Bande s motornim testerama: Pljačka drevnih albanskih šuma

Vozač starog kamiona sovjetske proizvodnje prebacio je u prvu brzinu pokušavajući da prati uski put usečen u strmu planinsku padinu. Prelazeći preko velikog kamena, vozilo se opasno nakrivilo ka ivici provalije. Dole se videlo more oblaka koji su se pružali do horizonta.

„Uz božju pomoć, provući ćemo se“, rekao je vozač. „Ako nam ne pomogne, nema nam spasa.“

Njegov fatalizam nije delovao utešno.

Motor se ugasio, zabrektao, pa ponovo oživeo i zabrujao. Pažljivo dodajući gas, vozač se provukao uz ivicu provalije i nastavio dalje blatnjavim putem.

Bio je to jedan od običnih radnih dana na crnom tržištu nezakonito sečenog drveta u Nacionalnom parku Šebenik-Jablanica na istoku Albanije.

Uprkos potpunoj zabrani eksploatacije šume i registraciji rezervata Šebenik-Jablanica kao lokaliteta svetske prirodne baštine pod zaštitom UNESCO-a, kriminalne mreže pustoše prastare šume da bi domaće tržište snabdevale drvima za ogrev, pokazalo je istraživanje Balkanske istraživačke mreže, BIRN.

Na više od 2.000 metara nadmorske visine, netaknute bukove šume u najvećem nacionalnom parku u Albaniji prostiru se unedogled. Zato je ovo omiljeno mesto za ilegalnu seču u zemlji koja je u poslednjih pedeset godina izgubila najveći deo pošumljenih površina.

Od podmićivanja i falsifikovanih dozvola za seču do konvoja kamiona sa GPS lokatorima, BIRN otkriva koliko daleko su spremni da idu organizatori ovog nezakonitog posla da bi ušli u zaštićene zone.

Istraživanje takođe ukazuje na kulturu nekažnjivosti u zemlji koja je kandidat za prijem u članstvo EU, ali još ne uspeva da primeni zakone o zaštiti nacionalnih parkova.

Ugrožen je ekosistem koji predstavlja pluća Albanije. Visokogorske šume doprinose stabilizaciji regionalne klime, regulišu padavine i pomažu u kruženju vazduha, kažu ekolozi.

Uz samu granicu sa Makedonijom, ovaj park je i jedan od poslednjih predela netaknute divlje prirode u jugoistočnoj Evropi, gde se motorne testere još nadglasavaju sa zavijanjem vukova.

Pored netaknutih bukovih šuma, seča ugrožava i retke biljke i životinje, uključujući albanski ljiljan, mrke medvede, sure orlove i ugroženog risa, poznatog pod imenom „tigar Balkana“.

„Nacionalni park Šebenik-Jablanica je jedan od najlepših parkova prirode na Balkanu, ali u njegovom jugoistočnom delu je načinjena velika šteta“, kaže Ahmet Mehmeti, predsednik grupe za zaštitu prirode po imenu ekološki klub Elbasansan i konsultant državnih tužilaca kada su u pitanju krivična dela protiv zaštićenih rezervata.

„Oni koji su odgovorni za nezakoniti promet drva za ogrev krše zakon i koriste park da zarade milione za sebe.“

„Ekološki masakr“

Albanija je 2016. godine, uvela desetogodišnji moratorijum na seču drva u svim šumama i zabranila izvoz drvne građe. Taj potez je usledio posle decenija nekontrolisane ekploatacije koja je ogolela nekada bogato pošumljene padine i ubrzala eroziju tla.

Vlasti i dalje mogu izdavati dozvole za obaranje stabala u određenim zonama u cilju obezbeđivanja ogreva za zimu lokalnom stanovništvu – ali nacionalni parkovi su strogo zabranjeni za seču. Prema krivičnom zakonu Albanije, za seču drva u zaštićenim zonama počinioci mogu dobiti do osam godina zatvora.

Prema poslednjim podacima američke organizacije Global Forest Watch, koja prati stanje šuma širom sveta, 2010. godine 17 odsto površine Albanije bilo je pokriveno šumom.

Od 2011. do 2017, gubitak pošumljenih površina u zemlji doveo je do oslobađanja gotovo tri megatone ugljen-dioksida, kaže se u izveštaju Global Forest Watch-a.

Veliki deo preostale šume nalazi se u Nacionalnom parku Šebenik-Jablanica, na koji otpada oko 70 odsto biodiverziteta Albanije, tvrde predstavnici Ekološkog kluba Elbasan.

Ovaj park površine 340 kvadratnih kilometara deo je Evropskog zelenog pojasa, mreže zona od ekološkog značaja za Evropsku zajednicu. Drevne bukove šume oko udaljenog sela Rajce u jugoistočnom delu parka stavljene su pod zaštitu UNESCO-a 2017. godine.

Pelumb Đini, bivši predsednik opštine u selu Stebleve na severu parka Šebenik-Jablanica, pomogao je da se mobilišu stariji ljudi iz kraja da lobiraju za formiranje parka 2008. godine, zbog „ogromne“ štete usled višegodišnje seče šume.

