foto EPA/SPENCER PLATT / POOLAmerika će sledećeg meseca obeležiti 20 godina od najvećeg terorističkog napada u svojoj istoriji, a u javnosti je pokrenuto pitanje da li predsednik Džo Bajden treba da prisustvuje ceremoniji u Njujorku, na mestu gde se nalazio Svetski trgovinski centar.
Oko tri hiljade ljudi je poginulo u seriji terorističkih napada koje je 11.septembra 2001.godine izvela Al Kaida, kasnije ubijenog Osame bih Ladena, otevši četiri aviona, od kojih su dva udarila u zgradu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, treći u Pentagon u Vašingtonu, a četvrti se srušio u Pensilvaniji.
Tadašnji američki predsednik Džordž Buš optužio je tadašnju talibansku vlast Avganistana da podržavaju Al Kaidu i kriju njihovog lidera bin Ladena, napao i okupirao zemlju.
Amerikanci se za koju nedelju povlače iz Avganistana, a talibani su već uspostavili kontrolu nad polovinom teritorije i po svemu sudeći vratiće se na vlast.
Sem napada na Avganistan, u američkom “ratu protiv terorizma” usledile su brojne vojne akcije i intervencije u kojima se broj ubijenih ne zna, a pojedini potezi, Gvantanamo i tajni zatvori za osumnjičene teroriste, kose se sa međunarodnim pravom.
Ne deluje ništa logičnije nego da američki predsednik prisustvuje i govori na obeležavanju 20 godina od napada, ali više od 1.600 ljudi čiji su članovi porodica poginuli 11.septembra traže od Bajdena da se ne pojavljuje ukoliko prethodno ne objavi svu dokumentaciju vezanu za napad.
To je i deo njegovog predizbornog obećanja i naravno odnosi se na vrlo osetljivu temu-odnose SAD i Saudijske Arabije.
U dokumentima koji još nisu obelodanjeni navodno se nalaze dokazi da je Saudijska Arabija, blizak američki saveznik i bogat kupac američkog oružja, imala određenu ulogu u napadima, što Rijad stalno demantuje.
Bin Laden, kao i većina napadača 11.septembra bili su saudijski državljani.
„Uprkos brojnim zahtevima demokratskih i republikanskih članova Kongresa i stotinama članova porodica žrtava 11. septembra koji su molili prethodnu i sadašnju administraciju da uvede transparentnost u to pitanje, ovi napori su odbijeni i ignorisani bez objašnjenja“, navodi se u pismu ove grupe ljudi, koje objavljuje Si en en.
„Želimo da vidimo opipljiv dokaz pre 20. godišnjice 11. septembra da je ova administracija zaista posvećena transparentnosti“, rekao je Bret Eagleson, prvi potpisnik pisma, u saopštenju.
Njegov otac, Brus, ubijen je u napadu na Svetski trgovinski centar.
„Porodice žrtava 11. septembra zaslužuju pravdu i zatvaranje slučaja. Zapravo, svi Amerikanci zaslužuju da znaju istinu o ulozi saudijske vlade u 11. septembru. Postoje i značajni dokazi. FBI ih ima. Ministarstvo pravde ne poriče da oni postoje „, rekao je Iglson u razgovoru za Si en en.
Potpisnici pisma tvrde da ih već dve decenije koriste kao političko sredstvo pregovaranja.
„Imali smo veliku nadu da će predsednik Bajden, koji je vodio kampanju vraćanja istine i poverenja u Belu kuću, živote i žrtve američkih građana staviti iznad diplomatskih odnosa sa zemljom optuženom za masovna ubistva“, navodi se u pismu.
Aludirajući na obećanje dato tokom predizborne kampanje, grupa je Si en enu poslala kopiju pisma koje su primili od tadašnjeg predsedničkog kandidata Bajdena, kojim je poručio da će od Ministarstva pravde tražiti objavljivanje svih dokumenata o 11. septembru i da će “od državnog tužioca zahtevati da lično ispita” slučaj.
Predstavnica za medije Bele kuće Džen Psaki izjavila je da predsednik ostaje pri svom obećanju koje je dao tokom predsedničke kampanje da će raditi na objavljivanju svih dokumenata o 11. septembru.
Prema njenim rečima, nadležno osoblje Bele kuće i Saveta za nacionalnu bezbednost imali su nekoliko sastanaka sa grupama koje predstavljaju porodice poginulih 11. septembra u vezi sa njihovim zahtevima za dokumentima, a to će i dalje biti prioritet aktuelne administracije.
Ne zaboraviti Kašogija
Potpisnici pisma traže od Bajdenove administracije da pozove Saudijsku Arabiju na odgovornost za pojedine postupke, koje nazivaju “podrškom terorističkim aktima”, navodeći pored 11.septembra i druge ozbiljne slučajeve, ubistvo novinara Džamala Kašogija 2018. godine i smrt američkih vojnika u decembru 2019. godine u Pensakoli, na Floridi.
U pismu se takođe traži da u okviru te politike, Bajdenova administracija „odmah prestane da podržava” saudiijsku kraljevinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
