Bande preuzele Haiti: Siluju žene, muškarce muče otopljenom plastikom

Suparničke bande podelile su među sobom glavni grad Haitija, pa kidnapuju, siluju i ubijaju po svojoj volji.

Svoju teritoriju razgraničavaju krvlju. Ako pređete sa teritorije jedne bande na drugu, možda nećete moći da se vratite.

Oni koji ovde žive nose mentalnu mapu koja deli ovaj grad na zelenu, žutu i ​​crvenu zonu. Zelena znači da nema bandi, žuta može biti bezbedna danas i smrtonosna sutra, a crvena je zabranjena zona. Zeleni prostor se smanjuje dok dobro naoružane bande šire svoju moć, piše Bi-Bi-Si.

Naoružane grupe kontrolišu i terorišu najmanje 60 odsto glavnog grada i njegove okoline, prema haićanskim organizacijama za ljudska prava. Opkolili su grad, kontrolišući sve ulaze. A UN kažu da su bande ubile skoro 1.000 ljudi između januara i juna ove godine.

Bez šefa države (poslednji je ubijen na funkciji) i funkcionalnog parlamenta

Port-o-Prens se nalazi između zelenih padina i plavih voda Kariba. Teško je opterećen nemarom. Smeće je mestimično do kolena, truli spomenik raspadnutoj državi.

Trenutno nema šefa države (poslednji je ubijen na funkciji), nema funkcionalnog parlamenta (bande kontrolišu područje oko njega), a premijer koji podržava SAD Arijel Henri nije dobio mandat na izborima i prilično je nepopularan, prenosi IndexHR.

Haiti je nefunkcionalan kao država jer ljudi trpe krize koje se preklapaju. Skoro polovina stanovništva – 4,7 miliona Haićana – suočava se sa akutnom glađu. U glavnom gradu gladuje oko 20.000 ljudi, što je nezapamćeno u ovom delu Amerike. Vratila se i smrtonosna kolera, ali najveća pošast su naoružane bande.

Sat se može podesiti prema njima. Jutarnji špic – između 6 i 9 ujutru – vreme je za otmice. Mnogi su oteti na ulici dok su putovali na posao. Drugi su postali meta tokom popodnevnog špica – od 15 do 18 časova. Tu živi oko 50 zaposlenih u jednom hotelu u centru grada jer je preopasno ići kući. Malo ko dolazi ovde kada padne mrak. Direktor hotela kaže da nikada ne napušta zgradu.

„Muškarce tuku i spaljuju istopljenom plastikom“

Kidnapovanje je industrija koja raste. Od januara do oktobra ove godine bilo je 1.107 prijavljenih kidnapovanja. Za neke bande to je glavni izvor prihoda. Otkupnine mogu biti od 200 do 1 milion dolara. Većina otetih se vraća živa – ako se plati otkup – ali su primorani da pate.

„Muškarce tuku i spaljuju istopljenom plastikom. Žene i devojke su podvrgnute grupnom silovanju. To podstiče rođake da pronađu novac za otkup. Ponekad kidnaperi zovu rođake da slušaju silovanje na svojim mobilnim telefonima“, kaže Gedeon Džin iz Haićanski centar za analizu i istraživanje ljudskih prava.prava.

Stranci se voze u oklopnim vozilima. Ovo je obično rezervisano za linije fronta u ratnim zonama poput Ukrajine, ali je u Port-o-Prensu postalo neophodno da se odvrate otmičari. Ovo je zaštita koju mnogi ovde ne mogu sebi priuštiti. Haiti je najsiromašnija zemlja na zapadnoj hemisferi, sklona prirodnim i političkim katastrofama.

Vozeći se rano ujutru krajem novembra na zakazani sastanak, novinari BBC-a su naišli na mesto zločina u predgrađu srednje klase Delmas 83. Čaure razbacane po trotoaru blistale su na suncu, a čovek je ležao mrtav na ulici, sa licem u lokvi krvi.

