Foto: EPA-EFE/Oliver Contreras / POOL
Predsednik SAD Džozef Bajden, suočen sa time da će republikanci u Predstavničkom domu Kongresa verovatno blokirati američku pomoć Ukrajini, izjavio je večeras da planira da održi veliki govor o tom pitanju i ukazao da možda postoji „drugi način“ da se pomogne Kijevu ako prepreke u Kongreso potraju.
„Uskoro ću najaviti svoj veliki govor po ovom pitanju, zato što je za SAD i naše saveznike izuzetno važno da ostanemo privrženi Ukrajini“, rekao je Bajden novinarima u Beloj kući, dok je govorio na neke druge teme.
Zvaničnici Bele kuće nisu želeli da kažu kada Bajden planira da održi govor, predsednik nije pojasnio koji bi to alternativni metod bio da Ukrajina, koju je napala Rusija, dobije od SAD dodatnu vojnu pomoć.
„Postoji još jedan način da iznađemo finansijska sredstva, ali neću sada da ulazim u to“, rekao je predsednik SAD.
Pomoć Ukrajini, koju odobrava Kongres, izvor je napetosti i neizvesnosti jer je nekoliko republikanaca u Predstavničkom domu Kongresa ozbiljno sumnjičavo, ili se otvoreno protivi dodatnom finansiranju ukrajinske vojske.
Predsednik je rekao da ga otpor nije „zabrinuo“ jer za pomoć postoji široka podrška i demokrata i republikanaca.
Ipak, prošlonedeljni dogovor dve stranke u Predstavničkom domu da se podrži finansiranje federalne vlade postignut je po cenu da novih 13 milijardi dolara pomoći Ukrajini ne bude u njega uključeno, što je rezultat pritiska nekoliko desno orijentisanih republikanaca.
Dogovor da američka vlada i federalne službe budu privremeno finansirane do 13. jula bio je i veoma skup po, sada bivšeg, predsednika Predstavničkog doma, republikanca Kevina Makartija.
Na podsticaj nekoliko krajnje konzervativnih republikanaca na čelu sa kongresmenom Matom Gecom sa Floride, Makarti je u utorak postao prvi predsednik donjeg doma Kongresa SAD koji je ikada skinut sa funkcije.
Republikanci, koji imaju veoma tesnu većinu u Predstavničkom domu, naredne sedmice treba da izaberu novog predsednika te institucije.
Makartijev dolazak na funkciju bio je praćen višestrukim glasačkim opstrukcijama od strane nekolicine najkonzervativnijih republikanskih poslanika na čelu sa Gecom, i postao je predsednik tek pošto je pristao na to da njegov opoziv može pokrenuti jedan jedini poslanik – što se, zaslugom Geca, i desilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
