Foto: EPA/EFE Olivier DoulieryAmeričkom predsedniku Džozefu Bajdenu ostalo je još samo nekoliko sedmica na toj funkciji pre nego što se na čelo SAD vrati Donald Tramp. Na spoljnom planu, Bajden odobrava velike količine finansijskih sredstava i oružja Ukrajini, dok se na unutrašnjem planu poslednjih dana, između ostalog, bavi pomilovanjima i ukidanjima smrtne kazne. To se Trampu uopšte ne dopada.
Zašto? Zato što je Bajden ublažio kazne za 37 od 40 federalnih osuđenika na smrt i time potencijalno osujetio Trampove planove da proširi savezna pogubljenja. Ranije ovog meseca ublažio je kazne za gotovo 1.500 ljudi i pomilovao još 39 osuđenih za nenasilne zločine.
Federalna pogubljenja bila su relativno retka pre Trampovog prvog mandat, a prilično su se intezivirala kada je došao na mesto predsednika 2017. godine. Nakon izborne pobede prošlog meseca, obećao je da će nastaviti sa tom praksom kada se vrati u Belu kuću u januaru. S druge strane, Bajden, koji je izbornu kampanju vodio kao protivnik smrtne kazne, obustavio je savezna pogubljenja kad je preuzeo dužnost u januaru 2021. godine.
Kome to Bajden ipak nije ublažio smrtnu kaznu?
Za 37 od 40 osuđenika na smrt, kazna je preinačena doživotnim zatvorom bez prava na uslovni otpust.
Samo trojica zatvorenika su ostavljena da se suoče sa smrtnom kaznom, uključujući osuđenog bombaša Bostonskog maratona Džohara Carnajeva i Roberta Bauersa, koji je osuđen na smrt zbog ubistva 11 vernika i ranjavanja sedam tokom pucnjave u sinagogi Drvo života u Pitsburgu 2018. Treći, Dilan Ruf, osuđen je na smrt 2017. zbog masovne pucnjave u kojoj je poginulo devet Američko-afričkih parohijana u crkvi Majke Emanuela AME u Čarlstonu, Južna Karolina, 2015. godine.
Iako su ovaj potez naveliko hvalile grupe za ljudska prava kao što je Amnesti internešenel, podseća BBC, ubrzo su ga osudili pojedini republikanci, kao i Trampov tranzicioni tim i politički saveznici, ali i žrtve.
Ono što je važno istaći je da Tramp ne može da poništi Bajdenove odluke kada se sledećeg meseca vrati u Belu kuću.
Međutim, najavio je da će uputiti svoje ministarstvo pravosuđa da “energično nastavi” da sprovodi smrtne kazne kako bi zaštitio Amerikance od “nasilnih silovatelja, ubica i monstrumi” kada preuzme vlast 20. januara, prenosi Gardijan.
Heder Tarner – čija je majka ubijena u pljački banke 2017. – nazvala je Bajdenove odluke “grubom zloupotrebom položaja“. Ni u jednom trenutku predsednik nije razmatrao žrtve“, napisala je ona na Fejsbuku.
Šta Tramp misli o smrtnoj kazni?
Tokom svoje predizborne kampanje, Tramp je obećao da će nastaviti federalna pogubljenja i učiniti da više ljudi bude osuđeno na smrtnu kaznu, uključujući one koji su osuđeni za silovanje dece ili za slučajeve trgovine drogom i ljudima, kao i migrante koji ubijaju američke državljane ili policajce.
“Ovo su strašni, strašni, užasni ljudi koji su odgovorni za smrt, pokolje i zločine širom zemlje“, rekao je Tramp kada je najavio svoju predsedničku kandidaturu 2022. godine.
Postoji više od 40 saveznih zakona koji, u teoriji, mogu da dovedu do smrtne kazne, u rasponu od ubistava počinjenih tokom pucnjave povezane sa drogom do genocida. Skoro sve – sa izuzetkom špijunaže i izdaje – eksplicitno uključuju smrt žrtve.
Među zatvorenicima koji su pogubljeni u poslednjim danima Trampove prve administracije bili su Liza Montgomeri, prva žena koju je savezna vlada pogubila od 1953. i Lezmond Mičel, jedini američki Indijanac osuđen na smrt.
Šta Tramp može da uradi?
Trampovi napori da proširi smrtnu kaznu na zločine koji ne uključuju ubistvo verovatno će se suočiti sa pravnim izazovima.
Vrhovni sud je još 2008. presudio da osuđenici za silovanje dece ne mogu biti pogubljeni, dodajući da je nejasno da li bi se smrtna kazna mogla primeniti na zločine u kojima žrtva nije ubijena.
Svako dalje širenje zločina za koje se može izreći savezna smrtna kazna zahtevalo bi od Kongresa da reaguje i promeni zakon. U 2024, dva zakona su nastojala da prošire upotrebu smrtnih krivičnih dela na posedovanje dečje pornografije, kao i na trgovinu, eksploataciju i zlostavljanje dece. Oba zakona nisu uspela da prođu u Predstavnički dom.
Malo je verovatno da će Tramp moći brzo da popuni grupu federalnih osuđenika na smrt, jer većina slučajeva onih koji su osuđeni na smrtne kazne traje godinama i podleže dugotrajnim žalbenim procesima.
Pored savezne vlade i američke vojske, 27 američkih država i dalje ima smrtnu kaznu u knjigama.
Inače, Galupova anketa sprovedena u oktobru pokazala je da 53 odsto Amerikanaca podržava smrtnu kaznu za osuđene ubice, u odnosu na 50 odsto godinu dana ranije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
