Konačna odluka Bajdena biće najteža i najličnija: Da li predsednik treba da pomiluje sina?

Za nekoliko nedelja, mlađi Bajden će se 12. decembra pojaviti pred saveznim sudom u Delaveru, gde je tokom leta osuđen za kupovinu oružja 2018. dok je bio zavisnik od droge.

Nekoliko dana kasnije, trebalo bi da se pojavi pred saveznim sudijom u Los Anđelesu zbog izricanja kazne po optužbi za poresku prevaru, za koju se izjasnio krivim u septembru, baš kada je trebalo da počne suđenje.

U Vašingtonu se mesecima spekuliše da li će Bajden pomilovati svog sina. Pitanje pokreće niz razmatranja – pravnih, političkih, praktičnih i istorijskih – koja se ne mogu lako razdvojiti ili pomiriti. Ali, na kraju krajeva, treba li to da uradi?

Naročito nakon Trampove pobede, Bajden je na čvrstom terenu u najmanju ruku da ublaži svaku zatvorsku kaznu svom sinu Hanteru pre nego što on napusti funkciju.

Zamena ne bi izbrisala sve kao pomilovanje. To ne bi sugerisalo da je Hanter Bajden nevin ili da je zaslužio oprost za svoje zločine, ali bi ga poštedelo potencijalnih godina iza rešetaka i izbegalo dalje bolove za porodicu Bajden.

Istina je da bi to značilo preokret za predsednika. Bajden je više puta ponavljao dok se još kandidovao za reizbor da neće pomilovati svog sina niti ublažiti bilo koju kaznu, stav koji je Bela kuća ponovila nekoliko dana nakon Trampove pobede.

Ali Bajden možda ima dobar razlog da se predomisli ne samo zato što je praktično zbačen kao predsednički kandidat Demokratske stranke 2024. već što sada mora da posmatra kako Tramp, koji mnogo više laže i korumpirao proces pomilovanja oštrije od bilo kog predsednika u moderne američke istorije, vraća u Belu kuću.

Slučajevi protiv Hantera Bajdena verovatno ne bi bili pokrenuti ni protiv koga drugog.

Ovo ne služi kao opravdanje za ponašanje Hantera Bajdena, ali optužbe za oružje nemaju skoro nikakav pravi presedan, a ponašanje koje je u osnovi poreskih optužbi obično rešava Ministarstvo pravde putem otplate i/ili novčanih kazni.

Razlog zašto smo ovde je zato što su Tramp i njegovi republikanski saveznici efikasno izvršili pritisak na Ministarstvo pravde Džoa Bajdena da krivično gone njegovog sina.

U stvari, prošlog leta je postojao dogovor prema kojem bi se Hanter Bajden izjasnio krivim za dve prekršajne ​​poreske prijave i ušao u program preusmeravanja pre suđenja kako bi se rešio slučaj s oružjem.

Republikanci u Kongresu su se usprotivili, tvrdeći da je ovo neka vrsta „slakog dogovora“, a predsedavajući sudija u Delaveru (imenovan od Trampa) je praktično poništio sporazum.

Američki tužilac Delavera Dejvid Vajs, registrovani republikanac kojeg je prvo imenovao Tramp, potom je odlučio da nastavi sa širim i agresivnijim nizom optužbi protiv Bajdena bez sporazuma o priznanju krivice.

Državni tužilac Merik Garland ga je tada odredio za specijalnog branioca, što je Vajsu dalo nova ovlašćenja i omogućilo mu da ga optuži u Los Anđelesu (van njegove matične jurisdikcije), što inače ne bi mogao da uradi.

Još nije jasno da li će Vajs tražiti zatvorsku kaznu u jednom ili u oba slučaja i daleko je od jasnog šta će predsedavajuće sudije na kraju učiniti kada datumi izricanja presude stignu za nekoliko nedelja.

Prema relevantnim smernicama za odmeravanje kazne, čini se da će se Hanter Bajden suočiti sa godinom ili više zatvorske kazne u slučaju oružja i dve do tri godine u slučaju poreza.

Te smernice nisu obavezujuće, ali svaki savezni sudija koji izriče kaznu je dužan da ih izračuna i uzme u obzir.

Nedavni podaci pokazuju da oko 40 procenata federalnih kazni završi u okviru smernica, ali sudije mogu uzeti u obzir širok spektar razmatranja kako bi odstupile od smernica i kazne ispod raspona koji se inače preporučuje.

