vazdušni prostor EU – zabrana koja nije sprečila srpske aviokompanije da pređu vazdušni prostor EU.

Srpski mediji su puni ruske propagande. Od marta 2022, samo 26 odsto stanovništva Srbije smatra Moskvu odgovornom za rat u Ukrajini. Neki krajnje desničarski srpski nacionalisti održali su anti-NATO i proruske demonstracije u Beogradu ubrzo nakon vojne ofanzive Moskve na Ukrajinu 2022.

Mnogi na Zapadu su bili šokirani kada su videli majice sa likom Vladimira Putina kako se prodaju na mnogim kioscima i simbolom „Z“ oslikanim na mnogim zidovima u glavnom gradu zemlje kandidata za članstvo u EU.

Religija takođe vezuje mnoge Srbe za Rusiju na osnovu zajedničkog pravoslavnog identiteta. Putin koristi Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) da ojača ruski uticaj na Zapadnom Balkanu, a SPC često služi da pruži verski legitimitet različitim aspektima spoljnopolitičkog delovanja Moskve.

U slučaju Ukrajine, patrijaršija SPC nije osudila Rusiju za vojnu ofanzivu već je pozvala na dijalog.

Ali ništa od ovoga ne dokazuje da je Srbija „proksi država“ Rusije. Realnost je komplikovanija.

Od raspada Jugoslavije Beograd nikad nije bio ovoliko integrisan sa Zapadom kao danas. Vojska Srbije mnogo češće koordinira sa NATO-om nego sa vojskom Rusije.

Među pet najvećih izvoznih partnera Srbije, četiri su u EU (Nemačka, Italija, Rumunija i Mađarska), dok Rusija nije na toj listi.

Postoje i pukotine u odnosima Beograda i Moskve. Na početku rata u Ukrajini, Putin je pomenuo intervenciju NATO-a u Srbiji i Kosovu 1999. kako bi opravdao ruske akcije u istočnoj Ukrajini. Mnogi Srbi su smatrali da je to ruska izdaja.

Od marta 2022, Srbija je takođe glasala u UN kada je reč o rezolucijama koje osuđuju ponašanje Rusije u Ukrajini. Štaviše, srpsko oružje je završilo u rukama Ukrajine usred rata koji je u toku.

Curenje dokumenata Pentagona iz aprila 2023. uključivao je poverljive informacije koje pokazuju kako je Beograd pristao da naoruža Ukrajinu ili ranije obezbedio to oružje uprkos tvrdnjama Srbije da je „neutralna“ u sukobu.

Zvaničnici u Beogradu su to demantovali, navodeći da su izveštaji proistekli iz želje pojedinih stranaka da Srbiju uvuku u rat. Međutim, ministar odbrane Miloš Vučević rekao je da bi oružje srpske proizvodnje moglo „magično da se pojavi“ u rukama Kijeva.

Pragmatični odnosi

Odnosi Beograda i Moskve su u osnovi pragmatizam, a ne religija ili emocije. Kako svet postaje multipolarniji, Srbija ne zna kako će izgledati međunarodni geopolitički poredak za 50 godina.

Dakle, Beograd ne želi da stavlja sva jaja ni u zapadnu ni u istočnu korpu.

Ukorenjena u Titovo doba nesvrstanosti, Srbija vodi uravnoteženu spoljnu politiku, ne svrstavajući se u jedan ili drugi geopolitički blok.

Kao kandidat za EU, Srbija ne može zvanično da bude deo Pokreta nesvrstanih. Ali ima status posmatrača u Pokretu i njen pristup globalnim poslovima odražava razmišljanje međunarodne organizacije.

Takve dugoročne strategije zajedno sa značajem uloge Rusije u Savetu bezbednosti UN u vezi sa pitanjem Kosova i zahtevima za prirodnim gasom, objašnjavaju odbijanje Beograda da prihvati antirusku agendu Zapada počevši od prošle godine.

Rusija takođe ceni da ima zemlju u centralnoj Evropi koja je prijateljski nastrojena prema Moskvi kao i Srbija. Čak i ako je Rusija bila razočarana nekim od glasova Srbije u UN o Ukrajini i saradnji Beograda sa SAD i NATO-om, Kremlj je pragmatičan i shvata da nijedna zemlja u srcu Evrope neće biti toplija prema Moskvi od Srbije.

To Vučiću daje prostor da radi sa Zapadom više nego što bi Putin želeo.

Beograd zna da Zapad može lako da izvrši pritisak na Srbiju. Već je naftni embargo EU iz decembra 2022. u suštini primorao Srbiju da odustane od ruske nafte.

Ako Beograd previše odgurne okvir u izazivanju Zapada, Srbi bi mogli da plate ogromne cene.

Na kraju krajeva, Vučić se mora shvatiti kao oštroumni lider koji vešto upravlja geopolitičkom nestabilnošću, vešto izigravajući različite aktere kako bi maksimizirao uticaj Srbije.

Vučić je svestan svoje vrednosti i za Zapad i za Rusiju i ne želi da Srbija bude u potpunosti zavisna ni od jednog ni od drugog — niti je u poziciji da se preterano antagonizuje.

Kako se konkurencija velikih sila zaoštrava i budućnost takozvanog „liberalnog poretka zasnovanog na pravilima“ Zapada dovedena u pitanje, Beograd želi da zadrži otvorene opcije i da održi jake odnose sa Rusijom i Kinom.

To nije ono što Zapad želi od Srbije. Ali za Beograd je to pragmatičan pristup spoljnoj politici, zaključuje se.