Bajden ukinuo zabranu finansiranja „anarhista“

Tramp je ovu zabranu, podseća Bi-Bi-Si, potpisao prošle godine, kada se pravdao da je nužno da se zaštite američki radnici usred velike nezaposlenosti uzrokovane pandemijom.

Bajden je to obrazloženje odbacio u sredu, kada je objavio da se ukida zabrana za izdavanje viza. Kako je kazao, takva odluka njegovog prethodnika sprečavala je mnoge porodice da se okupe u SAD ali je nanela štetu, dodao je, i američkom biznisu.

Novi predsednik, kako se ocenjuje, rešen je u nameri da „gura“ svoje planove i poništi glavne elemente nasleđa svog prethodnika.

Od stupanja na dužnost prošlog meseca, Bajden je opozvao desetine Trampovih naredbi i izdao desetine svojih.

Pravni zastupnici imigranata proteklih nedelja navodno su pritiskali Bajdena da ukine zabranu na izdavanje viza koja ističe 31. marta. Ipak, ostavio je na snazi zabranu za strane privremene radnike.

Kertis Morison, advokat iz Kalifornije, koji zastupa ljude koji su predmet zabrane, kazao je da će Bajden sada morati da se suoči sa sve većim zaostatkom prijava koje se se mesecima gomilale dok je pandemija zaustavila većinu obrada viza Stejt departmenta.

„Proces bi mogao trajati godinama“, rekao je i dodao da je za taj zastoj kriv isključivo Tramp. „Uništio je imigracioni sistem“.

Među ostalim potezima Bajdena kojim se zvanično poništava politika prethodne vlade jeste i i ona kojom se pokušalo smanjiti finansiranje iz budžeta za nekoliko gradova koje je Tramp smatrao „nezakonitim“ i „anarhističkim jurisdikcijama“.

Tramp je u septembru potpisao memorandum kojim je označio određene lokalne vlade koje, kako je smatrao, dozvoljavaju „anarhiju, nasilje i destrukciju u američkim gradovima“.

Memorandum je potpisan nakon protesta zbog policijskog ubistva Džordža Flojda.

Ministarstvo pravde identifikovalo je Njujork, Portland, Oregon i Sijetl kao gradove kojima bi moglo biti smanjeno savezno finansiranje.

Ti gradovi su zauzvrat podneli tužbu protiv pokušaja Trampove administracije da „sačuva savezne dolare“.

Pit Holms, advokat iz Sijetla, pozdravio je Bajdenovo opozivanje Trampovih odluka, rekavši da mu je „drago što su ove gluposti očišćene sa palube“.

Ukinuta je i odluka prema kojoj bi federalne zgrade trebalo da budu građene u klasicističkom stilu.

U Trampovom memorandumu stajalo je da „arhitekte treba da traže nadahnuće u omiljenim američkim zdanjima“ kao što su Bela kuća, zgrade Kapitola, Vrhovnog suda, Ministarstva finansija i Linkolnov memorijal.

Bajden je, takođe, povukao Trampovu naredbu iz 2018. kojom se od šefova vladinih agencija tražilo da preispitaju programe socijalne zaštite – poput bonova za hranu, medicinske nege i pomoći, stambenih olakšica.