Ban Ki Mun: Ratni zločini u Siriji 1Foto: un.org

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun osudio je napade na dve najveće bolnice u pobunjeničkim delovima grada Alepa u Siriji – kao “ratne zločine”.

Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj zdravstvenoj situaciji u konfliktu, Ban je ocenio da “oni koji koriste sve razornije oružje tačno znaju šta rade i znaju da vrše ratne zločine.

On je rekao da je situacija u Alepu “gora od klanice i da su čak i klanice humanije”, preneo je Glas Amerike.

Istovremeno, SAD su zapretile da će prekinuti kontakte sa Rusijom u vezi sa Sirijom ako se ne zaustavi napad na Alepo.

Američki državni sekretar Džon Keri telefonom je razgovarao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom i upozorio da se Vašington sprema da suspenduje bilateralni angažman u vezi sa Sirijom, ukoliko Moskva odmah ne preudzme korake da zaustavi napad na Alepo i ponovo uspostavi prekid vatre koji su dve sile dogovorile 9. septembra.

Keri je preneo Lavrovu da SAD i njihovi partneri smatraju da je Rusija odgovorna za trenutnu situaciju i drastičnu eskalaciju nasilja u kojoj su ugroženi civili, saopštio je Kerijev portparol Džon Kirbi.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti Internešenel (Amnesty International) saopštila je da je prikupila dokaze o ratnim zločinima za koje je odgovorna sirijska vlada – uključujući mučenja, sračunate napade na bolnice, stambene delove i druge civilne ciljeve.

Stručnjak ove organizacije Avner Gidron kaže za RSE da ne isključuje mogućnost da su i ruske snage direktno izvršile ratne zločine u Siriji.

„Jedino što nismo u situaciji da sigurno kažemo da su neki konkretni napad, u kome je počinjen ratni zločin, izvršile ruske snage. Uvek imamo isti problem, jer one koriste istu opremu kao i sirijske snage koje se uglavnom snabdevaju iz Rusije“, naveo je on.

Gidron dodaje da je Amnesti Internešenel napravio dugu listu napada na bolnice i druge civilne objekte i da ima dovoljno razloga da se veruje da su u njih bile uključene i ruske snage.

„Naravno, oni to negiraju. Međutim, imajući u vidu broj napada, lično bih bio iznenađen da ruske snage nisu počinile bilo kakav ratni zločin u Siriji. Ovde se jedino radi da o tome imamo veoma ograničene dokaze u poređenju sa dokumentacijom o zlodelima sirijske vlade ili Islamske
države Iraka i Levanta (IDIL)“, istakao je Gidron.

Stručnjak Amnesti Internešenela ističe da ratne zločine čine sve strane u sukobu.

„Međutim, za najveći deo su odgovorne sirijske vladine snage i milicije koje deluju pod njihovim okriljem. Ti zločini se masovno nastavljaju“, konstatuje on.

Gidron je naveo da režimske snage hapse ne samo opozicione lidere, već i aktiviste za zaštitu ljudskih prava, novinare, građane koji se sumnjiče da su naklonjeni opoziciji.

„Skupili smo dokaze da je na hiljade ovih ljudi bilo mučeno, nestalo ili ubijeno u pritvoru“, reči su eksperta Amnesti Internešenela.

Prema nezvaničnim podacima, od uspostavljanja primirja ubijeno je više od 230 civila u delovima Alepa koje kontrolišu pobunjenici. Kakvi su dokazi nužni da bi se ova stradanja definisala kao ratni zločin?

Kada zaraćene strane sračunato i direktno gađaju civilne ciljeve, to je veoma jasno definisano, rekao Gidron i dodao da se to takođe, odnosi na napade koji su disproporcionalni, odnosno kada očekivana šteta koja se nanosi civilima daleko prevazilazi prednost na bojnom polju zbog neutralisanja
protivničkog vojnog objekta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari