Bajdenov „oproštajni poklon“ Putinu

Administracija Džoa Bajdena je u samom finišu svog mandata uvela sankcije ruskom naftnom sektoru, što je ključni izvor prihoda predsednika Vladimira Putina. Bela kuća je 10. januara najavila nove sankcije protiv ruskog naftnog sektora. Na crnoj listi našlo se skoro 200 brodova takozvane ruske „mračne flote“ ili „flote iz senke“, a kaznene mere ciljaju i na ruske proizvođače nafte Gazprom i Surgutneftegaz – pa tako i Naftnu industriju Srbije.

Krajem 2022. godine uvedene su sankcije čiji je cilj bio definisanje gornje granice za cenu ruske nafte. Moskva je u međuvremenu uspela da pronađe razne načina kako da te mere zaobiđe. Cilj sankcija tada je bio da se cena nafte, koristeći razne mehanizme, ograniči na maksimalno 60 američkih dolara (oko 58,2 evra) po barelu ruske nafte. Kakve efekte od novih sankcija očekuju stručnjaci?

Kreg Kenedi, nezavisni stručnjak za Rusiju, koji radi na Dejvisovom centru za ruske studije na Univerzitetu Harvard, uveren je da je paket novih sankcija „bolan udarac“ za Rusiju. „To znači da će neki brodovi, na koje su oni do sada mogli da se pouzdaju, morati da ostanu usidreni u lukama širom sveta i od njih više neće biti koristi“, kaže Kenedi za DW.

Benjamin Hilgenštok iz Kijevske škole ekonomije za DW kaže da su odluke SAD „veoma dobrodošao razvoj“. On ujedno naglašava da je potrebno nastaviti da se vrši pritisak. „Zemlje međunarodne koalicije moraju i dalje da sankcionišu ’tankere iz senke’, sve dok ta ’mračna flota’ ne postane istorija“, dodaje naš sagovornik.

Cena sirove nafte dosegle su najviši nivo od avgusta prošle godine. Potez Bajdenove administracije bi, kako se pretpostavlja, mogao da bude motivisan i prognozama po kojima je tokom 2025. moguće da se na globalnim tržištima nađe previše nafte.
Koliko je Rusiji važna nafta?

Izvorno je, prilikom uvođenja gornje granice za cenu ruske nafte, cilj bio sprečiti poremećaje na tržištu – ideja je dakle bila da ruska nafta i dalje bude prisutna na tržištu kako bi se obezbedilo snabdevanje, a s druge, da se njena cena ograniči kako bi se smanjili ruski prihodi. Zapadnjačke osiguravajuće kuće i logističke kompanije, koje dominiraju globalnim brodarskim tržištem, ne bi naime svoje usluge stavili na raspolaganje u slučaju da se ruska nafta prodaje po ceni većoj od 60 dolara po barelu – i zato ne bi ni bilo moguće distribuirati rusku naftu po svetu.

Ali Rusija je zaobišla gornju granicu: kupila je na stotine starijih tankera i stvorila svoju „mračnu flotu“. Ti brodovi počeli su da transportuju naftu u one zemlje koje su kupovale veće količine, na primer u Indiju i Kinu, koristeći pritom netransparentne osiguravajuće modele.

Iako su ruski prihodu u prvih šest meseci nakon uvođenja gornje granice za cenu nafte znatno opali, oni su se u poslednjih 18 meseci uglavnom oporavili. Sudeći po navodima nezavisnog trusta mozgova iz Helsinkija, Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), ruski prihodi od izvoza sirove nafte porasli su tokom 2024. za šest procenata – iako je u protekloj godini obim izvoza (odnosno količina nafte) opao za dva odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Prihodi od izvoza nafte za predsednika Vladimira Putina izuzetno su važni, s obzirom na to da je on drastično povećao vojne izdatke, kako bi bio u stanju da na bojnom polju nadjača Ukrajinu. Vojni izdaci su se od 2021. godine više nego utrostručili, a u budžetu za ovu godinu dosegli su rekordnih 13,5 biliona rublji (oko 131 milijarde dolara, odnosno 128 milijardi evra). To je enorman rast u odnosu na prošlu godinu – za čak 25 odsto.

