Bajden od Ukrajine tražio da pripremi ofanzivu protiv ruske vojske

Pozadina ovog putovanja je komplikovana, opasna i neizvesna. Dok borbe nastavljaju da besne, obe strane Atlantika strahuju da Rusija pronalazi svoje uporište, Ukrajina bi mogla biti savladana u određenim delovima istoka i juga, a protok oružja ka zapadu mogao bi naglo da uspori.

Bajden u ponedeljak odlazi u Poljsku da se sastane sa predsednikom Andžejem Dudom i drugim ključnim liderima NATO-a. Američki zvaničnici veruju da će odbrana Ukrajine dostići kritičnu fazu kada će Rusija pokrenuti ofanzivu o kojoj se mnogo raspravljalo. Bajdenova administracija je hitno izvršila pritisak na administraciju predsednika Vladimira Zelenskog da konsoliduje svoje uspehe i eventualno pokrene sopstveni kontranapad.

Bela kuća je takođe rekla timu Zelenskog, prema više zvaničnika, da se pripremi za ofanzivu sada kada oružje i pomoć slobodno pritiču iz Vašingtona i Evrope, strahujući da bi podrška evropskih suseda Ukrajine mogla biti ograničena.

U Vašingtonu je podrška Ukrajini ostala uglavnom dvostranačka, iako neki u administraciji strahuju da bi moglo biti teže slati dodatnu pomoć Kijevu zbog sve većeg otpora novog Predstavničkog doma pod kontrolom republikanaca. Za sada, međutim, čak i neki od najžešćih Bajdenovih kritičara pozdravljaju posao koji je obavio.

„Bio je dobar u povezivanju naših nacionalnih interesa sa borbom i da je dobro za svet ako Rusija ne bude uspešna“, rekao je senator Lindzi Grem u intervjuu. „To će biti jedan od ključnih trenutaka njegovog predsedavanja.

Bajdenov put u Poljsku dolazi samo nekoliko dana pre prve godišnjice ruske invazije, datuma za koji mnogi vojni analitičari veruju da bi Putin mogao simbolično da obeleži demonstracijom sile.

Saradnici su istraživali pokušaj da se Bajden prokrijumčari preko granice u Ukrajinu, ali je putovanje skoro isključeno. Predsednik je jedan od poslednjih zapadnih lidera koji nije krenuo na put, što bi zahtevalo 10-časovnu vožnju vozom ili hrabar let. Ali većina saradnika veruje da bezbednosni rizik za Bajdena ili Ukrajinu ne bi bio vredan toga.

Bajden će naglasiti potrebu da Zapad i birači kod kuće ostanu na kursu sa Ukrajinom i naglasiće potrebu za savezima i američkim vođstvom na svetskoj sceni, rekli su saradnici. Ali njegov govor će takođe odražavati dualnost trenutka.

S jedne strane, slaviće se izuzetan otpor Ukrajine. Ali to će takođe priznati kontinuiranu ranjivost. Uprkos uspesima Kijeva, Rusija i dalje kontroliše skoro 20 odsto Ukrajine, a sukob je usporen do brutalnog rata na iscrpljivanje. Štaviše, Putin ne pokazuje znake kolebanja u obećanju da će kontrolisati celu Ukrajinu, kažu američki zvaničnici.

Prema najboljoj proceni američkih obaveštajnih službi, Putin veruje da uprkos neuspesima sa kojima se suočava njegova vojska, Rusija i dalje ima dve odlučujuće prednosti: ljudstvo i vreme. Evropski obaveštajci dalje ocenjuju da je Putin uveren da može da sačeka neizbežni krah zapadnog otpora.

Iako su Rusi pretrpeli velike gubitke, još uvek imaju mnogo više vojnika od Ukrajine koje treba da pošalju u bitku, uključujući bivše zarobljenike koje je u borbu gurnula grupa Vagnerovih plaćenika. Ta grupa je pokazala iznenađujući uspeh na frontu, prema američkim zvaničnicima, dok ne pokazuje malo obzira na žrtve koje je pretrpela.

Suočen sa malim domaćim pritiskom da okonča rat, čini se da Putin može da nadživi zapadni savez. Neki u Bajdenskoj administraciji veruju da će Putin nastaviti napad i da će možda pokrenuti još jednu masovnu mobilizaciju muškaraca – barem do predsedničkih izbora u SAD 2024. godine, nadajući se da će pobediti kandidat koji je manje posvećen ukrajinskoj stvari.

Bivši predsednik Donald Tramp otvoreno je pozvao na hitan prekid rata kako bi sprečio njegovu eskalaciju, iako bi to omogućilo Rusiji da zadrži svoje dobitke. A nedavne ankete pokazuju da je spremnost američkih birača da pošalju oružje i municiju u Kijev opala.

