Bajden stiže u Severnu Irsku povodom 25 godina od uspostavljanja mira: Šta je Sporazum na Veliki petak?

Mnogo toga se promenilo od 1998. kada je dogovor postignut, ali sporazum živi u mašti evropskih i američkih građana kao majstorski potez međunarodne saradnje koja je u jednom trenutku izgledala nemoguća.

Šta su bile nevolje u Severnoj Irskoj?

Nevolje (trouble) je termin koji se koristi za opisivanje sektaškog nasilja u Severnoj Irskoj, koje je odnelo više od 3.500 žrtava. Stravične terorističke napade izveli su pripadnici paravojnih organizacija, a bilo je i brutalnosti policajaca i vojnih oficira.

Sukob između republikanaca (pristalica ujedinjene Irske, koji su uglavnom bili iz katoličkih zajednica) i unionista (protestanta koji su bili lojalni Ujedinjenom Kraljevstvu) postojao je vekovima. Ali podelu Irske iz 1921. – koja je stvorila Severnu Irsku – neki vide kao veliku prekretnicu.

Nova pokrajina Ujedinjenog Kraljevstva sadržala je šest od 32 irska okruga. Severna Irska je bila dom većine unionista. Ovo je izazvalo veliki gnev među republikancima Severne Irske, koji su smatrali da su sada manjina u svojoj zemlji.

Tačan katalizator nevolja je stvar mišljenja, piše CNN. Univerzitet Ulster navodi smrt Frensisa Mekloskija, 67-godišnjeg republikanca katolika, dan nakon što je u protestu pogođen policijskom palicom, kao prvu smrt u Nevolji, iako su čak i okolnosti njegove smrti sporne. Preminuo je 14. jula 1969.

Od ovog datuma spisak nasilnih incidenata eskalira. Neke napade izvele su unionističke paravojne grupe. Neke su izvršili policajci ili vojni službenici nad demonstrantima, poput zloglasnih ubistava u „Krvavoj nedelji“ 1972, u kojima je 14 ljudi ubijeno tokom protesta za građanska prava.

Neki su bili bombaški napadi koje su izvršile republikanske paravojne grupe, uključujući Privremenu irsku republikansku armiju (IRA). IRA je verovatno najpoznatija paravojna grupa Troublesa zbog razmera svojih napada, od kojih su dva udarila u srce britanskog establišmenta.

Godine 1979. dobrovoljac IRA-e je ubio lorda Luisa Mauntbatena, člana kraljevske porodice koji je bio mentor sadašnjeg kralja Čarlsa.

Grupa je 1984. bombardovala hotel u kojem je boravila tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer, ubivši članove njene vladajuće Konzervativne partije.

Bivši članovi IRA-e opravdavaju svoje prethodne ekstremne postupke tvrdnjom da nije bilo alternative.

„Rat je strašna stvar. Važno je kako ćete izaći iz toga i postići mir. Postojala je alternativa sukobu, to je bila demokratija, ali ona nije postojala“, kaže za CNN Martina Anderson, bivša volonterka IRA-e.

Anderson je osuđen na doživotni zatvor 1986, osuđen za zaveru da izazove eksplozije. Oslobođena je, zajedno sa mnogim drugima, pod uslovima Sporazuma na Veliki petak i postala je izabrana političarka za Šin Fejn, partije nekada blisko povezana sa IRA a sada najveća politička partija u Severnoj Irskoj.

Troubles su stvorile ukupno 1.971 političkog zatvorenika: 1.874 su bili republikanci, dok su 107 bili unionisti, pokazuju podaci Univerziteta Ulster.

Kako je postignut sporazum na Veliki petak?

Kasnih 1980.-ih i 1990.-ih došlo je do povećane spremnosti sa svih strana da se okonča nasilje i pronađe neka vrsta mira putem pregovora.

Brojni prekidi vatre IRA su uspostavljeni, da bi bili prekršeni kada je IRA smatrala da britanska vlada pregovara u lošoj nameri. Ali napredak se nastavio.

Glavna prekretnica nastupila je 1997.  kada su i u Irskoj i u Velikoj Britaniji izabrani novi lideri sa energijom i mandatom da proguraju mirovni sporazum.

