Bajden pušta na tržište naftu iz državnih rezervi da bi smanjio cene goriva

„Suština je da ako želimo niže cene goriva, moramo da imamo više nafte upravo sada. Ovo je trenutak posledica i opasnosti za svet“, rekao je Bajden.

Bajden od Kongresa traži i uvođenje finansijskih kazni naftnim i gasnim kompanijama koje su zakupile sdržavno zemljipšte za proizvodnju nafte, ali to ne rade.

On se pozvao na Zakon o proizvodnji za odbranu kako bi podstakao iskopavanje rude za proizvodnju baterija za električna vozila, što je deo pokreta za prelazak na čistije izvore energije.

Te odluke pokazuju da je nafta i dalje slabost SAD, a da su više cene energenata ugrozile Bajdenov politički rejting.

Puštanje državnih zaliha u promet bi moglo da smanji cene nafte, iako je Bajden već dvaput to naredio, ali nije bilo značajnihih promena na tržištu.

Ipak je on danas izjavio da očekuje da bi cene benzina mogle „prilično značajno da padnu“.

Planirano putaje državnih rezervi na tržište je način da se snabdevanje dopuni premošćavanjem dok naftne kompanije ne povećaju proizvodnju, pri čemu zvaničnici administracije procenjuju da će domaća proizvodnja ove godine rasti za milion barela dnevno i još 700.000 barela dnevno 2023.

Tržišta su na Bajdenovu objavu brzo reagovala tako što su cene sirove nafte pale oko četiri odsto, na manje od 104 dolara po barelu, ali ponuda i dalje ne uspeva da prati potražnju.

Amerikanci u proseku dnevno troše oko 21 milion barela nafte, od čega je oko 40 odsto za prizvodnju benzina, prema američkoj Upravi za energetske informacije. To ukupno čini oko jedne petine ukupne svetske potrošnje nafte.

Domaća proizvodnja nafte jednaka je više od polovine potršnje u SAD, ali visoke cene nisu navele kompanije da se vrate na nivo proizvodnje pre pandemije. SAD proizvode u proseku 11,7 miliona barela dnevno, dok su početkom 2020. proizvodile 13 miliona barela.