Bajden vodi u odnosu na Trampa

Na osnovu analize koja je sprovedena onlajn početkom septembra na uzorku od 823 građana – 52 odsto (390 birača) onih koji će izaći na izbore verovatno će podržati Bajdena dok će 40 odsto (351 birač) glasati za aktuelnog lidera.

Samo pet odsto ispitanika nisu još doneli odluku kome će poveriti svoj glas što je dvostruko manje u odnosu na period pre prošlih izbora 2016, dva meseca uoči izbora 3. novembra koji su, kako navode obojica kandidata, „najvažniji u istoriji zemlje“ odnosno „američkoj povijesti“.

Čak i ako stanu iza Trampa, republikanac će i dalje dobiti manje glasova od Bajdena, pokazalo je istraživanje. Uprkos svemu, Tramp i dalje može pobediti na izborima, čak i ako dobije manje glasova od svog protivkandidata, kao na prošlim izborima kada je njegova rivalka Hilari Klinton odnela više glasova.

Pobednika američkih izbora ne odlučuje ukupan broj glasova na nivou SAD-a, nego izborni koledž koji se temelji na broju glasova po saveznim državama. Klintonova je 2016. na nivou cele države dobila tri miliona glasova više od Trampa, koji je, na kraju, ipak odneo pobedu.

Anketa, prva koju su Rojters i Ipsos ove godine sproveli među glasačima, pokazala je da je glavni motiv za izlazak na birališta pandemija virusa korona koja je u SAD odnela više od 186 hiljada života i dovela do gubitka nekoliko miliona radnih mesta, kao i poverenje u vlast.

Oko 28 odsto birača izjasnili su se da je na njihovu odluku uticalo mišljenje o sposobnosti kandidata za upravljanje pandemijom, a 23 odsto vraćanje poverenja u vlast.

Za 19 odsto ispitanika od izuzetnog značaja je sposobnost vraćanja ekonomije na noge, a 14 odsto želi kandidata koji se može bolje suprotstaviti kriminalu.

Bajden bi bolje odgovorio na pandemiju smatra 51 odsto ispitanika u odnosu na 38 odsto Trampovih. Ipak, republikanaca je viđen kao kandidat koji je snažniji povodom kriminala i građanskih nemira 45 odsto u odnosu na Bajdenovih 40 odsto.