Bajdenov strah od uništenja demokratije

Šapiro tvrdi da se nikad nije brinuo da će ishod izbora značiti kraj institucija u kojima je želeo da bude. „Dag Mastrijano je pokazao da ne poštuje prave demokratske vrednosti.

On ne poštuje lične slobode. Jasno je stavio do znanja da ako ne mislite kao on, ako se ne molite kao on, ako ne glasate za njega, ne računate se uopšte u Pensilvaniji.“

Penzionisani pukovnik američke vojske – Mastrijano, bio je potpuni autsajder, ali sad ga demokrate doživljavaju kao egzistencijalnu pretnju. Ne zbog toga što on kao izraziti hrišćanski nacionalista tvrdi da će prekinuti praksu „ismevanja hrišćanstva i hrišćanskih vrednosti“, religije na koju „traje sezona lova“, dok ono što se tiče drugih religija ne sme da se dodirne, nego zbog toga što će, ako pobedi, Mastrijano moći da preinači izborne rezultate 2024, na kojima se očekuje da će Tramp ponovo učestvovati.

Ukoliko republikanci izgube s malom razlikom, Mastrijano kao guverner može da odbije da ih prihvati, što bi otvorilo političku krizu veću od one 2020. Inače, Mastrijano ne samo da je uveren da su ti izbori pokradeni, nego je lično prisustvovao događajima od 6. januara i držao konferenciju za medije okružen pristalicama grupe Qanon.

EKSTREMIZAM KOJI PRETI: Apokaliptična vizija budućnosti američke demokratije, stigla je do vrha Demokratske stranke, pošto je i američki predsednik Džo Bajden najavio svoje obraćanje upravo sa ovom porukom.

On je 1. septembra tokom govora u Filadelfiji o „MAGA republikancima“, nabrojao nekoliko stvari, uključujući opasnost od uspona drugih republikanaca koji, poput Mastrijanija, podržavaju poništavanje izbornih rezultata 2020, koji žele da postave lojalne prijatelje na čelo izbornih tela i raspiruju plamen političkog nasilja, a sve to predstavlja „ekstremizam koji preti samim temeljima naše republike“.

Demokrate su držale oba doma Kongresa i predsedništvo poslednje dve godine, ali možda neće još dugo imati tako konsolidovanu vlast.

Srednjoročni izbori obično favorizuju stranku koja je van vlasti – i ako se taj obrazac zadrži, Republikanska partija će povratiti svoju većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, ako ne i u američkom Senatu.

Demokrate su ove godine posebno oslabljene jer je nacionalno raspoloženje jednako loše, ako ne i gore, nego u bilo kojoj nedavnoj izbornoj godini na sredini mandata. Moguće je da demokrate neće izgubiti toliko mesta kao na izborima 1994. i 2010, ali gubitak je skoro izvestan. Važna karta na srednjoročnim izborima je izlaznost birača.

Istorijski gledano, republikanci su imali strukturnu prednost u srednjoročnim godinama jer je veća verovatnoća da glasaju republikanci nego demokrate. Ta prednost, međutim, nije delovala 2018, a Galupovi novi podaci sugerišu da nijedna strana trenutno nema prednost. Republikanci su favorizovani za pobedu u Predstavničkom domu na izborima 8. novembra, potkrepljeni frustracijom zbog ekonomije i prednostima u procesu promene izbornih okruga koji se obavlja svakih 10 godina.

Ali, demokrate žele da održe svoju poziciju, vode kampanju na održavanju pristupa abortusu i drugim pitanjima. Republikancima za promenu odnosa snaga u Predstavničkom domu treba pet mandata više.

Istorija republikancima takođe daje razloge za optimizam. U modernoj eri, stranka koja je držala Belu kuću izgubila je mesta u Kongresu na gotovo svim izborima na sredini predsednikovog prvog mandata. Izgledi su im nešto mračniji u Senatu, gde se nadmeću da ponovo postanu većina. Za to su im potrebna dva mandata.

Bajden je ranije odbacio republikanske tvrdnje da su ovi izbori u stvari referendum, ali je i pomešao svoje i republikanske ideje. „Ovi izbori su referendum“, prvo je rekao Bajden, pa se ispravio: „To nije referendum, trebalo je da kažem, to je izbor. Svi žele da to bude referendum, ali to je izbor između dve potpuno različite vizije Amerike.“

„Demokrate – rekao je – grade bolju Ameriku za sve, dok republikanci udvostručuju svoju MAGA ekonomiju koja se sipa u vodu koja koristi veoma bogatima“. Omaška ukazuje na politički gambit koji Bajden pravi, nadajući se da glasači ne vide potez kao ocenu njegovog učinka, pošto trenutno dobija srednje ocene u rejtingu, već kao priliku da se eksplicitno odbije ono što republikanci nude.

Ako republikanci osvoje Predstavnički dom 8. novembra, njihov poslanički klub izabraće novog predsednika i preuzeti vlast 3. januara 2023. Oni će voditi svaki odbor i odlučivati koji će budžetski troškovi stići na dnevni red Predstavničkog doma.

SVE JE NA „KOCKI“: Lider republikanaca u Predstavničkom domu, Kevin Makarti već je predstavio svoju platformu Posvećenost Americi, koja obuhvata široki pregled ekonomske politike, pogranične bezbednosti i drugih pitanja koje će republikanci da predlože u prvim danima sledećeg Kongresa.

