Balerina koja je mogla da spreči revoluciju

U emisiji „Zanimljiva klasika“ autorke Sati Spivakove, duge (sporne) scene iz igranog filma „Matilda“ u studiju prisutnog reditelja Alekseja Učitelja, a dan kasnije se oštrim osvrtom na događaje oglasio i Kremlj. Film je posvećen ljubavnoj vezi ruskog prestolonaslednika, a kasnije cara Nikolaja II i primabalerine Matilde Feliksovne Kšesinske.

Film „Matilda“ bi u bioskope trebalo da stigne tek u oktobru. Navodno ga još niko nije video u celosti, ali udruženje „Hrišćanska država – Sveta Rusija“ neki dan je saopštilo da je uputilo više od hiljadu pisama na privatne i službene adrese direktora bioskopskih preduzeća u Rusiji sa zahtevom da od prikazivanja filma odustanu. „Svaki baner, plakat, reklama sa informacijom o prikazivanju filma „Matilda“ smatraće se kao želja da se unize sveci pravoslavne crkve i izazove ruski Majdan“, napisano je u saopštenju tog udruženja uz pretnju primene „metoda borbe s bezakonjem i bezumljem“. Ruska pravoslavna crkva je više puta izrazila nezadovoljstvo ovim filmom, ali je saopštila da neće tražiti njegovu zabranu. Ruska pravoslavna crkva je kanonizovala rusku carsku porodicu pogubljenu 1918. godine u Jekaterinburgu.

Potpunu ozbiljnost atmosferi oko filma daje uloga bivše krimske državne tužiteljke Natalije Poklonske u ovim sad već eksplozivnim događajima. Izgledalo je da je Poklonska na Krimu prava žena na pravom mestu, a onda je iznenada i bez mnogo objašnjenja degradirana na poslanika Državne dume i zamenika predsednika Odbora za bezbednost i borbu protiv korupcije. Povodom filma „Matilda“ poslanik Poklonska se državnom tužiocu prvi put obratila novembra prošle godine, pozivajući se i na pisma koja joj je uputilo povodom tog filma osnovano udruženje „Carski krst“ i na dva člana Krivičnog zakona, tražila je da tužilac pregleda scenario i, ako su prigovori „Carskog krsta“ o „vređanju religioznih osećanja“ i istorijskoj nezasnovanosti scenarija tačni, pokrene istragu i nastavak rada na filmu zabrani. Pošto joj je odgovoreno da je sve u vezi sa tim filmom već provereno i da je u skladu sa zakonom, Poklonska je prošle nedelje objavila da rezultatima prve provere filma „Matilda“ nije zadovoljna i zatražila je da profesionalni istoričari i bogoslovi prouče scenario filma, a Ministarstvo kulture zakonitost njegovog finansiranja iz državnog Fonda za film i da se prikazivanje filma zabrani.

Na sve pretnje i zahteve za zabranom, reagovali su advokati Učitelja. Advokat Konstantin Dobrinjin je saopštio da je režiser podneo prijavu tužiocu Juriju Čajki protiv Natalije Poklonske i pravoslavne organizacije „Hrišćanska država – Sveta Rusija“. Učitelj od tužilaštva traži da zaštiti ekipu filma i radnike kinematografa od daljih pretnji i „javno širenih klevetničkih izmišljotina gospođe Poklonske“ a u okviru „zdravom razumu nerazumljive histerije nastale povodom snimanja filma. Učitelj je takođe zatražio da se proveri ekstremistički karakter udruženja „Hrišćanska država – Sveta Rusija“.

Kremlj je dosad odbijao da se oglašava povodom nezavršenog filma, ali je juče ruski predsednik stao na stranu Učitelja. NJegov pres-sekretar Dmitrij Peskov je primetio da se neprimerena reakcija na film preobraća u vandalizam i saopštio da će država žestoko reagovati na pretnje anonimnih ekstremista (pomenuto udruženje nije registrovano) Alekseju Učitelju.

Film „Matilda“ je posvećen vezi ruskog cara Nikolaja II sa primabalerinom Matildom Feliksovnom Kšesinskom i reditelj Aleksej Učitelj je u studiju izjavio da je „ta mala okrugla“ žena mogla da promeni rusku istoriju! I u Rusiji i u svetu već su počele razne manifestacije kojima će biti obeležena stogodišnjica Februarske i Oktobarske revolucije. Od Istorijskog muzeja do Crkve Vasilija Blaženog (sve zona Kremlja) kretaće se, na primer, zajednička povorka „belih“ i „crvenih“ ili kako je rekao jedan komentator, „sve naših“, i u tom pomiriteljskom smislu ruska država namerava da izgura 2017. i godišnjicu.

A odmah na početku – „Matilda“. U filmu se tvrdi da se veza između Nikolaja II i Matilde Kšesinske pretvorila u ljubavni trougao onog trenutka kad je nemačka princeza pristala da se uda za ruskog prestolonaslednika i da je taj ljubavni trougao potrajao i posle sklapanja tog carskog braka. Ruska pravoslavna crkva priznaje da je Nikolaj II bio u vezi sa Kšesinskom od 1890, ali tvrdi da je svaku vezu sa njom prekinuo 1894. kad je nemačka princeza pristala da se za njega uda. RPC tvrdi da je Učitelj postojanje trougla izmislio, a gledaoce nastoji da uveri da je film zasnovan na činjenicama. Posebno predstavnike crkve uznemirava što je carica Aleksandra, inače u svoje vreme neomiljena, a sa velikim uticajem na muža, u filmu prikazana kao „demonska oštrokonđa“.