Bajdenov pristup američkim Arapima i muslimanima 'pada u vodu' usred rata u Gazi 1Foto: EPA-EFE/WILL OLIVER

Na naslovnoj strani nalazila se fotografija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena u punoj širini i oštra poruka: „Izgubio je naše glasove“, ispisana debelim crvenim slovima.

To je bio glavni naslov prošlonedeljnog izdanja The Arab American news, dvojezične nedeljne publikacije iz Dirborna u Mičigenu, koja se bavi velikom populacijom ove oblasti koja govori arapski, prenosi Al Jazeera.

Dok Bajden vodi kampanju za reizbor 2024. godine, naslov novina služi kao znak za njegove izglede među arapskim i muslimanskim američkim glasačima.

Mnogi palestinski, arapski i muslimanski Amerikanci izrazili su frustraciju zbog „nepokolebljive“ podrške Bajdenove administracije izraelskom ratu u Gazi. Bajden i njegovi glavni saradnici odgovorili su naporima da se informišu u poslednje dve nedelje, u očiglednom pokušaju da ublaže deo gneva.

Među njima su sastanci Stejt departmenta i Bele kuće krajem oktobra sa arapskim i muslimanskim zagovornicima, kao i najava prve nacionalne strategije za borbu protiv islamofobije 1. novembra.

Retorika američke vlade o ratu takođe se promenila, sa eksplicitnijim naglaskom na zaštiti civila i pozivima na „humanitarne pauze“ usred borbi da se omogući pomoć u Gazi.

Ali palestinski zagovornici prava kažu da ofanziva šarma Bajdenove administracije ne uspeva.

„Pokušavaju da prikriju. Zato ne prihvatamo ovu strategiju islamofobije. Ne prihvatamo ove sastanke“, rekao je Abed Ajub, izvršni direktor Američko-arapskog komiteta za borbu protiv diskriminacije (ADC).

„Potrebna nam je akcija. Treba nam ova administracija da pokaže neko vođstvo i da nam ne baca mrvice. Ne zanima nas sastanak jer očigledno ništa ne proizilazi iz tih sastanaka“.

Istraživanje Arapsko-američkog instituta prošlog meseca pokazalo je drastičan pad podrške Bajdenu u arapsko-američkim zajednicama. Samo 17 odsto ispitanika reklo je da bi podržalo predsednika, u odnosu na 59 odsto 2020.

Slično tome, istraživanje NBC News-a ove sedmice otkrilo je da je samo 16 odsto arapskih i muslimanskih ispitanika u ključnoj državi Mičigen reklo da bi glasalo za Bajdena da se izbori održe danas.

„Vašington ne želi širenje rata“: Bajdenov savetnik iznenada doputovao u Bejrut

Analitičari kažu da je nekoliko faktora doprinelo ovom padu podrške. Na početku rata, Bajden je bio nedvosmislen u svojoj „nepokolebljivoj podršci“ Izraelu dok je malo rekao o rastućoj humanitarnoj situaciji u Gazi.

Globalna osuda izraelskih akcija u Gazi: Danas protesti podrške Palestincima u Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Briselu, Londonu, širom SAD….

Sve vreme je obećao povećanu političku i vojnu podršku Izraelu, tražeći od Kongresa da pruži više od 14 milijardi dolara dodatne pomoći američkom savezniku dok je bombardovao Gazu.

Izrael već dobija 3,8 milijardi dolara pomoći godišnje.

Bajden je dodatno razbesneo Arapske Amerikance kada je doveo u sumnju broj ubijenih u Gazi, rekavši da „nema poverenja u broj koji Palestinci koriste“. Taj broj umrlih je od tada premašio 10.000.

Ali sve veći izveštaji o domaćoj islamofobiji izazvali su promenu tona Bajdenove administracije. Dana 14. oktobra, šestogodišnji palestinsko-američki dečak po imenu Vadea Al-Fajume. izboden je na smrt u blizini Čikaga zbog sumnje da je počinio zločin iz mržnje. Njegova majka je teško povređena.

Bajden je na napad odgovorio javnim obraćanjem. „Moramo, bez dvosmislenosti, osuditi antisemitizam“, rekao je on. „Takođe moramo, bez dvosmislenosti, osuditi islamofobiju“.

Nezvanični sastanci sa palestinskim i muslimanskim zagovornicima usledili su nakon ubistva Al-Fajuma.

Pentagon priznao hiljade smrtnih slučajeva civila u Gazi

Državni sekretar Entoni Blinken je 23. oktobra rekao da se sastao sa „predstavnicima arapsko-američke i palestinsko-američke zajednice“, a nekoliko dana kasnije, Bela kuća je ugostila pet muslimanskih advokata i zvaničnika na sastanku koji nije objavljen od strane administracija.

Dejna El Kurd, viša saradnica u Arapskom centru u Vašingtonu rekla je za Al Džaziru da su se ovi napori na terenu činili „performativnim“.

„Ljudi su jako ljuti na to kako je administracija pristupila svemu ovome. Osećaju se kao da raspiruje plamen stalnog nasilja“, rekla je El Kurd ubrzo nakon sastanaka.

Sa svoje strane, Jasmin Taeb, direktorka MPower Change, muslimanske američke grupe za zastupanje, rekla je da su poruke administracije muslimanima i arapskim Amerikancima osmišljene da se pozabave Bajdenovim klizećim brojevima u anketama, ništa više.

Bajden: Potrebna pauza u borbama da bi se olakšalo oslobađanje Hamasovih talaca

„Ne vidim da je to iskreno“, rekla je Taeb o naporima administracije. „Oni su u režimu kontrole štete“.

Strategija islamofobije

Još jedan aspekt napora Bele kuće na terenu je nacionalna strategija za borbu protiv islamofobije, objavljena prošle nedelje.

„Predsednik Bajden se kandidovao za funkciju da povrati dušu naše nacije. On je nedvosmislen: U Americi nema mesta mržnji prema bilo kome. Tačka“, navela je Bela kuća u svom saopštenju od 1. novembra.

Administracija nije dala vremenski okvir kada će plan biti finalizovan.

Međutim, Savet za američke islamske odnose (CAIR), jedna od najvećih muslimanskih grupa za zastupanje u zemlji, brzo je odbacila pritisak Bele kuće.

„Prvi i najvažniji korak koji predsednik Bajden mora da preduzme da bi se suočio sa rastućom antimuslimanskom netrpeljivošću je korak na koji su američki muslimanski lideri i organizacije više puta pozivali: zahtevati prekid vatre u Gazi“, navodi se u saopštenju CAIR-a.

„Islamofobija raste kao rezultat masakra izraelske vlade nad civilima u Gazi i dehumanizirajuće, rasističke i islamofobične retorike koja se koristi da se ti masakri opravdaju kao ’cena rata‘ i podstaknuta mržnja prema muslimanima i Palestincima širom sveta“.

Prošlog meseca, Bajden je opisao hiljade smrtnih slučajeva civila u Gazi kao „cenu vođenja rata“.

„Sada konačno, usred genocida koji se dešava u Gazi, jer žele da ublaže reakciju koju su dobijali, sada pokušavaju da sprovedu ovu strategiju kako bi rekli da im je stalo do muslimanskih života ovde“, rekla je Taeb za Al Džaziru. „Cela stvar je samo besmislica.“

Palestinsko-američki advokat Hana Hananija takođe je kazao da su napori Bajdenove administracije bili „premali, prekasni“.

„Što se tiče same zajednice i načina na koji ona doživljava ove sastanke, ne mislim da to čini veliku razliku“, rekao je Hananija za Al Džaziru.

„Mislim da je zajednica izuzetno ljuta i veoma uznemirena. I u suštini, toliko je glasova koji govore: Ne bi trebalo da glasamo za Bajdena sledeći put“.

Hananija je takođe rekao da Bajdenova administracija doprinosi percepciji Palestinaca kao varvara, iako su oni zapravo žrtve.

On je ukazao na nedavne izjave sekretara za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer, koja se pozvala na neonacističke proteste 2017. u Šarlotsvilu u Virdžiniji, kada je na brifingu za štampu upitana o tekućim „anti-izraelskim“ demonstracijama.

Bajden je takođe izneo lažnu tvrdnju da je video fotografije obezglavljene izraelske dece posle napada Hamasa, dodala je Hananija.

U subotu, dok se desetine hiljada ljudi okupilo u Vašingtonu, tražeći prekid vatre u Gazi, Bajden je bio glavna meta govora, skandiranja i znakova koji su ga optuživali da sponzoriše ratne zločine protiv Palestinaca.

Šta znače pravni termini koji se pominju u kontekstu sukoba u Gazi?

Ali kako se čini da arapske i muslimanske zajednice kolektivno odlaze od Bajdena i njegove Demokratske stranke, mnogi su ostali bez političkog doma.

Republikanci su izrazili još jače pro-izraelske stavove. Prošle nedelje, republikanski poslanici su predstavili zakon o zabrani ulaska Palestincima u SAD i deportovanju Palestinaca koji su već u zemlji dobili vize posle 1. oktobra.

Uprkos takvim inicijativama, nekoliko demonstranata u subotu je za Al Džaziru reklo da argument „manje od dva zla“ da ih se natera da glasaju za demokrate više ne funkcioniše s obzirom na sve veći broj mrtvih u Gazi.

„Nemaju više glasova – ni od mene, ni od moje porodice, ni od bilo koga“, rekla je za demokrate Marija Habib, Amerikanka libanskog porekla. „Gotovo je. Glasao sam za njih u prošlosti, jer u suštini, nemamo bolji izbor. Sada, to čak nije ni izbor.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

AmerikaDžo BajdenmuslimaniVašington

Komentari


Ostali komentari (1)