Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da će SAD braniti Tajvan i da ima obavezu da brani ostrvo za koje Kina tvrdi da je
njegovo, prinuđujući Belu kuću da pojašnjava drugi put za tri meseca da se američka politika u vezi s tim pitanjem nije promenila.
„Da, imamo obavezu da to uradimo“, rekao je Bajden u četvrtak uveče prilikom gostovanja na Si-En-En-u, odgovarajući na pitanje da li će SAD braniti Tajvan koji se žali da Peking vrši sve veći vojni i politički pritisak da prihvati kineski suverenitet.
Američki predsednik je dao slično obećanje u avgustu u intervjuu za Ej-Bi-Si i tada je naglasio da će SAD uvek braniti svoje ključne saveznike, uključujući Tajvan, uprkos povlačenju iz Avganistana. Bajden je tada rekao da SAD daju „sveto obećanje“ da će braniti NATO saveznike u Kanadi i Evropi i da „isto važi za Japan, Južnu Koreju i Tajvan“.
Bela kuća je posle toga saopštila novinarima da se američka politika prema Tajvanu nije promenila. Nakon obraćanja američkog predsednika u četvrtak, portparol Bele kuće je rekao da Bajden ne najavljuje bilo kakvu promenu u politici SAD.
„Odnosi SAD s Tajvanom kada je reč o odbrani vođeni su Zakonom o odnosima s Tajvanom. Mi ćemo podupirati našu obavezu u skladu sa Zakonom, nastavićemo da podržavamo samoodbranu Tajvana i nastavićemo da se protivimo svakoj unilateralnoj promeni statusa kvo“, rekao je portparol.
Bajden je rekao da ljudi ne treba da brinu zbog vojne snage Vašingtona jer „Kina, Rusija i ostatak sveta znaju da smo najmoćnija vojska u istoriji sveta“. „Ono što treba da vas zabrinjava jeste hoće li oni ili neće da se angažuju u aktivnostima koje bi ih stavile u poziciju u kojoj možda prave ozbiljnu grešku“, rekao je.
Vojne tenzije između Tajvana i Kine su na najvišem nivou u proteklih više od 40 godina, rekao je nedavno ministar odbrane Tajvana Čiu Kuo-Čeng. Kina bi mogla da razvije kapacitete za invaziju „punih razmera“ do 2025, dodao je.
Kina tvrdi da je Tajvan njegova teritorija koja treba da se preuzme i silom ako je potrebno dok Tajvan tvrdi da je nezavisna zemlja i da će braniti svoje slobode i demokratiju, podseća Gardijan.
Vašington je zakonom obavezan da Tajvanu obezbedi sredstva za samoodbranu, ali je dugo sledio politiku „strateške neodređenosti“ kada je reč o tome da li će vojno intervenisati da bi zaštitio Tajvan u slučaju napada Kine.
Zvaničnik Bajdenove administracije je u avgustu rekao da se američka politika prema Tajvanu nije promenila nakon što se ispostavilo da je predsednik ukazao da će SAD braniti ostrvo ako bude bilo napadnuto.
„Ne želim hladni rat s Kinom. Samo želim da Kina shvati da nećemo odstupiti, da nećemo promeniti nijedan svoj stav“, rekao je Bajden.
Kina tvrdi da je Tajvan najosetljivije i najvažnije pitanje u njenim odnosima sa SAD i osudila ono što je nazvala „dosluhom“ Vašingtona i Tajpeja. U razgovoru s novinarima ranije u četvrtak ambasador Kine u UN Zang Jun je rekao da zemlja teži „mirnom ponovnom ujedinjenju“ s Tajvanom i reaguje na „separatističke pokušaje“ njegove vladajuće Demokratske napredne stranke.
„Mi ne pravimo probleme. Naprotiv, pojedine zemlje, posebno SAD, preduzimaju opasne mere i situaciju u Tajvanskom moreuzu vode u opasnom pravcu. Uvlačenje Tajvana u rat definitivno nije ni u čijem interesu“, rekao je ambasador.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.