Ban Ki Mun: Ratni zločini u Siriji

Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj zdravstvenoj situaciji u konfliktu, Ban je ocenio da “oni koji koriste sve razornije oružje tačno znaju šta rade i znaju da vrše ratne zločine.

On je rekao da je situacija u Alepu “gora od klanice i da su čak i klanice humanije”, preneo je Glas Amerike.

Istovremeno, SAD su zapretile da će prekinuti kontakte sa Rusijom u vezi sa Sirijom ako se ne zaustavi napad na Alepo.

Američki državni sekretar Džon Keri telefonom je razgovarao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom i upozorio da se Vašington sprema da suspenduje bilateralni angažman u vezi sa Sirijom, ukoliko Moskva odmah ne preudzme korake da zaustavi napad na Alepo i ponovo uspostavi prekid vatre koji su dve sile dogovorile 9. septembra.

Keri je preneo Lavrovu da SAD i njihovi partneri smatraju da je Rusija odgovorna za trenutnu situaciju i drastičnu eskalaciju nasilja u kojoj su ugroženi civili, saopštio je Kerijev portparol Džon Kirbi.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti Internešenel (Amnesty International) saopštila je da je prikupila dokaze o ratnim zločinima za koje je odgovorna sirijska vlada – uključujući mučenja, sračunate napade na bolnice, stambene delove i druge civilne ciljeve.

Stručnjak ove organizacije Avner Gidron kaže za RSE da ne isključuje mogućnost da su i ruske snage direktno izvršile ratne zločine u Siriji.

„Jedino što nismo u situaciji da sigurno kažemo da su neki konkretni napad, u kome je počinjen ratni zločin, izvršile ruske snage. Uvek imamo isti problem, jer one koriste istu opremu kao i sirijske snage koje se uglavnom snabdevaju iz Rusije“, naveo je on.

Gidron dodaje da je Amnesti Internešenel napravio dugu listu napada na bolnice i druge civilne objekte i da ima dovoljno razloga da se veruje da su u njih bile uključene i ruske snage.

„Naravno, oni to negiraju. Međutim, imajući u vidu broj napada, lično bih bio iznenađen da ruske snage nisu počinile bilo kakav ratni zločin u Siriji. Ovde se jedino radi da o tome imamo veoma ograničene dokaze u poređenju sa dokumentacijom o zlodelima sirijske vlade ili Islamske
države Iraka i Levanta (IDIL)“, istakao je Gidron.

Stručnjak Amnesti Internešenela ističe da ratne zločine čine sve strane u sukobu.

„Međutim, za najveći deo su odgovorne sirijske vladine snage i milicije koje deluju pod njihovim okriljem. Ti zločini se masovno nastavljaju“, konstatuje on.

Gidron je naveo da režimske snage hapse ne samo opozicione lidere, već i aktiviste za zaštitu ljudskih prava, novinare, građane koji se sumnjiče da su naklonjeni opoziciji.

„Skupili smo dokaze da je na hiljade ovih ljudi bilo mučeno, nestalo ili ubijeno u pritvoru“, reči su eksperta Amnesti Internešenela.

Prema nezvaničnim podacima, od uspostavljanja primirja ubijeno je više od 230 civila u delovima Alepa koje kontrolišu pobunjenici. Kakvi su dokazi nužni da bi se ova stradanja definisala kao ratni zločin?

Kada zaraćene strane sračunato i direktno gađaju civilne ciljeve, to je veoma jasno definisano, rekao Gidron i dodao da se to takođe, odnosi na napade koji su disproporcionalni, odnosno kada očekivana šteta koja se nanosi civilima daleko prevazilazi prednost na bojnom polju zbog neutralisanja
protivničkog vojnog objekta.