Bajden obećao podršku ako Rusija napadne Ukrajinu

Nakon devedesetominutnog razgovora s Bajdenom u četvrtak kasno uveče, Zelenski je napisao na Tviteru da su njih dvojica „razgovarali o mogućim formatima rešavanja konflikta“ u istočnoj Ukrajini gde su separatisti uz podršku Rusije proglasili sopstvenu državu.

Nakon telefonskog razgovora sa Zelenskim, Bajden je 40 minuta razgovarao s liderima Bugarske, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije i Slovačke. Za razlike od Ukrajine, sve ove zemlje su se pridružile NATO alijansi nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991.

Kako je preneo Gardijan, Bajden je uveravao lidere da ništa neće biti dogovoreno s Rusijom o regionu iza leđa ovih zemalja, rekao je novinarima savetnik litvanskog predsednika Asta Skajsgirite.
„Bajden je rekao ’ništa o vama bez vas’“, naveo je on.

Telefonski razgovori su obavljeni usred jačanja tenzija zbog nagomilavanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom i nelagodnosti istočnoevropskih zemalja zbog planova SAD da održi razgovore s Moskvom.

Zvaničnici u Poljskoj i drugim istočnim i centralnim NATO zemljama privatno su izrazili negodovanje zbog Bajdenovog opisa težnji ka „nagodbi“ s Rusijom, strahujući da bi svakim kompromisom mogla da se poveća opasnost s kojom se suočavaju od „ekspanzionističke Rusije“.

„Rusija ne sme da dobije reč u vezi s tim kako NATO organizuje odbranu svoje teritorije“ ili ko može da se pridruži alijansi, rekla je u četvrtak premijerka Estonije Kaja Kalas. „Ono što najviše zabrinjava jeste želja Rusije da Evropu pretvori u sfere uticaja. To je neprihvatljivo i moralno neodbranjivo i Rusiji to mora jasno da se stavi do znanja.“

Očekuje se da istočnoevropske zemlje NATO zahtevaju mesto za pregovaračkim stolom. „Mnogo puta smo rekli da moramo da budemo uključeni u sve o čemu se razgovara u našem regionu, ni o čemu ne sme da se razgovara bez nas“, rekao je Linas Linkevičius, bivši šef diplomatije i ministar odbrane Litvanije.

„Namere Rusije su dobro poznate, uvek je pokušavala da unese podele, marginalizuje, tako da to nije ništa novo. Moramo da održimo jedinstvo i principijelnu odluku, naročito kada postoji ta mogućnost agresije na Ukrajinu.“

Linkevičius kao i ostali su ukazali da malo ima raspoloživih javnih informacija o razgovorima i rekao da mnogi zvaničnici verovatno čekaju da Bajdenova vlada pruži više informacija da bi javno govorili o tome.

Diplomata iz baltičke države je rekao da postoje zabrinutosti da najava razgovora dok Rusija i dalje gomila vojsku na granici sa Ukrajinom „izgleda kao da Putin dobija ono što želi“.

Jedan visoki zvaničnik iz istočnoevropske zemlje članice NATO rekao je za Fajnenšel tajms da svaki razgovor o kompromisu sa Moskvom „mora odmah da se saseče u korenu“. Rusija je saopštila da očekuje „razgovore o strateškoj bezbednosti na kontinentu“.

Bajdenovi telefonski pozivi u četvrtak uveče predstavljali su prve direktne razgovore sa grupom od njegovog dvočasovnog razgovora putem video-poziva s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u utorak. On je tokom tog viruelnog sastanka upozorio Putina na potencijalne sankcije u slučaju napada na Ukrajinu.

Predsednik SAD je nakon toga razgovarao sa liderima Britanije, Nemačke, Francuske i Italije.

Mihal Baranovski, direktor kancelarije nemačkog Maršalovog fonda u Varšavi, rekao je da u Poljskoj ima podrške za Bajdenov snažni odgovor na gomilanje ruske vojske na granicama sa Ukrajinom, koji uključuje pretnje sankcijama Rusiji i podršku suverenitetu Ukrajine.

Odluka o najavi novih razgovora s Rusijom stvorila je „konfuziju“ i „bes“ u Poljskoj, rekao je Baranovski, jer je tako signalizirana promena pravca u razmišljanju Bele kuće.

Prema njegovim rečima, bilo bi „štetno“ ako bi Poljska, Rumunija i druge istočnoevropske zemlje NATO bile isključene iz pregovora. „Reakcija bi bila veoma negativna i tako bi bila poslata veoma jasna poruka Rusiji da ’ako je potrebno da razgovarate o evropskoj bezbednosti, ne brinite šta misle ovi dosadni Centralnoevropljani, samo morate da razgovarate sa velikim silama“, rekao je.

Svakom inicijativom za limitiranje toga ko bi mogao da se pridruži NATO bi se priznala ruska sfera uticaja, naglasio je, čime bi Poljska i druge istočnoevropske zemlje NATO bile izložene riziku.