„Mislim da još nije doneta presuda o tome da li [Bajden] može da zadrži ujedinjenje NATO-a“, rekao je penzionisani general Dejvid Hiks, koji je komandovao svim američkim i NATO snagama zaduženim za obuku i savetovanje avganistanskih vazduhoplovnih snaga. „Biće samo teže u budućnosti. Ukrajina će morati da pokaže rezultate sa pomoći koju je dobila“.

Do ovog trenutka, evropske prestonice su uglavnom ostajale u koraku podržavajući Kijev uprkos ekonomskim i energetskim izazovima koji proističu iz rata. U Vašingtonu, Bajdenova administracija veruje da bi finansiranje koje je Kongres usvojio krajem prošle godine trebalo da pokrije Ukrajinu tokom većeg dela 2023. godine, a do sada je oduševljeno što je rukovodstvo GOP-a na Kapitol Hilu nastavilo da javno podržava Kijev.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, verovatno glavnom svetskom forumu usredsređenom na odbranu, Zelenski je u petak pozvao Zapad da pomogne ukrajinskom „Davidu“ da pobedi ruskog „Golijata“. „Brzina je od suštinske važnosti“, rekao je on, aludirajući na brz tempo prenosa oružja jer Putin „želi da svet uspori“.

Ali postoji mala, ali rastuća frakcija unutar republikanaca u Predstavničkom domu koja dovodi u pitanje potrebu finansiranja Ukrajine.

„Nikada nije postojao blanko ček u smislu podrške Ukrajini“, priznao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, koji je na brifingu u sredu naglasio da će administracija biti uz Kijev „koliko god bude potrebno“ da odbije Rusiju. „Svaki dan dokazujemo da ovo nije samo neki moralni ili filozofski napor.

Ipak, poslanici koji podržavaju ukrajinsku stvar izrazili su uverenje da će oba doma nastaviti da podržavaju napore.

„Ogromna većina Kongresa, i demokrata i republikanaca, i dalje se slaže sa potrebom da se pomogne Ukrajini jer znamo šta će se desiti ako Ukrajina padne“, rekla je senatorka Džin Šahin, koja predsedava Evropskim odborom Senatskog komiteta za spoljne odnose.

„Dvopartijsko opredeljenje u Kongresu i kontinuirana koordinacija sa našim saveznicima su od ključne važnosti dok idemo napred u podršci Ukrajini, jer se ovde radi o više od Putina — ovde se radi o slanju poruke svakom diktatoru koji preti demokratijama da će platiti visoku cenu“, rekla je ona.

Poslednjih nedelja, Kijev je bio neumoljiv u potrazi za opremom za koju veruje da joj je potrebna za vođenje većeg rata. Dobio je obećanje zapadnih tenkova, iako većina nije stigla na bojno polje mesecima ili čak godinama. Ali, do sada, Ukrajini je odbijen zahtev za borbene avione. Kako Rusija intenzivira svoj napad, pojavila se hitnija potreba: municija.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je upozorio da je ruska ofanziva već počela i da postoje znaci da su borbe intenzivirane. U Beloj kući postoji stvarna zabrinutost zbog sposobnosti Evrope da pruži artiljerijsku municiju i drugu pomoć Ukrajini. Odbrambeno-industrijska baza kontinenta je rastegnuta i neke zemlje već kažu da su njihove zalihe iscrpljene.

Na bini u Minhenu, nemački kancelar Olaf Šolc se osvrnuo na to pitanje, pozivajući na „stalnu proizvodnju najvažnijeg oružja koje koristimo“. Francuski predsednik Emanuel Makron je odmah potom rekao da Evropa mora „više da ulaže u odbranu. Ako želimo mir, potrebna su nam sredstva da ga postignemo.”

Komentari su jasno pokazali da zvona za uzbunu zvone u evropskim centrima moći. „Rat je otkrio duboke nedostatke u sposobnostima i zalihama oružja evropskih zemalja“, rekla je Alina Poljakova, šef Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu. „Zabrinutost je da oni već nemaju dovoljno za snabdevanje Ukrajine i obnavljanje zaliha u isto vreme. I može li se američka odbrambena industrija okrenuti dovoljno brzo – mnogi misle da ne može“.

Dok evropske prestonice traže da Vašington popuni prazninu, administracija gura saveznike da učine više, napominjući da bi se rat mogao protegnuti do 2024. godine i dalje. Zvaničnici administracije insistiraju na tome da neće vršiti pritisak na Ukrajinu da pregovara, iako neke diplomate spekulišu da bi se mogao postići dogovor o obnavljanju granica na početku rata: Ukrajina bi povratila teritoriju na istoku i jugu, ali bi Rusija zadržala Krim.

Na privatnom Zoom sastanku u sredu sa spoljnim stručnjacima, državni sekretar Antoni Blinken rekao je da je ukrajinsko ponovno zauzimanje Krima crvena linija za Putina. To je jedan od razloga zašto SAD ohrabruju Kijev da se fokusira na to gde se najveći deo borbi vodi, čak i ako Vašington i dalje kaže da su sve odluke o sukobu sa Rusijom isključivo ukrajinske, prenosi portal Klix.