Njegov sivi kamionet se zabio u zid, izrešetan mecima. Na zemlji pored vozila leži kalašnjikov. Teško naoružana policija okružuje kamion, neki sa prekrivenim licima i oružjem u rukama. Gledaoci se okupljaju na stazi. Ako imaju pitanja, ne postavljaju ih. Kada živite u senci bande, isplati se ćutati.

Policija kaže da je u pitanju pucnjava sa grupom kidnapera, koji su stigli rano ujutru u nadi da će zgrabiti svoju sledeću žrtvu. Kidnaperi su pobegli peške, a jedan od njih je krvario. Oni su pratili osumnjičenog kidnapera na ulicu, gde je ubijen.

„Došlo je do sukoba između policajca i loših momaka. Jedan od njih je poginuo“, kaže veteran policije. On objašnjava da situacija u prestonici nikada nije bila gora. Na pitanje da li su bande nezaustavljive, odgovara: „Danas smo ih zaustavili“.

„Odjednom me udario auto i svuda je bilo krvi“

Na drugom kraju grada istog jutra, 42-godišnji biznismen Fransoa Sinkler čuo je rafal dok je čekao u saobraćajnoj gužvi. Video je naoružane ljude kako napadaju dva automobila ispred njega, pa je zamolio vozača da se okrene. Ali dok su pokušavali da pobegnu, primećeni su.

„Odjednom su me udarili u kolima i svuda je bilo krvi. Mogao sam da dobijem metak u glavu“, kaže Sinkler, sedeći na nosiljci u bolnici koju vode Lekari bez granica (MSF). Rana od metka na ruci je umotana u zavoj.

Na pitanje da li je ikada razmišljao o odlasku iz zemlje da bi izbegao nasilje, odgovorio je: „Deset hiljada puta sam želeo da odem. Kako stvari stoje ovde, bolje je otići“. To je refren koji se ponavlja, ali većina Haićana nema gde da ode.

Odeljenja ove bolnice puna su stradalnika, od kojih su mnogi pogođeni zalutalim mecima. Klodet ima sveže zavijen panj na mestu leve noge i kaže da se nikada neće moći udati zbog svog invaliditeta. U blizini leži 15-godišnja Lelianne, koja rešava ukrštenicu kako bi prošla vreme. Pogođena je u stomak.

„Mama i ja smo izašle da jedemo. Dok smo naručivali, osetio sam nešto. Tada sam pao i počeo da vrištim od muke. Nisam očekivao da ću preživeti. Obično čujem pucnje dalje od kuće. Tog dana su bili. vožnje bliže nama“, kaže Lelianne za Bi-Bi-Si.

Smrt poslednjeg predsednika Haitija

Čak ni poslednji predsednik Haitija nije bio bezbedan u svom domu. Jovenela Moisea su ubili naoružani napadači u julu 2021. Policija je za to okrivila kolumbijske plaćenike, od kojih je dvadesetak uhapšeno. Ali više od godinu dana kasnije, nikome nije suđeno ni za izvršenje, ni za naručivanje atentata. Aktivisti za ljudska prava kažu da su se četiri sudije izuzele iz ovog slučaja. Sada je u rukama petog.

Ubistvo predsednika stvorilo je vakuum moći koji su bande nastojale da popune uz pomoć svojih prijatelja. Stručnjaci kažu da naoružane grupe imaju veze sa korumpiranim političarima – i na vlasti i u opoziciji. Oni snabdevaju bande oružjem, novcem ili političkom zaštitom.

Zauzvrat, bande rade svoj prljavi posao šireći strah, podršku ili nestabilnost, prema potrebi. I bogati biznismeni imaju veze sa bandama.

„Uvek je postojala veza između političara i nekih bandi, smeštenih uglavnom u siromašnim naseljima sa mnogo birača. Ali od izbora 2011. ovi odnosi su postali institucionalizovani. One koriste bande da stvaraju političko nasilje“, kaže Džejms Bojar, stručnjak za bezbednost. i profesor međunarodnih odnosa na Državnom univerzitetu Haitija.

