Bajden uputio javno izvinjenje Indijancima: „To je greh koji nosimo na duši, mrlja u američkoj istoriji“

“To je greh koji nosimo na duši i nema izgovora za to što je za ovo izvinjenje bilo potrebno 50 godina”, rekao je Bajden tokom posete indijanskom rezervatu u dolini reke Gile u Arizoni, prenosi Glas Amerike.

Bajden je govorio o zlostavljanju i smrti indijanske dece, kao posledicama politike federalnih vlasti, rekavši da je to nedovoljno poznata, ali sramna prošlost koja se mora obelodaniti.

„Generacije indijanske dece su ukradene i odvedene na mesta koja nisu poznavali, među ljude koje nikada nisu sreli i govorili jezik koji nikad nisu čuli. Te zajednice su ućutkane. Graja i dečja igra su iščezli. Oduzeta im je odeća, a kosa, koja se smatrala svetinjom, odsečena. Imena su im doslovce izbrisana i zamenjena brojevima ili engleskim imenima”, rekao je Bajden.

Kako je ukazao, mnoga od te dece su u internatima pretrpela emocionalno, fizičko i seksualno zlostavljanje.

“Stotine su umrle, a oni koji su se vratili svojim domovima bili su ranjeni u fizičkom i psihičkom smislu. Čak i nakon usvajanja Zakon o građanskim pravima 1964. godine, zločini prema njima su nastavljeni”, naveo je Bajden.

Decenijama su savezni internati upotrebljavani za asimilaciju dece starosedelaca u belačko društvo, navela je Bela kuća.

Najmanje 973 dece je preminulo u nasilnom internatskom sistemu američke vlade tokom perioda od 150 godina, okončanog 1969. To su podaci američkog Sekretarijata za unutrašnja pitanja, koji je od vlasti zatražio da upute izvinjenje.

Uz to, najmanje 18.000 dece, od kojih neka uzrasta od četiri godine, oduzeto je roditeljima i prisiljeno na asilimilaciju.

Bajden je izvinjenje uputio u završnici izborne kampanje, uoči predstojećih predsedničkih izbora 5. novembra.

Demokrate očekuju da će njegova poseta indijanskoj zajednici u Arizoni obezbediti podsticaj naporima potpredsednice i predsedničke kandidatkinje Kamale Haris da poveća izlaznost građana u jednoj od ključnih država za ishod novembarskih izbora.

U izveštaju Sekretarijata za unutrašnja pitanja navedeno je da su deca bila kažnjavana kada nisu postupala po propisanim standardima ili su kršila pravila. To je podrazumevalo boravak u samici, bičevanje, šamaranje i vezivanje lisicama, a starija deca su često bila primorana da kažnjavaju mlađe drugove iz razreda.

Odluku o ukidanju internatskog sistema školstva za Indijance 1968. godine doneo je predsednik Lindon Džonson. Državnom sekretaru za unutrašnja pitanja naložio je osnivanje indijanskih školskih odbora koje bi činili pripadnici tih zajednica.

Američki Kongres je 1972. usvojio Zakon o obrazovanju Indijanaca, koji je trebalo da reguliše obrazovne potrebe američkih Indijanaca i starosedelaca Aljaske.