Berti Ahern je bio novi lider manjinske koalicije u Irskoj, dok je Toni Bler iz Laburističke partije obezbedio većinu od 179 mesta u britanskom parlamentu. Uporedo sa pojačanom podrškom američkog predsednika Bila Klintona, uslovi za postizanje sporazuma su sada bili na snazi.

„Postojao je pravi osećaj da, ako to ne uradimo sada, trenutak može da izmakne“, kaže Pol Bju, koji je savetovao tadašnjeg unionističkog lidera Dejvida Trimblea iz Ulsterske unionističke partije tokom pregovora o Sporazumu na Veliki petak.

„Svi su bili fokusirani na trenutni mir i stabilnost, a ne na dugoročnu politiku. To je značilo da dogovor nije bio savršen, ali je doneo stabilnost“, dodaje Bev.

Glavne tačke problema sada su bile kako umiriti stranke na krajnjim rubovima debate. Šin Fejn, koji je bio u kontaktu sa IRA tokom pregovora, insistirao je na dve velike stvari: da IRA izbacvi oružje iz upotrebe, a partija takođe je želela da republikanci koje su smatrali ratnim zarobljenicima budu oslobođeni.

Demokratska unionistička partija na kraju nije podržala sporazum po pitanju razoružanja – što je rezultiralo time da je Šin Fejn dobio mnogo od onoga što je želeo u konačnom dogovoru.

Međutim, pošto je dogovor bio široko podržan i među političarima i javnosti u Severnoj Irskoj i Republiki Irskoj, podrška DUP-a na kraju nije bila potrebna. Nakon višemesečnih pregovora u kojima nije bio siguran ishod 10. aprila 1998.  objavljeno je da je dogovor postignut.

Alaster Kembel, bliski Blerov savetnik u to vreme, seća se poslednjih nekoliko sati pregovora kao „magičnih“.

„Danima se gradio osećaj istorije. Ili će se desiti nešto veoma dobro ili veoma loše. Onda je sve počelo da se spaja. Mislim da su umor i nedostatak hrane bili faktor. Ali uglavnom je to bila grupa ljudi koji su želeli da to urade.”

Bev takođe ukazuje na umor kao glavni faktor u tome kako su pregovori završeni. „U poslednjih nekoliko sati video sam jednog čoveka kako ulazi u zid. Gledao je u zid kao da ga je udario“.

Šta je navedeno u sporazumu o Velikom petku?

Sporazum priznaje da u Severnoj Irskoj postoji većina ljudi koji žele da ostanu deo Britanije; međutim, značajna manjina podržava ujedinjenu Irsku.

Takođe se priznaje da na ostrvu Irskoj u celini postoji većina koja želi da ujedini Irsku. Sporazum priznaje sva ova mišljenja kao validna.

Političko rešenje predloženo u sporazumu je da Severna Irska ima decentralizovanu vladu koja mora da se sastoji od unionista i republikanaca na osnovu podele vlasti.

U njemu se priznaje da je Severna Irska deo Ujedinjenog Kraljevstva, ali takođe daje građanima fleksibilnost da se u potpunosti identifikuju kao Irci ili Britanci.

Ključni deo sporazuma fokusira se isključivo na odnose sever-jug. Iako se u dogovoru ne pominje ništa konkretno o otvorenoj granici, on jasno podstiče situaciju u kojoj postoji što manje trenja na kopnenoj granici između Severne Irske i Republike Irske. Ovo će kasnije postati neverovatno komplikovano zbog Bregzita kada je Velika Britanija istupila iz Evropske unije.

Sporazum ima odeljke o razgradnji oružja i širim bezbednosnim pitanjima. Jezik koji se koristi u sporazumu često se opisuje kao „konstruktivna dvosmislenost“ koja je omogućila da se pitanje razvuče, kako bi Šin Fejn bio srećan i osigurao da se IRA pridržava primirja. Unionistička strana je takođe pristala da puste veliki broj republikanaca iz zatvora.

Da li je Bregzit imao negativan uticaj na Sporazum?

To zavisi od toga koga pitate. Većina onih koji su bili uključeni u razgovore i preživeli nevolje će vam reći da uprkos trenutnim problemima – pre svega decentralizovana skupština Severne Irske, koja se često naziva Stormont, ne zaseda od prošle godine jer DUP neće ući u podelu vlasti – situacija je i dalje mnogo bolja nego što je bila za vreme perioda Troubles.

Norman Bakster, penzionisani visoki policijski zvaničnik u Severnoj Irskoj, ukazuje na opadanje paravojnih grupa kao ključnu oblast uspeha.

„Napadi se i dalje dešavaju, ali su zaista svedeni na male grupe efikasno organizovanih kriminalnih grupa. Nemaju ništa poput oružja ili dosega kao što je imala IRA. Niti imaju koherentnu ideologiju. Možda su još uvek aktivni, ali ideja da bi mogli da izvrše bilo šta u razmerama najgorih dana je sada prosto nezamisliva“, kaže on.

Sa republikanske strane, Anderson, bivša volonterka IRA-e koji je postala Šin Fejn političarka, kaže: „Rođeni smo u državi koja nas nije želela i nismo imali građanska prava, jednakost, ljudska prava, demokratsku i miroljubivu državu put ka samoopredeljenju. Sada imamo“.

Međutim, politička situacija se dramatično promenila od 1998. na načine koje mirovni sporazum nije mogao predvideti.

Tadašnje marginalne grupe, DUP i Šin Fejn, sada su najveće stranke iz ove dve zajednice. Njihov međusobni animozitet više nije smrtonosan, ali je veoma stvaran.

Bregzit je nesumnjivo zakomplikovao i pogoršao animozitet. Nešto što je ozbiljno pomoglo GFA da se uspravi je činjenica da su obe zemlje bile u regulatornoj sferi EU.

Ovo bi moglo zvučati trivijalno, ali to je značilo da nema potrebe da se proveravaju ljudi ili roba koji putuju između njih dvoje, smanjujući potencijal za neprijateljstvo.

Potreba da se izbegne svaka tvrda granica između njih dvoje bila je jedna od najtežih oblasti pregovora između EU i UK. Obe strane su na kraju odlučile i složile se da tvrda granica ne može postojati.

To je DUP razbesnelo i osećalo se  izdanim od strane britanske vlade, na osnovu toga što je rezultat bila efikasna granica u Severnom moru, između Severne Irske i Velike Britanije. U međuvremenu, mnogi na strani republikanaca i Šin Fejna smatraju da im je protiv njihove volje otrgnuto članstvo u EU.

Kao što Andersonova kaže: „Oslanjali smo se na EU za naša prava unutar Severne Irske. Glasali smo da ostanemo.“

Ali Bregzit nije jedina stvar koja pogoršava odnose između unionističkih i republikanskih zajednica.

„Najveći rizik za sporazum u ovom trenutku verovatno neće doći u bilo kakvom velikom prasku, dramatičnom obliku, već više kao erozija kap po kap“, kaže Kejti Hejvord, ekspert za Bregzit i Severnu Irsku na Kvins univerzitetu u Belfastu.

Zašto je Americi toliko stalo?

Osim činjenice da je Bil Klinton učestvovao na pregovorima, Sporazum na Veliki petak decenijama uživa uglavnom dvostranačku podršku u SAD. Irski identitet je još uvek jak u SAD i irske diplomate imaju jaku reputaciju.

Bajden, koji se identifikuje kao irski Amerikanac, više puta je govorio da nema alternative Sporazumu i da se ne sme dozvoliti da Bregzit podriva mir.

Šta donosi budućnost?

U Severnoj Irskoj stvari nisu savršene i nije jasno kakva budućnost čeka građane te pokrajine. Sada je odrasla generacija uz važeći sporazum. Opasnost koju doživljavaju sve strane argumenta je da ljudi zaborave da mir nije neizbežan. Naravno, stvari su bolje nego što su bile tokom perioda Troubles.

Ali politika Severne Irske se neosporno promenila.

Svi koji su razgovarali sa CNN-om za ovaj članak istakli su da nikada nije bilo sigurno da će Sporazum biti dogovoren, i nikada nije bilo sigurno da će opstati. Nejasne formulacije o razgradnji oružja i namerno dvosmislene interpretacije su moguće kada postoji dobra namera sa obe strane.

Ali jednostavno je činjenica da u severnoirskoj i britanskoj politici ima manje dobre volje nego 1998.