Aktivisti za ljudska prava kažu da širom zemlje postoji oko 200 naoružanih grupa, od kojih je više od polovine u glavnom gradu. Ako je član bande uhapšen, telefonski poziv njegovih pristalica može ga brzo osloboditi – i to pod pretnjom pištolja. Aktivisti za ljudska prava kažu da ima mnogo zločina, ali nema kazni.

„Čuo sam te muškarce kako siluju moju ženu“

Ubrzo su muškarci upali u kuću, udarili njegovu ženu i tražili informacije o članovima lokalne bande. Kada je njegov nećak pokušao da pobegne, pucali su na njega i ubili ga. Muž je ostao sakriven.

„Hteo sam da pobegnem. Hteo sam da plačem. Najviše me boli to što dok sam bio ispod kreveta nisam mogao da vidim, ali sam čuo kako ti muškarci siluju moju ženu. Silovali su je, a ja sam bio ispod. krevet i nisam mogao ništa da kažem.“

Nakon toga, njihova kuća je spaljena, a on i supruga su pobegli u različitim pravcima. I dalje žive odvojeno, borave kod prijatelja i rođaka, ali on se nada da će se ponovo skrasiti kod kuće sa svojim malim detetom. Ono što se desilo je ožiljak koji pogađa telo i dušu. Žena mu je sada trudna, a ne znaju da li je on otac. U svakom slučaju, ona kaže da će prihvatiti dete i dati mu svoje ime.

„Ono što sam izdržao nije ništa. Jedna žena je imala samo jedno dete i prerezali su mu vrat pred njom“, dodao je on.

Od muža i žene je pokradeno gotovo sve, uključujući i ljubav prema domovini: „Haiti je izbrisan iz naših srca. Otići ćemo prvom prilikom.

Za bande Port-o-Prensa nema granica. Za samo nekoliko dana reporter Bi-Bi-Sija upoznao je tri žrtve grupnog silovanja – najmlađa je imala samo 16 godina. Nju i njenog rođaka silovali su isti napadači, koji su im potom zapretili da će ih žive spaliti u njihovoj kući.

Druga žena je bila u šestom mesecu trudnoće kada je napadnuta. Njen muž je odveden u smrt. Nekoliko meseci kasnije, nije mogla da pronađe njegovo telo. Bande sve više koriste silovanje kao oružje. Njihove mete su žene i devojke koje žive u oblastima koje kontrolišu njihovi rivali.

Ubijene su advokatova supruga i dve ćerke

Više od 300 ljudi je ubijeno i zapaljeno, a najmanje 50 žena i devojaka je grupno silovano tokom rata za teritoriju u julu u najsiromašnijem okrugu Haitija, širem Siti Soleil. Haitijska Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava (RNDDH), koja je dokumentovala silovanja u Siti Soleil, kaže da mnogi preživeli žale što su živi. Njih dvadeset je silovano pred decom. Njih šestoro gledalo je ubistvo supružnika pre grupnog silovanja.

Veći deo Siti Soleila kontroliše najmoćnija federacija bandi u Port-o-Prensu – G-9 i njeni saveznici. Lokalni izvori kažu da je ova grupa imala bliske veze sa ubijenim predsednikom i njegovom vladajućom strankom, a njena specijalnost je iznuda.

U septembru je G-9 blokirao glavni gradski terminal za gorivo, paralisavši zemlju na skoro dva meseca i pokrenuvši humanitarnu krizu. Njen vođa je bivši policajac Džimi Čerizier, koji povremeno drži konferencije za štampu. Nedavno mu je Savet bezbednosti UN uveo sankcije, optužujući ga da ugrožava mir i stabilnost Haitija.

Sjedinjene Države i Kanada su nedavno kaznile dvojicu haićanskih političara, uključujući sadašnjeg predsednika Senata Džozefa Lamberta, zbog navodne saradnje sa bandama. Ovdašnji izvori kažu da sankcije imaju nekog efekta jer političari koji koriste bande sada žele da se pritaje.

