Foto: EPA-EFE/TIERNEY L. CROSS / POOLU jednom od svojih poslednjih trenutaka na globalnoj sceni, predsednik Džozef Bajden ove nedelje će imati za cilj da ulepša svoje nasleđe i ojača kampanju potpredsednice Kamale Haris – ali njegov glavni spoljnopolitički cilj možda izmiče, piše Politico.
Bajden će imati svoj poslednji nastup na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija – telu svetskih lidera koji nervozno prate novembarske izbore u SAD – ali njegov pozdravni govor može biti zasenjen rastućim nasiljem na Bliskom istoku.
I kako je rat Izraela protiv Hezbolaha preko granica Libana podstakla sve veći strah od šireg, regionalnog rata, on takođe ugrožava ono što tri zvaničnika administracije kažu da je postao Bajdenov glavni prioritet tokom njegovog preostalog vremena na funkciji: sporazum o prekidu vatre u Gazi.
Svim sagovornicima Politico je data anonimnost jer nisu bili ovlašćeni da javno govore o privatnim diskusijama.
Pregovori o prekidu vatre u ratu između Izraela i Hamasa već su bili u zastoju pre nego što su stotine pejdžera i voki-tokija detonirali širom Libana i Sirije prošle nedelje, ubivši više od 20 ljudi i ranivši više od 3.000.
To je pokrenulo razmenu raketa između Izraela i Libana i povećalo strah od proširenog sukoba.
„Predsednik Bajden je učinio sve što je mogao da spreči regionalni rat na Bliskom istoku. Čvrsto je stajao uz Izrael i njegovo odvraćanje je pomoglo da se spreči eskalacija“, rekao je demokratslki senator Kris Kuns, koji je u Komitetu za spoljne poslove i ima možda najbliži odnos sa Bajdenom od svih senatora.
„Ali dinamika između Izraela i Hezbolaha je postala sve teža i ja sam zabrinut“.
Niko nije više radio na sporazumu o taocima i prekidu vatre od Džoa Bajdena i njegovih starijih pomoćnika nastavio je Kuns. „Ali nisam optimista da ćemo uskoro videti dogovor.“
Bajden planira da iskoristi svoje vreme u Njujorku da na silu iznese dokaze da je u protekle tri i po godine ispunio svoje obećanje o obnovljenoj američkoj posvećenosti inostranstvu nakon burnog i konfrontiranog vremena predsednika Donalda Trampa na funkciji.
Ali sve veći rizik od rata na Bliskom istoku, u kombinaciji sa tekućim ratom u Ukrajini i dugotrajnim pitanjima o povlačenju SAD iz Avganistana, preti da naruši njegov rekord i pomogne Trampu da potvrdi da je svet postao haotičniji.
Središnji deo Bajdenovog vremena u Ujedinjenim nacijama biće njegov govor u utorak, u kojem se očekuje da podvuče potrebe za savezima, podstakne zaštitu demokratije i pozove na mir u svetskim vrućim tačkama.
Sastaće se i sa nizom svetskih lidera.
Bajden je svoje predsedništvo započeo sa najvećim spoljnopolitičkim iskustvom od bilo kog predsednika u poslednjih nekoliko decenija i, po mnogim merilima, njegov internacionalistički pogled na svet nagrađen je nizom pobeda.
Zavetujući se da se „Amerika vratila“, Bajden je popravio saveze Sjedinjenih Država; pomogao je okupiti nacije da prkose ruskom Vladimiru Putinu; a on i njegov tim za nacionalnu bezbednost uspeli su da ponovo otvore ključne kanale komunikacije sa rastućom supersilom sveta, Kinom.
Globalni događaji koji se brzo razvijaju otkrili su granice Bajdenove moći.
I dok je spoljna politika tradicionalno nisko rangirana u pogledu zabrinutosti birača, Bela kuća – i kampanja Haris- sada moraju da upravljaju svojim posledicama u žaru konkurentske kampanje.
To je posebno vidljivo oko Bliskog istoka.
„Bajden je bio u pravu što je podržao pravo Izraela na samoodbranu posle 7. oktobra, ali 11 meseci američkog ubeđivanja i preklinjanja nemaju mnogo toga da pokažu za to“, rekao je Ričard Has, bivši predsednik Saveta za spoljne odnose.
„Rat se nastavlja, taoci ostaju taoci, a u Gazi nema plana za ono što sledi. Bajden nije bio voljan da preuzme ovu izraelsku vladu u potrebnoj meri i da se okrene nezavisnijoj američkoj politici“.
