Bajdenu više glasova, ali ne i sigurna pobeda

Uprkos tome što za protivkandidatom iz demokratskih redova Džozefom Bajdenom u gotovo svim nacionalnim anketama znatno zaostaje, pri čemu takvi rezultati u velikoj meri odražavaju prilično neodobravanje javnosti načina na koji se upravlja pandemijom, ishod izbora je teško prognozirati s obzirom na specifičnost političkog sistema SAD, u kojem se predsednik bira posredno – biraju ga elektori u svakoj saveznoj državi, te pobednik predsedničke trke može da bude i kandidat koji na nacionalnom nivou dobije manje glasova od rivala, objašnjavaju sagovornici Danasa – spoljnopolitički komentator Milan Mišić i Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka.

„Sondaže biračke opredeljenosti daju veliku prednost Džou Bajdenu – prema najpoznatijem izbornog statističaru Nejtu Silveru, šanse kandidata demokrata da se useli u Belu kuću su 88 odsto, dok su Trampove 12, ali to je samo presek stanja, a ne i garancija. Glavna okolnost što je prognoziranje rizično je u činjenici da pobednik predsedničke trke može da bude i kandidat koji na nacionalnom nivou dobije manje glasova od rivala, što se dogodilo 2016. i još četiri puta“, kaže Mišić.

On kao glavnu komplikaciju ističe i to što se ovi izbori održavaju u okolnostima pandemije, čija je Amerika najveća pojedinačna žrtva, kao i ekonomske i društvene krize.

„Uz sve to, malo je verovatno da će ovoga puta izborni rezultat biti poznat tokom posleizborne noći, što, u kombinaciji sa Trampovim odbijanjem da potvrdi da će ako izgubi, priznati poraz, situaciju čini komplikovanijom nego ikad u više od dva veka američke demokratije“, ocenjuje Mišić, koji ipak, na kraju prednost daje Bajdenu.

„Lično smatram da neće biti reprize 2016 – da će na kraju svega od 20. januara predsednik SAD biti Džo Bajden“, ističe naš sagovornik.

Nedeljković ukazuje za Danas da ono što je „opipljiva konstanta“ jeste da je Bajden u prednosti – nekada je ona pet, a nekada 10 odsto. Ipak, objašnjava naš sagovornik, od kraja maja do danas „beležimo oscilacije u podršci koju aktuelni predsednik i nekadašnji potpredsednik dobijaju od američkih građana“.

„Poslednjih dana istraživanja beleže rast popularnosti Donalda Trampa, posebno u kolebljivim državama. Čini se da je brz oporavak od virusa korona dao dodatnu dozu kiseonika Trampovoj kampanji, te se to može osetiti i u podršci koju dobija od građana. Fascinantno je da je Tramp, uprkos svim problemima tokom 2020. godine, uspeo da zadrži najveći deo svoje baze“, kaže naš Nedeljković, dodajući da nivo podrške Trampu nije padao ispod 40 odsto.

Ipak, kada je reč o davanju prognoza za ishod izborne trke, Nedeljković naglašava da nas „istorijat američkih predsedničkih izbora uči da nema sigurnih pobednika“.

„Ukoliko samo bacimo pogled prema 2000. ili 2016. godini, ali i trenutnim oscilacijama u stepenu podrške koju uživaju Bajden i Tramp, jasno je da je otpisivanje bilo kog kandidata opasno. Nema sumnje da Džozef Bajden trenutnu uživa veću podršku i da će vrlo verovatno osvojiti i veći broj glasova birača, ali usled specifičnosti političkog sistema SAD, nije sigurno da će biti i konačni pobednik“, ocenjuje Nedeljković.

U poslednjim nedeljama, dodaje naš sagovornik, Tramp pokušava da pridobije neopredeljene, ukaže na izazove koje bi donela pobeda demokratskog kandidata, i osvoji još četiri godine u Beloj kući.

Tramp je u okviru izborne kampanje krenuo na turneju po državama koje su među najgore pogođenim epidemijom gde i dalje održava velike mitinge na kojima samo mali broj pristalica nosi maske i pridržava se mere socijalne distance.

Prema statistici američkih vlasti, prosečan broj novoinficiranih virusom korona na dnevnom nivou u SAD prelazi 55.000, što je najveći broj od jula, dok broj novoobolelih raste u više od 40 država, uključujući veliki broj onih gde predsednik iz republikanskih redova mora da pobedi 3. novembra da bi osvojio još jedan mandat.

U nedelju je bio u Nevadi, a u ponedeljak u Arizoni.

Očekuje se da će se hiljade ljudi okupiti na današnjem najavljenom mitingu u Pensilvaniji i sutrašnjem u Severnoj Karolini.

Očekuje se da i u ovim „kolebljivim“ državama ističe ekonomski oporavak kao važniji prioritet u odnosu na mere za borbu protiv virusa korona, uključujući uvođenje novih karantina.

Kako je preneo Gardijan, u intervjuu na radio-stanici u Viskonsinu na pitanje da li se mitinzima na kojima ljudi stoje pretežno bez maske i gusto zbijeni šalje pogrešna poruka, Tramp je odgovorio da „ne misli tako jer ne veruje mnogo u karantine“.

Tramp i Bajden će se suočiti u završnoj debati u četvrtak u Nešvilu, Tenesi. Druga debata je otkazana pošto je Tramp zaražen virusom korona proveo tri dana u bolnici, a potom odbio da se debata održi virtuelno. Prvi susret dvojice predsedničkih kandidata održan je 29. septembra u Klivlendu, Ohajo.