Bajdenov rejting u padu pred međuizbore za Kongres 1Foto: EPA-EFE/Andrew Harnik / POOL

Jednu godinu nakon predsedničkih i godinu pre međuizbora za Kongres, 58 odsto Amerikanaca smatra da predsednik Džozef Bajden nije posvetio dovoljno pažnje najvažnijim problemima u zemlji, dok većina ne odobrava način na koji on obavlja svoj posao, pokazali su rezultati novog istraživanja koje je sproveo Si-En-En.

Više od trećine Amerikanaca (36 odsto) ekonomiju smatra najvažnijim problemom sa kojim se zemlja suočava.

U ovoj grupi, 72 odsto njih kaže da se Bajden nije posvećivao pravim problemima.

Oko 20 odsto ispitanika kao glavni problem u zemlji ističe pandemiju virusa korona, od kojih 70 odsto veruje da je Bajden dobro postavljao prioritete, a 21 odsto da nije.

Ukupno, 48 odsto odraslih odobrava način na koji Bajden rukovodi zemljom, dok 52 ne odobrava.

Udeo onih koji snažno podržavaju predsednikovu izvedbu je opao na svega 15 odsto, što je veliki pad u odnosu na 34 procenta koliko ih je bilo u aprilu.

Iako SI-En-En ne ispituje u svakoj anketi koliko je snažno ovakvo odobravanje, taj procenat nije nikada pao ispod 20 tokom mandata Baraka Obame ili Donalda Trampa.

U novom istraživanju, 36 odsto ispitanika je izrazilo snažno neodobravanje Bajdenovog predsednikovanja, a taj broj je otprilike isti koliki je bio kada je Si-En-En prošli put istraživao koliko je onih koji to odobravaju u aprilu, što ukazuje da je pad u odobravanju tokom proteklih nekoliko meseci podstaknut većim delom razočarenjem među njegovim izvornim pristalicama nego širenjem grupe koja se od samog početka snažno protivila njegovom rukovođenju.

Istraživanje je sprovedeno između 1. i 4. novembra, pre usvajanja dvostranačkog zakona o infrastrukturi.

Gotovo šest od 10 ispitanika kaže da Bajden nije imao prave prioritete, što je slično udelu onih koji su to smatrali za Trampa u septembru 2017. godine (59 odsto) i onih koji su rekli to isto o Obami (55 odsto) u januaru 2010. Stranke oba bivša predsednika su pretrpele znatne gubitke u Kongresu na međuizborima održanim tokom druge godine njihovog mandata.

Registrovani glasači ipak daju Bajdenovoj stranci malu prednost u opštem kongresnom nadmetanju – 49 odsto njih se izjasnilo da bi podržalo demokrate u svom okrugu na međuizborima sledeće godine, a 44 odsto republikance.

Ovi procenti su veoma slični onima u Si-En-Enovom istraživanju u novembru 2009. godine, kada je odnos bio 49 odsto za demokrate i 43 za republikance.

Oko dve trećine Amerikanaca kaže da su uvereni da će izbori za Kongres naredne godine biti sprovedeni pravedno (65 odsto), ali među njima se samo 31 odsto izjasnilo da snažno veruju u to.

Efekti često ponavljanih laži o ispravnost izbora iz 2020. su jasni: republikanci imaju neuporedivo manje poverenja u pravednost predstojećih izbora nego demokrate.

Tek nešto više od 40 odsto republikanaca kaže da su uvereni da će izbori biti pravedni, u poređenju sa čak 84 odsto demokrata. Među nezavisnima, 66 odsto je uvereno da će izbori biti pravedni.

Dok se izborna godina bliži, pogledi građana na najvažnija pitanja se menjaju.

Pošto je najnoviji talas zaraze kovidom 19 u opadanju, a cene rastu, broj onih koji smatraju da je ekonomija (36 odsto) najvažnije pitanje sa kojim se zemlja suočava je nadmašio broj onih koji veruju da je to pandemija (20 odsto).

Slede imigracija (14 odsto) i klimatske promene (11 odsto), a iza njih nacionalna bezbednost (osam odsto), rasna nepravda (pet odsto) i obrazovanje (tri odsto).

Iako je broj onih koji ne odobravaju Bajdena oštro polarizovan u zavisnosti od stranačke pripadnosti, novo istraživanje je pokazalo da je u porastu i među demokratama i nezavisnima koji im naginju.

Među njima, oko 21 odsto ispitanika sada kažu da ne odobravaju način na koji Bajden obavlja predsedničku dužnost, dok ih je prošlog meseca bilo 17 odsto, a u toj grupi ima najviše mladih ispod 30 godina (61 odsto).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari