Bajden u startu delio „packe“

U skladu sa tim Bajden je, tumači se, i delio „packe“ pojedinim liderima. Po dolasku u Veliku Britaniju, u vojnoj bazi Mildenhol u Safoku, upozorio je ruskog predsednika Vladimira Putina da će odgovoriti na „snažan i smislen“ način na sve štetne aktivnosti koje preduzme Kremlj iako, kako je kazao, „ne želimo sukob sa Rusijom“.

Svom jučerašnjem domaćinu, britanskom premijeru Borisu Džonsonu, jednom od vođa Bregzita 2016, Bajden je jasno predočio, kako se ocenjuje u medijima, neugodnu poruku – „sprečite da neprijatni pregovori sa EU ugroze mirovni sporazum“, sklopljen uz pomoć SAD-a 1998. kojim su prekinuta trodecenijska krvoprolića u Severnoj Irskoj.

Tokom susreta Bajdena i Džonsona u selu Karbis Bej u Kornvolu, na jugozapadu Engleske, predsednik SAD je kazao da veruje da je taj sporazum temelj „mirne koegzistencije u Severnoj Irskoj“, preneo je novinarima Džek Saliven, savetnik Bele kuće za bezbednost. „Svaki potez“, dodao je Saliven, „koji bi ugrozio ili potkopao sporazum ne bi bio dobro primljen u Sjedinjenim Državama“.

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, kazao je pred trilateralni susret (Mišel, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije i Džonson) da „ponašanje premijera sve više zabrinjava države članice EU“.

„Ovo je pitanje vladavine zakona“, rekao je Mišel. Iako je Britanija formalno napustila EU prošle godine, dve strane još razmenjuju pretnje u vezi sa sporazumom o Bregzitu, pošto je London jednostrano odložio primenu klauzula u vezi sa Severnom Irskom.

Ipak, susret Bajden-Džonson nije protekao samo u duhu kritika i oštrih tonova, ukazuje Bi-Bi-Si, jer su lideri dve države, tradicionalne saveznice, rešeni da osveže vitalne veze nakon turbulentnih godina mandata Donalda Trampa i pritisaka usled pandemije.

Bajden i Džonson dogovorili su novu ambicioznu „Atlantsku povelju“ po uzoru na onu koju su potpisali premijer Vinston Čerčil i predsednik Frenklin Ruzvelt 1941.

U novoj povelji sadržani su planovi o bliskoj saradnji u osam područja, između ostalih, obrana demokratije, izgradnja fer i održivog trgovinskog sistema, suočavanje sa sajber napadima, borba protiv klimatskih promena i zaustavljanje pandemije.

Složili su se i da je nužno što pre da se obnove putovanja između dve zemlje, iako se ne očekuje da će Vašington ukinuti ograničenja pre 4. jula.

Pre pandemije, ukazuje se, više od pet miliona Britanaca posećivalo je SAD svake godine, a više od 4,5 miliona Amerikanaca putovalo je u Britaniju.

Sastanak Bajden-Džonson bila je uvertira pred početak samita G7 (od petka do nedelje) čiji lideri (sem SAD i Britanije, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, plus EU) stižu danas u Kornvol, a sastanci će se održati tokom vikenda.

Glavna tema, kako je najavljeno, biće oporavak od pandemije, uključujući „jači globalni zdravstveni sistem koji nas sve može zaštititi od budućih pandemija“.

U članku za londonski Tajms, Džonson je napisao da će G7 „započeti uobličavanje novog globalnog sporazuma o spremnosti za svaku buduću eventualnu pandemiju“.

Prema pisanju Blumberg njuza koji je imao uvid u nacrt dokumenta, G7 će se obavezati da će isporučiti milijardu dodatnih doza vakcine protiv kovida 19 tokom sledeće godine kako bi ubrzao globalnu zaštitu od bolesti.

Uoči dolaska na samit, Bajden je najavio da planira da obezbedi 500 miliona doza vakcine Fajzer za oko 100 zemalja tokom naredne dve godine.

Svetski mediji komentarišu da je Bajden u Evropu stigao sa sasvim drugačijom slikom od svog prethodnika Trampa.

Ali, ako se ostavi po strani retorika, postoji jedno veliko pitanje oko kojeg su njih dvojica usklađeni – „kineski izazov“, piše portal politico.com.

Kako se navodi, tokom naredne sedmice teško da će Bajden naići na jedinstveni front u Evropi protiv Kine, jer su, kako se ukazuje, vodeće evropske zemlje i dalje sumnjičave da se pridruže Americi i suprotstave se Pekingu.

Naročito će Bajden, ukazuje se, morati da pronađe pravu ravnotežu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, čiji je glavni diplomatski princip da Evropa kroji sopstvenu kinesku politiku u duhu „strateške autonomije“, umesto da sledi američko vođstvo.

„EU se slaže sa SAD oko određenih zabrinutosti koje proizlaze iz uspona Kine da postane globalna sila“, rekao je visoki diplomata EU.

„Ali Kina je veća briga za Vašington nego za Berlin ili Pariz. Na kraju, kineska ekonomija će preteći američku ekonomiju“, navodi diplomata. Kako je dodao, „Bajden će dobiti puno osmeha u Evropi, jer više nije Trampova era kada smo bili neprijatelji ako ‘ne slušamo'“.

Gust raspored

Džozef i Džil Bajden u nedelju se sastaju sa kraljicom Elizabetom II u Vindzorskom zamku pre nego što se, u ponedeljak, upute u Brisel na samit NATO. U prestonici Belgije, Bajden će održati odvojene razgovore sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom, saveznikom iz NATO koji je „razljutio“ Vašington svojim stavom pri kupovini ruskog odbrambenog sistema koji nije kompatibilan sa NATO. U utorak, Bajden se sastaje sa belgijskim kraljem Filipom i premijerom Aleksandrom de Kruom, a prisustvuje i samitu SAD-EU. Američke veze sa NATO-om bile su napete u vreme Trampa, ali generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg – koji je u ponedeljak posetio Belu kuću – pozdravio je „posvećenost“ Bajdena američkim saveznicima.

U sredu, u Ženevi, Bajden ima susret sa predsednikom Švajcarske Gijem Parmelinom, pre dugo najavljivanog samita sa Putinom – što je prvi put da se dvojica lidera sastaju licem u lice od kad je Bajden postao predsednik. Bela kuća je nagovestila da sa Putinom namerava da pokrije „čitav spektar hitnih pitanja“, uključujući kontrolu naoružanja, klimatske promene, „rusko vojno učešće u Ukrajini“, „ruske hakerske aktivnosti“ i hapšenje Alekseja Navaljnog.