„Nafta je za Rusiju postala krucijalno važna“, kaže Kenedi. „Rusija je sve više pod pritiskom. Nakon gubitka evropskog tržišta gasa, izvoz nafte postao je još važniji, odnosno potreba da se iz toga izvuče maksimum.“ Evropska unija je od invazije na Ukrajinu početkom 2022. dramatično smanjila količinu gasa kojeg je kupovala od Rusije.

„Mračna flota“

Nakon što je krajem 2023. postalo jasno da „mračna flota“ pomaže Rusiji u zaobilaženju sankcija, na meti vlasti SAD našli su se pojedini tanker koji su završili na crnoj listi.

„Kenedi taj potez smatra „neverovatno uspešnim“, a u razgovoru za DW dodaje: „Čim bi se ime i broj nekog tankera našli na toj listi, zemlje poput Kine i Indije više nisu pokazivale spremnost na prihvate rusku naftu koja se transportovala tim brodovima.“

Rusija je tako bila prisiljena da prestane s korišćenjem jednog broja tankera. „Jednim potezom pera u Vašingtonu uspeli su da učine da desetine tih brodova budu neupotrebljivi – a radi se o tankerima u vrednosti od 40 miliona dolara“, naglašava Kenedi.

Ali, Amerikanci su u martu 2024. obustavili praksu sankcionisanja pojedinih tankera. Spekulisalo se da je ta odluka bila motivisana strahom da bi tako stroga praksa po pitanju ruske nafte mogla da rezultira smanjenjem ponude na globalnom tržištu, odnosno cenovnim šokom uoči predsedničkih izbora u SAD.

Iako su u međuvremenu i Velika Britanija i Evropska unija počeli da sankcionišu ruske tankere, stručnjaka ukazuju da je u stvari od ključnog značaja ono šta se odluči u SAD. Kenedi procenjuje da bi činjenica da se znatan broj ruskih tankera nalazi pod sankcijama SAD, Velike Britanije i EU mogla da pojača pritisak na Moskvu.

Kolika je šteta za Rusiju?

Rusija će nastaviti da zarađuje milijarde od izvoza svoje nafte, ali ova poslednja odluka SAD će, smatraju stručnjaci, za Moskvu biti itekako bolna. Benjamin Hilgenštok smatra da bi ruska ekonomija moglo ozbiljno da se oslabi kombinacijom dva poteza: na jednoj strani to je ciljano targetiranje pojedinih tankera, a na drugoj, borba protiv manipulacija prilikom istovara nafte s tankera. Naime, radi se o situaciji u kojoj brodari (lažno) tvrde da je cena nafte koja se nalazi na nekom tankeru (i koju treba istovariti) u skladu s deklarisanom gornjom granicom.

„To bi bilo itekako bolno“, kaže. „Tako bi se pojačao pritisak na rublju, što bi rezultiralo rastom inflacije, odnosno smanjenjem budžetskih izdataka – i tako dalje.“

Ako Indija i Kina nastave da ignorišu sankcionisane tankere, Rusija bi mogla da bude prisiljena da se pridržava gornje granice za cenu barela – ili da to simulira, na primer lažiranjem odgovarajuće dokumentacije. „Šta god da se dogodi, za Rusiju to sve postaje rizičnije i skuplje“, smatra Kenedi.

Manje nafte, više mira?

Bez obzira na to što se diskusija oko dinamike gornje cene za rusku naftu, odnosno manipulacije sa osiguranjima mnogima može činiti apstraktnom, činjenica je da uspešne sankcije protiv ruskog energetskog sektora imaju direktan efekat na sposobnost Vladimira Putina da vodi rat u Ukrajini, odnosno diktira dalji razvoj po sopstvenim uslovima.

„To potkopava poverenje u Moskvu da će biti u stanju da spreči mogući naglu i osetnu krizu, koja bi uništila iluziju o tome da je Rusija otporna i da je u stanju da se bori sve dok to bude bilo potrebno“, smatra Kenedi.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u međuvremenu je i lično reagovao na vesti iz SAD o novim sankcijama. „Što manje prihoda Rusija ostvari od prodaje nafte, to će pre biti moguće ponovo uspostaviti mir“, napisao je on na platformi Iks.