„Ironija je u tome što se ništa nije promenilo i ekološki masakr se nastavlja“, izjavio je za BIRN. „To je biznis vredan više miliona dolara, zbog čega nije teško pogledati na drugu stranu i ostaviti ovu oblast bez plana upravljanja.“

Oko 80 odsto lokalnog stanovništva koristi drva za ogrev tokom dugih zimskih meseci, dodaje Đini.

Ministarstvo za životnu sredinu nije reagovalo na zahtev za intervju niti odgovorilo na dostavljena pitanja o nezakonitoj seči šume.

Ali, Enver Škurti, direktor Inspektorata za životnu sredinu u Elbasanu, tela odgovornog za sprovođenje zakona u nacionalnom parku, porekao je postojanje problema u razgovoru koji smo obavili u kafeu u Libraždu, gradu najbližem nacionalnom parku.

„Nije tačno da se u nacionalnom parku seku drva“, rekao je Škurti, koji je bio zamenik predsednika opštine u Libraždu od 2015. do početka 2018. godine. „Naša institucija ne raspolaže informacijama o bilo kakvoj nezakonitoj seči u parku, ali moguće je da ima izolovanih slučajeva.“

Istraživanje koje je sproveo BIRN daje drugačiju sliku.

Kada se pod lažnim identitetom pridružio grupi drvoseča koji su pošli u rezervat pod zaštitom UNESCO-a u blizini Rajca, novinar BIRN-a je video velike iskrčene površine unutar netaknute bukove šume. Na padinama visoko iznad oblaka, složena posečena debla čekaju transport. Savršenu tišinu narušava samo brujanje motorne testere.

Istraživanje ovog crnog tržišta BIRN je započeo jednog letnjeg jutra u kafeu pored puta u selu Hotolišt, nekoliko kilometara jugoistočno od granice parka Šebenik-Jablanica.

Petorica vozača koji rade za „šefove“ pušili su i pili kafu. Sudeći po akcentima, poticali su iz različitih delova Albanije. Registarske tablice na parkiranim kamionima pokazivale su da su registrovani u udaljenim mestima: – Draču, Fieru, Korçi i Beratu.

Svaki vozač je radio za drugu „kompaniju“. Njihov zadatak je da se nađu sa timovima sa motornim testerama u planinama parka Šebenik-Jablanica i natovare drva.

Vozači su počeli da se prepiru oko toga ko će prevoziti najbolje drvo sa najveće nadmorske visine. Što je drvo bolje, to je njihova provizija veća.

Na stolu su imali nekoliko papira sa grbom opštine Libražd. Pokazalo se da su to rasporedi smena lokalnih policajaca sa naznačenim danima odsustva – što je korisno za planiranje rute i izbegavanje patrola.

Nedugo zatim u kafe je ušao još jedan čovek: stariji stanovnik nekog od desetina sela u blizini parka.

Vozači su počeli da se prepiru oko toga u čijem kamionu će se starac voziti. Konačno je on sam izabrao vozača, svi su ušli u svoje kamione i konvoj je krenuo. Novinar BIRN-a je pratio jednog od vozača, čoveka

grubog izgleda u četrdesetim godinama.

„Izabrao je kamion i kompaniju onoga ko će mu dati najviše“, rekao je vozač dok je palio motor. Objasnio je da starac u kamionu znači manje problema sa lokalnim vlastima i stanovništvom.

Starac im takođe određuje mesta za utovar. Vozači znaju kojim putevima da idu po oznakama u boji na stenama ili granama ispred skretanja na planinskom putu. Svaka kompanija ima svoju boju za oznake. Što je mito veći, to je mesto za utovar bogatije.

Oružje i motorne testere

Dok je ulazio u park, vozač je primio nekoliko poziva od svojih šefova, žonglirajući sa tri mobilna telefona od kojih je svaki imao dodatnu bateriju. Rekao je da kamion ima uređaj za praćenje preko satelita koji pomaže poslodavcima da prate njegovo kretanje.     https://www.globalforestwatch.org/dashboards/country/ALB

Na određenim račvanjima kamioni su se razdvajali i odlazili svaki svojim putem.

Kada je primetio boju svoje kompanije na jednom deblu, vozač je skrenuo na strmi put koji je sa napredovanjem postajao sve blatnjaviji i kamenitiji. Sledećih 45 minuta napredovali smo deset metara napred, da bismo se onda vratili pet metara nazad. U jednom trenutku je izašao napolje i gurnuo granje i kamenje pod točak da bi se iščupao iz blata.

Svako malo, iz šume su se pojavljivali ljudi s tamnim naočarima da provere da li je kamion na dobrom putu. Put je, izgleda, napravio buldožer koji je bio parkiran u blatu u blizini.

Snažan mlađi muškarac zaustavio je vozača i dao mu dva ili tri dokumenta, za koje je vozač rekao da su dozvole za seču šume u Dardi, oko 30 kilometara južno od parka.

„Papiri su tu da posle ne bismo imali problema“, rekao je vozač.