Povratak na vlast republikanaca u Predstavničkom domu bio bi pobeda za Donalda Trampa. Ogromna većina republikanaca za koje se očekuje da će se sledeće godine vratiti u Vašington, zajedno sa većinom onih koji se nadaju da će osvojiti prvi mandat, lojalni su Trampu i sledili su njegov primer u svojoj politici i pozicijama. Među tim saveznicima su članovi krajnje desnice poput poslanika Mardžori Tejlor Grin iz Džordžije, kojoj su demokrate oduzele funkcije u odboru zbog njene ekstremne retorike.

Za predsednika, ishod izbora 8. novembra je mnogo više od toga ko kontroliše Predstavnički dom i Senat. „U ovim izborima, za Bajdena, sve je na kocki“, kaže predsednički istoričar sa Univerziteta Rajs, Daglas Brinkli. Neposredno, izbori će odrediti šta Bajden može da uradi do kraja svog mandata i da li bilo koji od njegovih preostalih političkih ciljeva može da prođe kroz Kongres, ili će morati da se ostvari, ako uopšte bude mogao, kroz izvršne naredbe, koje budući predsednici mogu lakše poništiti.

Većina prioriteta iz Bajdenovog programa bila bi praktično mrtva u poslednje dve godine njegovog mandata. Ipak, ništa ne postaje zakon bez Bajdenovog potpisa. Ti zakoni će verovatno postati žarišta u pregovorima između republikanaca, demokrata i Bele kuće. Osim toga, poraz republikanaca bi oslabio Bajdenove šanse za reizbor.

Gubitak oba doma „pretvoriće Bajdena u smanjenog predsednika“, kaže Brinkli i „podstaći“ novu generaciju demokrata koji čekaju priliku da preuzmu vođstvo stranke.

Bajden je rekao da, ako treba, može ponovo da pobedi Trampa. On je sugerisao da je možda jedini demokrata koji to može. Ali ako njegova stranka potpuno izgubi kontrolu nad Kongresom, verovatno će se suočiti sa sve većim pritiskom da objavi da se povlači na kraju svog prvog mandata i podržava drugog demokratu, poput Tedija Ruzvelta 1908.

Još jedna istorijska paralela mogao bi da bude Hari Truman, čiji je rejting bio veoma nizak pred kraj njegovog prvog mandata. Nakon što je izgubio na predizborima Demokratske stranke u NJu Hempširu 1952, podržao je guvernera Ilinoisa Adlaju Stivensona, koji je izgubio od republikanca Dvajta Ajzenhauera.

„MILO ZA DRAGO“: Postavlja se pitanje da li će republikanci izabrati da iskoriste ovlašćenja Predstavničkog doma za opoziv – kao što su uradili protiv Bila Klintona 1998. i kao što su demokrate uradile Donaldu Trampu 2019. i 2021. Sve više republikanaca najavljuje da bi to moglo da se dogodi.

Na to će Tramp sigurno imati velikog uticaja, pa ne treba da bude čudno ako se odluči da „vrati milo za drago“ i Bajdena stavi na „stub srama“, i to zbog porodične korupcije u Ukrajini, koja je u međuvremenu postala centralno pitanje Bajdenove politike. Ali, na ovim osetljivim temama nema jedinstva u stranci.

Lider republikanaca u Predstavničkom domu, Kevin Makarti doveo je u pitanje tu ideju, rekavši da je protiv „impičmenta u političke svrhe“ i da se umesto toga fokusirao na eliminisanje kriminala, bezbednosti granica i ekonomskih pitanja. Upozorio je da članovi njegovog poslaničkog kluba počinju da dovode u pitanje novac koji je Vašington slao Ukrajini. „Ukrajina je važna, ali u isto vreme to ne može biti jedino što rade i ne može biti blanko ček“, rekao je on.

Ukrajina je, takođe, pitanje na kome se republikanci dele. Trampov bivši potpredsednik, Majk Pens pozvao republikance da nastave da podržavaju Ukrajinu. Dan kasnije, predsednik Heritidž fondacije, Kevin Roberts izjavio je: „Hritidž će se energično suprotstaviti velikim trošadžijama u Vašingtonu koji pokušavaju da donesu još jedan ukrajinski paket pomoći bez debate, jasne strategije, ciljanog finansiranja i rezultata potrošnje“.

Demokrate, kojima je zagarantovana kontrola nad Kongresom do kraja godine, primetili su očiglednu eroziju volje da se podržava Kijev. Zato se najavljuje da bi mogli da insistiraju na još jednoj velikoj infuziji vojne pomoći na kraju godine.

Rezultati za Senat su tesni u Arizoni, Džordžiji, Nevadi i Pensilvaniji. Tu su još Viskonzin i Mičigen. Neizvesnost rezultata uobličila se u tri scenarija razrešenja utakmice za kontrolu Senata. Prvi je da će drugi izborni krug u Džordžiji da odredi ko će da vlada Senatom.

Ni demokratski senator Rafael Vornok, ni republikanac Heršel Voker nisu u anketama na 50 odsto, a libertarijanac Čejs Oliver dobija tri do četiri odsto. Ako sve prođe onako kako predviđaju ankete, demokrate će imati 49 mesta, ne računajući Džordžiju, a republikanci će imati 50 mesta.

To znači da će strana koja pobedi u Džordžiji kontrolisati Senat. Većina ljudi očekuje da se danima, ako ne i nedeljama neće znati ko će pobediti u Senatu.