Moguće je da bi u Delaveru gde je Hanter Bajden osuđen zbog optužbi za oružje sudija mogao da ga osudi na uslovnu kaznu i/ili novčanu kaznu, posebno imajući u vidu veoma neobičnu prirodu optužbi.

U tom slučaju, predsednik ne bi morao da izdaje pomilovanje ili preinačenje da spase svog sina od zatvorske kazne, a mogao bi da pusti da osuda stupi na snagu.

Stvari su rizičnije za Hantera Bajdena u slučaju poreske prevare u Los Anđelesu. Verovatnije je da će u tom slučaju sudija izreći kaznu zatvora s obzirom na prirodu ponašanja, iznos novca o kome je reč (tužioci su zaključili da Bajden nije platio porez od 1,4 miliona dolara) i veće smernice se kreću kao rezultat.

Ali ako Hanter Bajden dobije kaznu zatvora u jednom ili oba slučaja, njegov otac bi imao pravo da ublaži kaznu(e).

Ne bi postojao pravi presedan da Bajden odmerava, ali naravno, ne postoji pravi presedan za bilo šta od ovoga. Slučajevi protiv Hantera Bajdena su na kraju rezultat republikanske kampanje pritiska i Garlandove odluke da dozvoli Vajsu da vodi slučajeve kao specijalni advokat.

Tramp i njegovi republikanski saveznici verovatno bi reagovali na svaku Bajdenovu intervenciju, ali nema razloga da se njihove žalbe shvate ozbiljno.

Na kraju krajeva, Tramp je zloupotrebio moć pomilovanja više od bilo kog predsednika u našim životima da bi zaštitio svoje političke saveznike.

Pomilovao je Pola Manaforta i Rodžera Stouna i Stiva Benona. Pomilovao je istaknutu republikansku akciju prikupljanja sredstava i donatore, kao i gomilu bivših republikanskih članova Kongresa.

Pomilovao je ratne zločince. I pomilovao je porodicu: oca svog zeta Džareda Kušnera.

Teško je zamisliti kako bi neko ko je ćutao u tom periodu mogao verodostojno da se požali ako Bajden svom sinu ublaži zatvorsku kaznu, što ne znači da se to ionako neće dogoditi.

Što se samog Bajdena tiče, on bi imao najmanje dva politička i praktična razmatranja da odmeri.

Prvo je pitanje šta bi to doprinelo njegovom nasleđu i političkom ugledu Demokratske stranke, ali Bajdena možda nije mnogo briga ni za jedno. Kao prvo, njegovo političko nasleđe, barem u ovom trenutku, već je u dronjcima sa Trampovim usponom. A ovo je njegov sin.

Što se tiče potencijalnih posledica za njegove kolege demokrate, Bajden ovih dana verovatno nije posebno raspoložen s obzirom na njegovo smenjivanje sa mesta partijskog kandidata 2024. i optužbe koje su mu se spočitavale nakon poraza potpredsednice Kamale Haris.

Drugo i možda složenije pitanje jeste da li bi ublažavanje (ili pomilovanje optužbi) navelo dolazeće Trampovo ministarstvo pravde da goni Hantera Bajdena po nekim dodatnim optužbama.

Nije odmah jasno koje bi to optužbe mogle biti, iako su republikanci dugo tvrdili (sumnjivo) da bi on mogao biti optužen prema Zakonu o registraciji stranih agenata u vezi sa njegovim radom u političkom konsultaciji u inostranstvu.

Tramp je, sa svoje strane, ranije besneo na „celu Bajdenovu zločinačku porodicu“ usred svojih zaveta osvete prema svojim političkim neprijateljima.

Jedini način da Džo Bajden eliminiše taj rizik bio bi da izda opšte pomilovanje za svog sina – na primer, za bilo koje potencijalno nezakonito ponašanje u koje je možda učestvovao pre datuma pomilovanja – ali to bi moglo da izazvate pravu političku buru.

Na kraju, ovo će biti intenzivna i duboko lična odluka za predsednika. Njegova porodica – kao i mnoge američke porodice – borila se sa smrću, razvodom i zloupotrebom supstanci, a zatvorska kazna za Hantera Bajdena bi dodatno pogoršala tragedije sa kojima su se suočili.

Pod ovim okolnostima, Bajdenu bi moglo biti oprošteno što je želeo da svoje preostale godine provede u tišini – i to sa svojim jedinim preostalim sinom pored sebe.