Bajden pobedio i u Džordžiji i došao do 306 elektora, Tramp ima 232

Agencija je projektovala pobedu Bajdena u Džordžiji nad dosadašnjim predsednikom, republikancem Donaldom Trampom, nakon što su vlasti te savezne države objavile rezultate ponovnog brojanja glasova koji su potvrdili malu prednost kandidata Demokratske stranke.

Vlasti Džordžije su naložile ponovno brojanje glasova jer je razlika izmedju dva kandidata posle prvog bila manja od 0,5 odsto. Posle prvog brojanja, Bajden je imao oko 14.000 glasova više od Trampa, a danas je objavljeno da je u prednosti za oko 12.000 glasova, od pet miliona izašlih birača.

Kandidat demokrata nije pobedio u Džordžiji od 1992. godine, kada je Bil Klinton dobio više glasova od tadašnjeg predsednika Džordža Buša starijeg.

Pobedom u Džordžiji Bajden je osvojio još 16 elektorskih glasova i došao do 306, dok je Tramp „dobio“ 232 elektora.

Agencija AP i drugi vodeći američki mediji 7. novembra su proglasili Bajdena pobednikom izbora, nakon što su projektovali njegovu pobedu u 23 savezne države i Distriktu Kolumbija, na osnovu kojih je „skupio“ 284 od 538 elektorskih glasova. Mediji su kasnije proglasili pobedu Bajdena i u Nevadi koja daje šest elektora.

Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat „osvoji“ najmanje 270 od 538 elektora. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Bajden je do Bele kuće došao najviše zahvaljujući osvajanju Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina, tri tradicionalno demokratske države koje su presudile i izbore 2016. godine, kada je Tramp u svakoj od njih pobedio kandidatkinju demokrata Hilari Klinton sa manje od jedan odsto razlike.

Uz te tri države, ove godine su još samo dve, Arizona i Džordžija, glasale drugačije nego na prošlim izborima. U obe je, prema projekciji AP-a i drugih vodećih medija, takodje pobedio Bajden.

Od do sada prebrojanih glasova, Bajden je dobio 79,7 miliona, a Tramp 73,7 miliona. I jedan i drugi su dobili više glasova od svih dosadašnjih predsedničkih kandidata.

Tramp od izborne noći optužuje demokrate za kradju izbora, ali za to ne navodi nijedan dokaz, i pokušava da ospori rezultate pred sudovima saveznih država. Najavio je da će u proces uključiti i Vrhovni sud SAD ako bude potrebno.

Uz to, Tramp i njegovi saveznici povlače i druge, za SAD neobične poteze, kako bi osporili pobedu Bajdena. Medju njima su zvanje u Belu kuću poslanika parlamenata saveznih država, telefoniranje lokalnim izbornim zvaničnicima u Mičigenu i vršenje pritiska na zvaničnike u Arizoni da odlože potvrdjivanje rezultata, navodi AP.

Ako pobeda Bajdena bude potvrdjena, on će stupiti na dužnost predsednika 20. januara.

Birači u Džordžiji drže ključ i kontrole nad Senatom SAD, u kojem svaka od 50 saveznih država ima po dva predstavnika.

Uz predsednika države i svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa, gradjani SAD su 3. novembra birali i 35 od 100 senatora. Trećina članova Senata, u kojem su republikanci do sada imali tesnu većinu, bira se svake dve godine, a mandat senatora traje šest godina.

Džordžija u ovom izbornom ciklusu bira oba senatora.

Republikanci trenutno imaju 50, a demokrate 48 od 100 senatora. Ko će imati većinu u gornjem domu Kongresa SAD odlučiće birači Džordžije u drugom krugu izbora za Senat, zakazanom za 5. januar.

Za kontrolu nad Senatom republikancima je potrebna pobeda u jednom od ta dva duela, a demokratama u oba.

Ako bi demokrate osvojile oba senatorska mesta Džordžije, odnos snaga bio bi 50 prema 50, a u tom slučaju presudjuje glas predsedavajućeg Senatu, što je po funkciji potpredsednik SAD.

Zahvaljujući pobedi Bajdena, potpredsednica SAD biće senatorka demokrata Kamala Haris, koja će predsedavati Senatu od 20. januara.