Bajden ublažava sankcije Venecueli koja traži izlaz iz dugogodišnje krize

Sve to se dešava u trenutku kada globalna potreba za izvorima nafte van Rusije raste i dok SAD ublažavaju sankcije toj latinoameričkoj državi bogatoj naftom, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskh medija.

Postizanjem velikog društvenog dogovora, vlada Nikolasa Madura i venecuelanska opozicija prekinuli su višegodišnji politički zastoj, signalizirajući moguće ublažavanje teške ekonomske i političke krize u Venecueli koja je dovela do ogromnog talasa izbeglica u celom regionu, navodi agencija Frans pres.

Dve strane na pregovorima u Meksiku potpisale su 26. novembra humanitarni sporazum o obrazovanju, zdravstvu, bezbednosti hrane, reagovanju na poplave i programima za električnu energiju. Složili su se da sledećeg meseca nastave razgovore o predsedničkim izborima zakazanim za 2024, a koji bi trebalo da osiguraju učešće opozicije.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da subotnji sporazum označava „važne korake u pravom smeru za obnovu demokratije“ u Venecueli, nakon čega je odobrilo izdavanje šestomesečne licence američkoj naftnoj kompaniji Ševron da nastavi s pumpanjem nafte u Venecueli. To bi, naglašava AFP, omogućilo latinoameričkoj zemlji, koja ima najveće svetske rezerve nafte, da ponovo uđe na globalna tržišta nafte.

Uprkos ogromnim rezervama nafte, ističe Frans pres, Venecuela pati od velikog siromaštva i političke krize koja se pogoršala otkako je Maduro sebe proglasio pobednikom na spornim izborima 2018. godine.

Međunarodni napori da se reši venecuelanska kriza ojačali su nakon ruske invazije na Ukrajinu i pritiska koji je izvršila na globalno snabdevanje energentima. U zajedničkoj izjavi Kanade, SAD, Velike Britanije i EU obećava se „spremnost da se preispitaju sankcije“ Venecueli, ali se traži da se oslobode politički zatvorenici, poštuje sloboda medija i garantuje nezavisnost pravosuđa i izbornih tela.

Na sastanku u Meksiku, vlada i opozicija su se složile da traže od Ujedinjenih nacija da upravlja venecuelanskim državnim fondovima u stranim bankama u iznosu od oko tri milijarde dolara, koji će biti odmrznuti kako bi se ublažila humanitarna kriza, navodi Rojters.

Pregovori Madurove vlade i njenih političkih protivnika održani su uz posredovanje Norveške.

Najava administracije predsednika Džozefa Bajdena o ukidanju ključnih naftnih sankcija protiv Venecuele, označava prvi značajniji korak ka ublažavanju višegodišnjeg embarga toj zemlji koji bi na kraju mogao pomoći u ublažavanju zategnutog globalnog energetskog tržišta, ocenjuje Vašington post.

Za Bajdenovu administraciju, pod pretpostavkom da se pregovori s opozicijom nastave ka demokratskim izborima i poboljšanju ljudskih prava, svako popuštanje globalnog snabdevanja energijom smatra se pozitivnim.

Ipak, ističe list, američki zvaničnici odbacuju izveštaje da je administracija delovala kako bi ublažila nestašicu nafte i visoke cene energije usled ruske invazije na Ukrajinu. Tvrde da je reč isključivo o „Venecueli i venecuelanskom procesu“.

Sankcije protiv Venecuele koje su, naglašava list, pokrenute pre 15 godina zbog trgovine drogom, korupcije i kršenja ljudskih prava postepeno su se povećavale i kulminirale su pod administracijom Donalda Trampa, kada su naročito pooštrene mere protiv državne naftne kompanije PDVSA.

Ipak, ekonomski i politički pritisak na Madura nije imao mnogo efekta, ukazuje Vašington post i dodaje da venecuelanski narod snosi najveći teret posrnule ekonomije i represije, što je dovelo do odlaska miliona ljudi iz zemlje.

Redak sastanak lidera ogorčeno podeljene vlade i opozicije Venecuele delimično odražava ekonomske efekte ruske invazije na Ukrajinu, koja je naterala SAD da preispitaju svoja ograničenja za energetske kompanije koje posluju u Venecueli, piše Njujork tajms.

Maduro, koji je dugo poricao patnje Venecuelanaca, očajnički treba da poboljša ekonomiju i poveća svoje šanse za pobedu na izborima 2024, dok licenca odobrena Ševronu za poslovanje u Venecueli, omogućava toj latinoameričkoj državi da ponovo uđe na međunarodno tržište nafte.

Pregovori u Meksiku takođe su deo niza sastanaka vlade Venecuele i opozicije koja se nada da će politički ustupci biti sledeći na dnevnom redu. Međutim, ukazuje list na mišljenja analitičara, razgovori su deo veće akcije ublažavanja američke politike prema Venecueli koja je povezana sa sve većom globalnom potrebom za neruskim izvorima nafte.

Nakon novog sporazuma Madurove vlade i opozicije, druge kompanije će, smatraju stručnjaci, verovatno vršiti pritisak na SAD da dalje ukinu ograničenja vezana za Venecuelu, uključujući sankcije koje zabranjuju poslovnim subjektima u Indiji i drugde da uvoze venecuelansku naftu.