Bajden razmatra uvođenje „ličnih“ sankcija Putinu

Pretnje sankcijama su usledile pošto je NATO svoje snage stavio u pripravnost i vojno osnažio istočnu Evropu brodovima i borbenim avionima, reagujući na gomilanje ruskih vojnika u blizini ruske granice sa Ukrajinom.

Ako Rusija napadne, rekao je Bajden, biće to „najveća invazija od Drugog svetskog rata“ i „promeniće svet“. Američki predsednik je naglasio da će razmotriti da se nizu planiranih mera dodaju i direktne sankcije Putinu. „Da, razmotriću to“, rekao je Bajden, odgovarajući na pitanje novinara u Vašingtonu u vezi s tim da li će targetirati Putina koga protivnici već dugo optužuju da u tajnosti poseduje ogromno bogatstvo.

Rusija negira da planira napad i tvrdi da je kriza izazvana delovanjima NATO i SAD. Ona zahteva bezbednosne garancije od Zapada, uključujući obećanje Alijanse da nikada neće primiti Ukrajinu u članstvo. Moskva bivšu sovjetsku republiku smatra „tampon-zonom“ između Rusije i NATO članica.

Napori da se tenzije smire diplomatskim putem su nastavljeni, a zvaničnici Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine su su se sastali u Parizu. Makron je rekao da će razgovarati s Putinom telefonom u petak da bi se „pojasnio“ stav Rusije. On je naglasio da Francuska i Nemačka nikada neće odstupiti od dijaloga s Rusijom, ali je dodao:“Ako bude bilo agresije, biće i odmazde i cena će biti veoma visoka.“

Pretnje sankcijama Putinu usledile su pošto su SAD pomogle da se izvrše pripreme za nabavku gasa za Evropu iz svih delova sveta u slučaju da snabdevanje iz Rusije bude prekinuto, što je deo napora da se uništi Putinovo najmoćnije ekonomsko oružje. Američki zvaničnici su rekli da su pregovarali sa globalnim snabdevačima i da su uvereni da u Evropi neće doći do iznenadne nestašice energenta za grejanje usred zimskog perioda.

Pripreme za isporuku gasa su deo kampanje SAD i njihovih evropskih saveznika da pokažu jedinstven i koherentan front prema Putinu, piše Gardijan. Britanski premijer Boris Džonson je nagovestio da je Nemačka zabrinuta zbog uvođenja sankcija Rusiji zbog njene zavisnosti od ruskog gasa i rekao je članovima Parlamenta da su uloženi diplomatski napori da se Berlin i ostali ubede da nastave sa inicijativama protiv Moskve. On je takođe rekao da je Ujedinjeno Kraljevstvo spremno da razmesti još vojnika u istočnoj Evropi ako Ukrajina bude napadnuta.

Ruska vojska je saopštila da će izvesti nove vojne vežbe u kojima će učestvovati 6.000 vojnika u blizini granice sa Ukrajinom i na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Moskva anektirala 2014.

Rusija uvodi odredbe o brzom masovnom pokopu
Ruske vlasti su objavile nove odredbe o brzom masovnom pokopu ljudi i životinja koji su umrli tokom vojnog sukoba ili vanrednih situacija. Dokument je objavljen na sajtu ruskog ministarstva za vanredne situacije 20. decembra, a stupa na snagu 1.februara. Kako se u njemu navodi, prenele su agencije, masovni pokopi se odnose na one „ubijene tokom vojnih sukoba ili kao rezultat sukoba, ili ako je neophodno, kao rezultat vanrednih situacija u vremenima mira“.
Plenković se izvinio Ukrajini
Hrvatski premijer Andrej Plenković izvinio se Ukrajini zbog izjave predsednika Zorana Milanovića da je to jedna od najkorumpiranijih zemalja i demantovao njegovu tvrdnju da će Hrvatska povući vojnike iz Ukrajine jer ih, kako kaže, tamo i nema. “Ja se u ime Vlade izvinjavam Ukrajincima, oni su trenutno okupirani”, izjavio je Plenković nakon sednice Predsedništva i Nacionalnog veća HDZ, prenose hrvatski mediji. On je istakao da je politika za koju se zalaže njegova vlada deeskalacija napetosti, sprečavanje sukoba i podrška celovitosti Ukrajine.