Balkanski ping-pong sa migrantima

O tome da li na to dodatno može da utiče i nedavno potpisan sporazum Rima i Tirane o formiranju prihvatnih centara za migrante u Albaniji piše Dojče vele.

Vlast Unsko-sanskog kantona je u aprilu ove godine podigla prašinu oko sve većeg broja migranata koje Hrvatska vraća u Bosnu i Hercegovinu. Višegodišnja praksa koja je počela 2018. godine kroz tzv. „pušbekove“, odnosno nasilno vraćanje i odbranu granica EU, i dalje je aktuelna, navode u tom kantonu. Ta praksa je, kako kažu migranti u kampu Lipa kod Bihaća, „snažnija nego ikada“. Lome se ruke, noge, otimaju novac i telefoni, tvrde migranti.

„Prešao sam reku i uhvatili su me nedugo nakon toga. Sve su nas udarali prvo palicama, a onda su nam skinuli odeću, pa su nastavili da udaraju“, kaže Kamara Sujoma iz Sijera Leonea, pokazujući na polomljenu ruku.

„Polomili su me. Ruka mi je polomljena. Uzeli su mi sve pare, telefon i naterali da se tako polomljen vratim kroz reku. Policija nas je pronašla tako pretučene i dovezla u Lipu“, kaže Kamara. On je pre dva meseca stigao u kamp Lipa, odakle želi što pre u Holandiju.

Lokalne vlasti sada ćute

Iako je vidljivo da je broj migranata u Unsko-sanskom kantonu u zadnje vreme povećan, kamp Lipa još ima dovoljno slobodnih kapaciteta. Najviše migranata trenutno je iz Avganistana i Pakistana, zatim slede Sijera Leone i Gambija. Međutim, zanimljivo je i da, pored rasta broja migranata, kako u kampu Lipa, tako i van njega, u naseljenim mestima, vlast kantona ovoga puta nije pisala pisma državnim vlastima, kao što je to radila u aprilu.

Tražili smo razgovor s premijerom kantona Mustafom Ružnićem, koji je ranije u nekoliko navrata upozoravao na povećanje broja migranata zbog hrvatskih pušbekova, ali za razgovor nije bio raspoložen. Takođe, vlast u Unsko-sanskom kantonu nije se oglašavala ni povodom izgradnje „detencijskog centra“ unutar kampa Lipa, kao što je na to upozoravala pre nekoliko meseci.

„U Lipi je u tajnosti otvoren Centar za detenciju koji je svojevrsna pritvorska jedinica gde bi trebalo da se smeštaju migranti kojima se zabranjuje kretanje“, poručio je Ružnić državnim vlastima u aprilu i ukazao da je sve rađeno bez znanja lokalnih vlasti.

Centri za detenciju nisu novost. Oni služe za zadržavanje osoba koje je potrebno dodatno bezbednosno proveriti ili osoba koje su već u prekršaju. One u njima čekaju izručenje u prihvatni centar u Sarajevo ili na deportaciju u matičnu zemlju.

„Gvantanamo na Balkanu“

Od lokalne vlasti nema jasne reakcije nakon nedavne presude Trgovačkog suda u Beču, koji je doneo presudu o pritvorskom objektu unutar kampa Lipa – da je nelegalno sagrađen i da iza svega stoji Austrija.

„Sad su ga prozvali austrijski Gvantanamo, zato što je to austrijska organizacija. Bivši kancelar je to finansirao. Neko je to odobrio, građevinska dozvola nije izdata u Bihaću. Sudija je citirao moju izjavu da je to planirano da bude za smeštaj svih osoba koja vrše krivična dela – migranti da se vrate u Bosnu i Hercegovinu“, oglasio se ministar za ljudska prava i izbeglice Sevlid Hurtić, nakon presude suda u Beču.

Sud u Beču presudio je da je pritvorska jedinica unutar kampa izgrađena nelegalno, da je sve finansirala Austrija, a da bi BiH mogla da postane tampon-zona u slučaju migrantske krize. Slučaj je podigao prašinu i u Austriji, nakon što se slučaj naišao na sudu.

Organizacija „SOS balkanska ruta“ nazvala je tu pritvorsku jedinicu „Gvantanamo na Balkanu“, nakon čega ih je tužila ICMPD, međunarodna organizacija sa sedištem u Beču koja stoji iza izgradnje, a koja je bliska Austrijskoj narodnoj stranci. Tužbu je odbacio Trgovački sud u Beču i praktično potvrdio navode organizacije SOS.

BiH – najslabija karika

„Najveći apsurd je to što se novac iz pristupnih fondova EU koji bi trebalo da pripremi BiH za članstvo, koristi za ilegalne projekte. To kompromituje i Evropsku komisiju koja bi tu trebalo da reaguje“, kaže za DW Petar Rosandić, predsednik organizacije „SOS balkanska ruta“.

„Sudija je takođe utvrdio da je hrvatska granica ’zona bez vladavine prava’. To je vođenje politike zbog ’desnih’ glasova u Evropi, ali je sve to poražavajuće i licemerno prema građanima BiH“, kaže Rosandić. „To vam je balkanski ping-pong u kojem je BiH najslabija karika i tu svi pokušavaju da ih vrate. To će sve pre ili kasnije ponovo da eskalira.“

Mediji prenose i izjavu Berharda Šragla, koordinatora za odnose sa javnošću organizacije ICMPD: „Izgradnju privremenog objekta za zadržavanje naručila je Evropska komisija s ciljem proširenja postojećih kapaciteta“, navode između ostalog iz te međunarodne organizacije.

Politika deportacije u zemljama EU očigledno ne funkcioniše, a najveći procenat migranata koji se domogne neke od zemalja tamo i dobije azil. Problem s pritvorskom jedinicom u ovom slučaju jeste to što BiH nema zakon koji bi regulisao ko kontroliše taj centar, ni po kojem osnovu bi migranti bili zadržavani, s obzirom na to da već postoji takav centar u Istočnom Sarajevu.

„Mislim da taj centar nije potreban, imamo naš objekat u Istočnom Sarajevu. Imamo tamo naše zaposlene, to je objekat koji je pod nadzorom 24/7“, rekao je direktor Službe za poslove sa strancima Žarko Laketa.

Albanija – mostobran za migrante

Da se Evropska unija ozbiljno prihvatila posla kako bi pronašla neko rešenje za sve veći priliv migranata, govori i nedavno potpisan sporazum između Albanije i Italije. Dvoje premijera, Edi Rama i Đorđa Meloni, potpisali su sporazum o migraciji, na osnovu kojeg Italija želi da otvori prihvatni centar na teritoriji Albanije zbog ogromnog priliva migranata preko Sredozemlja.

Iako je bilo nekoliko pokušaja uspostavljanja takvih centara koji bi bili mesto za traženje azila u EU, ideja nije zaživela nikada. Ukoliko do toga dođe, a sporazumi pokazuju da hoće, to bi bilo prvi put da Evropska unija iskoristi neku zemlju koja nije članica kao mostobran za migrante.

Bivši direktor odeljenja za upravljanje granicama i migracijama u policiji Albanije Pelumb Nako, kaže međutim da tu postoje i mnogi skriveni problemi. „Izbeglice će pokušati ilegalno da pređu granicu Crne Gore, a zatim Hrvatske. I onda je pitanje: ako zatraže azil u Hrvatskoj i budu odbijeni, gde će da budu deportovani? U Albaniju ili u Italiju?“

Upravo tu bi možda mogla da se pojavi Bosna i Hercegovina. To je zemlja koja već sada ima dovoljno kapaciteta za prijem migranata, ali zato nema dovoljno razrađen državni plan kako se nositi sa svim problemima koje to nosi, od kontrole granice, pa do činjenice da Republika Srpska ne dozvoljava izgradnju bilo kakvog centra za migrante na njenoj teritoriji.

A što se tiče pritvorskog dela kampa Lipa koji je kao takav i izgrađen, niko i dalje ne zna da li će on i kada biti u funkciji, u čijoj je nadležnosti i da li će uopšte služiti za tu ili neku drugu namenu.

„Nazad neću, pa nek me hapse“

Za Muhameda Barsa iz Avganistana, svi ti podaci ne znače mnogo. On ima samo 18 godina, ali i tri loša iskustva s hrvatskom policijom. Ipak, kaže, ne odustaje. Ne interesuju ga priče o zatvoru, samo želi da se što pre domogne Francuske.

„Video sam da ima neka ograda visoka, da sve izgleda kao zatvor, ali da je prazno“, kaže on o centru u kampu Lipa, a ujedno i pokazuje rane na telu od poslednjeg pokušaja prelaska hrvatske granice. „Ovde nema nikakvih problema u kampu, da bi neko bio uhapšen. Ali, mene to i ne zanima. Ja ću da pokušavam da pređem, pa makar me ubili. Nazad neću, pa neka me hapsi ko god hoće.“