Bajdenov najkraći put do Bele kuće

Da upravo ove države mogu da budu ključne pokazali su prethodni izbori kada je Tramp nakon intenzivne kampanje u regionu uspeo da načne „plavi zid“, preuzevši od demokrata Pensilvaniju, Viskonsin i Mičigen.

Kako navodi Si-En-En, Bajdenov najveći adut na primarnim izborima demokrata ove godine bilo je široko rasprostranjeno uverenje među stranačkim glasačima da je on među konkurentima najkvalifikovaniji da povrati prebegle glasače belce, naročito one bez fakultetskog obrazovanja, koji su Trampu 2016. omogućili da pobedi u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, a samim tim i da postane predsednik.

Trenutno, većina anketa pokazuje da Bajden vodi u ove tri države, da je blizu tome u Minesoti (koju je Tramp uzeo za metu), kao i da je samo korak iza Trampa u Ohaju i Ajovi, dve države Pojasa rđe u kojima je on na prethodnim izborima odneo laku pobedu.

Ankete su pokazale i da, sa izuzetnom doslednošću širom ovih država, Bajden zadržava sličnu dinamiku, pošto je uspeo da privuče solidnu većinu od oko 55 odsto i više fakultetski obrazovanih belih glasača, pretežnu većinu od oko četiri petine Afroamerikanaca, i oko dve petine belaca bez fakultetskog obrazovanja, što, iako je skromna cifra, predstavlja veliki napredak u odnosu na blede rezultate Hilari Klinton 2016.

Ukoliko Bajden zadrži svih 20 država koje je Klinton osvojila 2016. i uspe da povrati Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, on će pobediti, bez obzira na to da li će uspeti da osvoji većinu u nekoj od država na koje cilja širom Sunčevog pojasa koji se proteže jugoistoka i jugozapada Sjedinjenih Država.

„On se pozicionirao tako da ima uspeha u smislu stvaranja izbornog tela u bloku koji zasigurno uključuje Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, ali isto tako i Minesotu, dok su mu šanse dobre i u Ohaju i Ajovi“, kaže demokratski analitičar veteran Stenli B. Grinberg.

Prema njegovim rečima, osim ukoliko Tramp od Bajdena ne preuzme vođstvo u ključnim delovima Pojasa rđe, bivši potpredsednik „je sebi obezbedio predsedničko mesto“.

Prema analizi koju je napravio Si-En-En, Bajden je potrošio više novca na televizijske reklame u Pensilvaniji nego u bilo kojoj drugoj državi osim Floride, koja je mnogo veća, a u vremenu provedenom na malim ekranima je nadmašio Trampa u odnosu dva prema jedan ili više u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu.

Osim toga, on je većinu svojih ličnih pojavljivanja tokom kampanje, kojih je bilo relativno malo, posvetio tim državama, obično govoreći pred publikom koju čini radnička klasa.

„Bajden očigledno vodi pojačanu kampanju usmerenu na glasove radničke klase, obraćajući se onima koji su glasali za Trampa, i govoreći im – razumem vas“, kaže Grinberg.

Tramp je šokirao demokrate kada je 2016. pobedio u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji iako je i tada zaostajao u anketama, ali tome je doprinela neočekivano velika izlaznost njegove ključne grupe glasača, belaca bez fakultetskog obrazovanja, naročito onih u manjim gradovima i seoskim oblastima.

Osim kada je u pitanju Mičigen, gde su Trampovi nemilosrdni napadi na demokratsku guvernerku Grečen Vitmer tokom pandemije virusa korona oslabili njegovu poziciju, samo nekolicina ljudi u obe stranke isključuje mogućnost da će on ponovo napraviti iznenađenje u Pojasu rđe, čak iako su ankete više naklonjene Bajednu sada nego što su bile Klintonovoj tada.

S obzirom na trenutne pozicije obe stranke – sa republikancima koji imaju većinu među radničkom klasom i belcima koji ne žive u velikim gradovima dok gube među dobro obrazovanim stanovništvom koncentrisanim uglavnom u metropolama – veliki broj belih glasača iz radničke klase u državama Pojasa rđe znači da demokratski kandidati imaju manje šanse da tamo odnesu pobedu na ovim izborima nego što je to bio slučaj kada su pobeđivali od 1992. do 2012.

Kako piše Si-En-En, takva realnost će stvoriti sve veći pritisak na demokrate u predstojećim godinama da naprave prodor u državama u razvoju širom jugoistoka i jugozapada, ali Bajdenova kandidatura bi mogla da obezbedi demokratama jedinstvenu, iako možda samo privremenu, mogućnost da „vrate sat unazad“ u Pojasu rđe.

„Države koje mogu da budu prekretnica sada su upravo one za koje smo to smatrali i ranije. Nije se mnogo toga promenilo. Najkraći put do Bele kuće za Bajdena jeste da pobedi u te tri države i onda je uspeo“, smatra demokratski konsultant Majkl Hejl, koji je bio jedan od predvodnika kampanje Hilari Klinton 2016.