Bajden je rekao svom timu za nacionalnu bezbednost da je postizanje sporazuma o prekidu vatre njegov glavni prioritet do kraja njegovog vremena na funkciji, navela su trojica zvaničnika.
On veruje da će to ojačati njegovo nasleđe na dva načina: prvo, da bi dobio priznanje kao mirotvorac; i drugo, da bi to moglo olakšati put Kamali Haris do pobede.
Prema jednom od zvaničnika, dva glavna problema sprečavaju SAD da unaprede sporazum.
Izrael zahteva da zadrži ograničen broj vojnika duž Filadelfijskog koridora, demilitarizovane zone duž egipatske granice.
Hamas je odbacio taj predlog, rekavši da Izrael mora da povuče sve svoje snage iz tog područja.
Postoje i značajna neslaganja između Izraela i Hamasa oko broja i vremena razmene palestinskih zatvorenika za taoce.
Bajdenovi pomoćnici od najvećeg poverenja – direktor CIA-e Vilijam Berns, državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven – postavili su dogovor u glavni fokus.
Predsednik je nedavno sazvao sastanak u Situacionoj sobi sa svojim zvaničnicima nacionalne bezbednosti i pozvao ih da ignorišu nedavne neuspehe i nastave da rade sa obe strane i pregovaračima trećih strana na pronalaženju sporazuma.
„Pokušavaj“, tako je Bajden nedavno završio sastanak sa zvaničnicima, navodi jedan od učesnika.
Zvaničnici Bajdenove administracije planiraju da nastave razgovore o prekidu vatre u Gazi ove nedelje — ali malo je očekivanja da bi sporazum uskoro mogao biti postignut, smatraju trojica zvaničnika.
Ne očekuje se da će Haris ove nedelje prisustvovati sastancima u Njujorku, iako bi se mogla sastati sa nekim svetskim liderima u Vašingtonu.
Ipak, globalni pejzaž koji bi ona mogla da nasledi biće pogođen ovim i drugim naporima Bajdenove administracije u poslednja tri meseca njegovog mandata.
Izazovi koje Haris nasleđuje će testirati njenu nacionalnu bezbednosnu akreditaciju.
Haris je u više navrata potvrdila svoje uverenje u pravo Izraela da se brani i nije sugerisala smanjenje isporuke oružja u Jerusalim.
Ali njen tim ima na umu gnev u bazi demokrata zbog humanitarne krize i brine da bi to moglo da umanji odziv među mladim glasačima, naprednjacima i glasačima arapske Amerike, posebno u državi na bojnom polju kao što je Mičigen.
Dvojica zvaničnika tvrde da je ona privatno naterala administraciju da pojača pritisak na Netanjahua da postigne dogovor.
Ali njeni saradnici su priznali da ona rizikuje da razočara aktiviste koji žele da ona eksplicitno promeni kurs i prestane da šalje oružje Izraelu koje je korišćeno za ubijanje palestinskih civila.
Rat u Ukrajini biće u fokusu u UN ove nedelje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastaće se odvojeno sa Bajdenom i Harisom u Vašingtonu kasnije tokom nedelje i očekuje se da će im predstaviti plan za pobedu.
Bajdenov uspeh u izgradnji koalicije za pomoć Kijevu njegovi savetnici vide kao najveće spoljnopolitičko dostignuće.
Ali Trampova pobeda bi mogla brzo da razotkrije taj trijumf.
Tramp je više puta ponavljao da će okončati sukob za „jedan dan“ i označiti radikalnu promenu u politici SAD.
„Činjenica da Ukrajina nije pala pod Rusiju posle toliko vremena predstavlja uspeh, iako je budućnost, naravno, neizvesna“, rekao je Džulijan Zelizer, istoričar sa Univerziteta Prinston.
Bajden je takođe učinio još jedan javni pritisak na stvaranje saveza usred sve agresivnije Kine ovog vikenda kada je ugostio druge lidere Kvada – Indiju, Japan, Australiju – u svom domu u Delaveru i najavio politiku jačanja bezbednosti u Indo-Pacifiku.
„Spoljna politika predsednika Bajdena bila je vođena uverenjima“, rekao je Mark Hana, viši saradnik Instituta za globalne poslove.
„Neke od osuda su protivile konvencionalnu mudrost i zahtevale su pravu političku hrabrost da se pretvore u politiku“.
„Međutim, neka druga uverenja izgledaju zastarela“, rekao je Hana, dodajući da „ostaci geopolitičkog okruženja u kojem je predsednik proveo većinu svoje političke karijere“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
