„Dok Ukrajina gori, a Bajden dva meseca daleko od zaborava, nije ni čudo što Putin misli da pobeđuje u ukrajinskoj raketnoj krizi“: Spoljnopolitički komentator za Gardijan

Vladimir Putin, koji je pre 1.000 dana naredio potpunu ilegalnu invaziju na Ukrajinu, dugo je upozoravao da će proširenu upotrebu raketa američke, britanske i francuske proizvodnje od strane Kijeva, Moskva smatrati ratnim aktom NATO-a, i da to može da izazove katastrofalne posledice.

Sada se proverava Putinov blef, ako je blef, navodi u kolumni za Gardijan Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Obzervera.

Isto se može reći za Kira Starmera i EU. Zajednička izjava lidera G7 obećala je „nepokolebljivu podršku Ukrajini onoliko dugo koliko je potrebno“. Starmer je ponovio tu posvećenost na putu do ovonedeljnog samita G20 u Brazilu. Šta to znači u praksi uskoro bi moglo biti oštro testirano.

Bajdenova odluka je dobrodošla, ako je kasnila. Usred otežanog ruskog napredovanja na kopnu, nesuglasica sa EU i neprikladnog reizbora Donalda Trampa, rat je dostigao kritičnu tačku, vojno i diplomatski.

Ishod je u ravnoteži jer se vaga trenutno naginje ka još smrti i razaranju, a zatim nazad ka nekom obliku rasprodaje zemlje za mir koju je nametnuo Tramp.

Rusija je trenutno u prednosti. Ali Kijev neće i ne sme da odustane.

Bajden je sporo dao zeleno svetlo za upotrebu raketa na rusko tlo, uprkos višemesečnom pritisku predsednika Vladimira Zelenskog, koji je sa dobrim razlogom tvrdio da se Ukrajina bori sa jednom rukom vezanom iza leđa.

Ruski aerodromi, vojne baze i komandni centri koji se koriste za gotovo svakodnevno, smrtonosne raketne i bespilotne napade na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu su van dometa.

Bajdenovo kašnjenje je rezultat prevelikog opreza koji je doveo do toga da su SAD od početka odugovlačile sa snabdevanjem Ukrajine novim oružjem. Da je Ukrajina 2022. bila naoružana svim tenkovima, sistemima protivvazdušne odbrane, raketama i borbenim avionima koje je naknadno, sa zakašnjenjem, dobila, možda se ne bi borila kao sada.

Ali njegovo oklevanje je navodno pojačano nedavnom poverljivom procenom američkih obaveštajnih službi.

Upozorava se da bi Putin mogao da odgovori na upotrebu taktičkog raketnog sistema američke vojske dugog dometa (ATAKMS) i slično sposobnih anglo-francuskih projektila Storm Shadow, poznatih kao Scalp-EG, na ruskom tlu, napadima na SAD i njihove saveznike.

Direktna, otvorena ruska oružana odmazda protiv evropskih vojnih baza ili teritorije izgleda malo verovatna, iako su tenzije sa Poljskom i drugim zemljama NATO-a na „prvoj liniji“ visoke.

Mračne pretnje Putinovih prijatelja poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva o upotrebi nuklearnog oružja odbacuju se kao retoričko izazivanje straha.

Umesto toga, prema nalazima obaveštajnih službi, Rusija bi mogla da pojača prikrivenu sabotažu koja se može poricati: sajber, informacioni rat i napade podmetnutog požaru poput onih koje je preduzimala poslednjih godina.

Ovo bi omogućilo Kremlju da nametne troškove, posebno političkim nestabilnim članicama NATO-a, kao što je Nemačka Olafa Šolca, izbegavajući sveopšti rat istok-zapad.

Navodi se da su GRU, ruska vojna obaveštajna agencija i drugi državni organi dobili zadatak od Putina da pripreme asimetrične odgovore upravo za okolnosti koje se sada odvijaju. Opšti cilj: uzbuniti i uznemiriti zapadna društva i javnost.

GRU je ozloglašen u Britaniji po izvođenju trovanja u Solsberiju koja nije povezana sa Ukrajinom 2018.
U martu ove godine dovođena je u vezu sa paljevinom skladišta u istočnom Londonu koje se navodno koristi za snabdevanje Ukrajine.

Napadi na fabriku u Poljskoj i nevojne ciljeve u Letoniji i Litvaniji se takođe pripisuju GRU. U maju je Donald Tusk, premijer Poljske, rekao da je 12 ljudi uhapšeno zbog premlaćivanja, podmetanja požara i „akata sabotaže po nalogu ruskih obaveštajnih službi“.

Ovo su možda bile samo vežbe. Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije i novoimenovana visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, kaže da Moskva vodi „rat u senci“ protiv Evrope.

Norveški premijer Jonas Gar Store upozorava da bi Rusija mogla ciljati proizvođače energije i fabrike oružja. Evropi je bio potreban koordiniran pristup, rekla je Kalas. „Koliko daleko da ih pustimo na našem tlu?“

Pretnja nije ograničena na kopno. Prošle nedelje, u poslednjem u nizu incidenata, ruski špijunski brod – zvanično klasifikovan kao „okeanografski istraživački brod“ – vojno je ispraćen iz Irskog mora.

Njegovo neobjašnjivo prisustvo tamo i oko obala Ujedinjenog Kraljevstva obnovilo je zabrinutost za bezbednost kritične podmorske infrastrukture, uključujući cevovode i internet kablove koji povezuju Veliku Britaniju, Irsku, Evropu i SAD.

Opisan kao najnoviji pokušaj da se ispita zapadna odbrana i ranjivosti, incident je usledio nakon istrage u nordijskim državama prošle godine o sumnjivim špijunskim operacijama ruske države.

Špijunski brodovi prerušeni u ribarske brodove korišćeni su za planiranje budućih napada na vetroelektrane i komunikacione kablove u Severnom moru, navodi se u saopštenju.

Početna reakcija Kremlja u ponedeljak bila je čekanje i gledanje – Bajdenova odluka dovodi u pitanje i Ukrajinu i evropske NATO saveznike. Pošto je toliko dugo pritiskao, Zelenski mora da dokaže da projektili prave razliku.

Američki zvaničnici su skeptični da mogu da promene tok rata. Zvaničnici EU u Briselu se nadaju da hoće.

Čini se da se Bajden nada da će udari dugog dometa na severnokorejske trupe nedavno raspoređene u ruskom spornom regionu Kursk odvratiti Pjongjang od daljeg angažovanja. I to izgleda neverovatno. Kim Džong-un, severnokorejski diktator je Putinov novi najbolji brat. Nije poznat po brižnom odnosu prema ljudskom životu.

Sa Trampovim savetnicima koji prete de fakto izdajom Ukrajine, evropski lideri, uključujući Starmera, moraju, ako bude trebalo, da stave svoj novac, mnogo toga, i svoje oružje i da pomognu Zelenskom da održi borbu, čak i bez američkog hardvera i finansijske podrške.

Problem je u tome što nedostaje jedinstvo svrhe i resursa. Šolc je raskinuo sa većinom EU prošle nedelje kada je pozvao Putina na razgovor.

Kancelar (koji i dalje odbija da Kijevu isporučuje nemačke rakete dugog dometa Taurus) rekao je da teži miru.

Ali to je izgledalo kao slabost uz pripremu vanrednih izbora u Nemačkoj i razbesnelo je druge lidere. „Niko neće zaustaviti Putina telefonskim pozivima“, rekao je Tusk. „Telefonska diplomatija ne može da zameni stvarnu podršku celog zapada Ukrajini“.

„Ceo zapad“ znači i Francusku. Međutim, predsednik Emanuel Makron, koji je često i strastveno govorio o vitalnoj važnosti pobede nad Rusijom za Evropu, sada se čini da se zalaže da Kijevu zaista dozvoli da ispali francuske rakete. Hoće li Starmer dati zeleno svetlo ili će se i on ohladiti?, pita se Tisdal na kraju analize.

Dok Ukrajina gori, Evropa podeljena, a Bajden dva meseca daleko od zaborava, nije ni čudo što Putin, sa gomilom prljavih trikova u rukavu, misli da pobeđuje u ukrajinskoj raketnoj krizi.