Kada je Jean Simson Desanclos stigao u pustu ulicu u predgrađu prepunom bandi, nije pronašao ništa od svoje porodice osim spaljene olupine porodice Suzuki. Ugljeni posmrtni ostaci njegove supruge i dve ćerke već su odneti u mrtvačnicu.

„Kriminalci uzeli zemlju za taoce“

Josette Fils Desanclos (56) vodila je jednu ćerku Sarhadjie (24) na univerzitet, a drugu, Shervood Sonđe, u kupovinu za njen 29. rođendan. Obe devojke su studirale pravo kao i njihov otac. Bile su njegove princeze.

„20. avgusta sam izgubio sve. I nije umrla samo moja porodica. Ukupno je tog dana ubijeno osam ljudi. Bio je to masakr“, rekao je Desanklos za Bi-Bi-Si.

Desanklos veruje da su se njegova supruga i ćerke oduprle pokušaju otmice i da ih je ubila zloglasna banda 400 Mavazo, koja je širila svoju teritoriju. Ubistva su se dogodila na periferiji oblasti zvane Kroik des Bouket, koja je već bila pod kontrolom bande.

Desanclos je advokat i aktivista za ljudska prava. On je sada ožalošćeni čovek koji čezne za glasovima koje nikada više neće čuti: „Izgubio sam ljubav svog života i dvoje dece koje smo odgajali u ovoj teškoj zemlji. Kao da si multimilioner i odjednom si siromašan. “

Uprkos riziku za sebe, on traži pravdu za svoju ženu i ćerke: „Porodica je sveta stvar. Ne tražiti pravdu značilo bi izdati ih. Moje ćerke znaju da je njihov otac borac koji nikada ne napušta ni ljude, a kamoli svoju porodicu. Rizik je ogroman, ali šta više mogu da izgubim?“

On želi da svet danas razume jednu stvar o Haitiju – da bande imaju slobodne ruke.

„Kriminalci su uzeli državu za taoce. Oni stvaraju svoje zakone. Ubijaju. Siluju. Uništavaju. Voleo bih da moje ćerke budu poslednje žrtve, poslednje ubijene mlade žene“, kaže Dezanklo, svestan da će njegova želja verovatno biti ne obistiniti se.

Vlada Haitija pozvala je u pomoć međunarodne snage

Na Haitiju rade bande, a ne država. Premijer Ariel Henri ne može čak ni do svoje kancelarije jer naoružane grupe kontrolišu područje. Vlada Haitija pozvala je u pomoć međunarodne snage u pokušaju da se uspostavi red. U Ujedinjenim nacijama se govori o potrebi za oružanim snagama van UN, ali izgleda da se nikome ne žuri da preduzme akciju, pa čak ni da učestvuje.

Strane intervencije ovde imaju lošu reputaciju i lošu istoriju. Poslednja misija UN pamti se po optužbama za seksualno zlostavljanje i po donošenju kolere na Haiti preko mirovnih snaga UN iz Nepala. Epidemija je ubila oko 10.000 ljudi.

Mišljenja o stranim trupama ovde su podeljena. Postoji određena podrška onih koji su koristili naoružane grupe, ali sada žele da vladaju sami i onih koji su zarobljeni u oblastima koje kontrolišu bande. Postoji protivljenje lidera civilnog društva, koji kažu da Haiti mora sam da reši problem.

Dok međunarodna zajednica raspravlja i osuđuje, bande se bave svojim krvavim poslom. Lokalni izvori kažu da naoružane grupe brutalno šire svoju teritoriju pošto se izbori odlažu. Kada političari dođu da traže glasove u zonama pod kontrolom bandi, moraju da odaju počast oružanim grupama.

Najnoviji zločin dogodio se na severnom ulazu u Port-o-Prens 30. novembra. Prema izveštajima lokalnih medija, neki u okolini primetili su naoružane muškarce i obavestili policiju. Naoružani napadači uzvratili su noću tako što su ubili najmanje 11 ljudi i zapalili neka tela.