Kada je kamion najzad stigao na odredište na planinskom prevoju u blizini seoceta Rajca-Skenderbeg, na više od 2.000 metara nadmorske visine, desetak lokalnih muškaraca počeli su da tovare ogromna bukova debla na kamion. Drugi ljudi sa motornim testerama bili su zauzeti sečom stabala. Svuda naokolo bila su složena stabla.

Nekoliko muškaraca sa pištoljima zadenutim za pojas nadgledali su posao. Jedan je vrteo pištolj oko prsta.

„To je za životinje“, rekao je.

Jedan od ljudi, koji su utovarivali stabla na kamion, bio je u srednjim dvadesetim godinama i dolazio je iz sela u blizini parka. Kada ljudi sa pištoljima nisu mogli da nas čuju, rekao je da mu je jedina šansa za izdržavanje porodice težak rad na seči i utovaru drva, ponekad i do duboko u noć.

„Ne sviđa mi se što sečemo šumu“, rekao je. „Stidim se onoga što radimo, ali šta drugo mogu da radim?“

Kao i svi ljudi umešani u nezakonitu seču i trgovinu koji su razgovarali sa BIRN-om, odbio je da bude identifikovan.

U neudobnoj vožnji niz planinu, dok su debla udarala u stranice pretovarenog kamiona, vozač je zvao šefove da bi dobio nove podatke o kretanju policijskih patrola i izbegao neželjene susrete.

BIRN je zatražio komentar od lokalne policije, ali nije dobio odgovor, a državna policija u Elbasanu nije odgovorila na zahtev za uvid u informacije o primeni zakona protiv nelegalne seče šuma.

Vozač je rekao da uvek pokušava da natovari više drva nego što je upisano na njegovu lažnu dozvolu, jer je plata koju dobija za jednu turu mala. Ako u dokumentu piše pet kubnih metara, on natovari petnaest.

„Obični ljudi kao ja nalaze se na dnu hijerarhije“, rekao je, objašnjavajući da su šefovi poslovni ljudi povezani sa „moćnicima“ koji dozvoljavaju da se posao odvija.

Rekao je da polovina novca od prodaje drva za ogrev ide šefovima i njihovim radnicima. Ostatak se daje državnim službenicima.

Provizije i korupcija

EU delegacija u Albaniji, finansijer projekta, koji treba da pomogne u održivom korišćenju zaštićenih šuma, ukazuje na lošu upravu i korupciju kao prepreke uspešnoj zaštiti šumskih područja.

„Zaštićene oblasti su izložene protivzakonitoj deforestaciji, fragmentaciji staništa i degradaciji ekosistema usled slabih administrativnih kapaciteta, nedostatka tehničkih znanja, manjka sredstava i korupcije u administraciji“, obavestili su nas u elektronskoj poruci.

Armando Braho, pravnik specijalizovan za problematiku životne sredine na Međunarodnom univerzitetu u Strugi u Makedoniji, kaže da je to „više politički nego pravni problem“.

„Postoje politički interesi povezani sa profitom od ovog posla, koji dozvoljavaju da se to dešava“, rekao je.

Najveći deo parka Šebenik-Jablanica nalazi se pod upravom vlasti u Libraždu, ali južni deo parka – uključujući i zone pod zaštitom UNESCO-a u okolini Rajca – pripada opštini Prenjaš.

„Mislim da država nije učinila dovoljno da spreči nezakonitu seču šuma“, rekla je predsednica opštine Miranda Rira u intervjuu koji je dala za BIRN. „Moratorijum proglašen 2016. nije implementiran, a lokalno stanovništvo nema alternativu za grejanje preko zime, zbog čega je veoma teško sprečiti ilegalnu seču“.

Rekla je da su opštinske vlasti prošle zime dopremile 3.260 kubika drva za ogrev iz drugih izvora, ali uz populaciju od 25.000 ljudi, prema popisu iz 2011, to nije ni približno dovoljno.

„Ako država ne shvati ozbiljno potrebu za alternativnim načinom da se ljudi greju, ove šume će uskoro izgubiti status koji im je dao UNESCO“, kaže Rira.

Rendžeri koji rade za Upravu za zaštićene zone Elbasana sa sedištem u Libraždu, APA Libražd, zaduženi su da patroliraju parkom.

Bajram Kuljolji, koji je posle 25 godina rada u ovoj službi nedavno postao drugi čovek u komandnom lancu u APA Libražd, kaže da je 15 čuvara iz njihove uprave preopterećeno i da nemaju dovoljno sredstava.

„Država bi trebalo da… poveća plate, da uvede subvencije za gorivo [za patrolna vozila] i poveća broj ljudi“, rekao je za BIRN.

EU delegacija u Albaniji je pohvalila APA Libražd za napore, koje ulaže u borbu protiv nelegalne seče šuma, ali je takođe naglasila da se ova pošast nastavlja zbog „ograničenih kapaciteta“ lokalne uprave i „odsustva ozbiljne posvećenosti ciljevima Inspektorata za životnu sredinu“.

Kuljolji kaže da je njegova kancelarija nedavno prosledila policiji četiri ili pet slučajeva, ali niko nije osuđen. Pored sporosti birokratije, istrage trpe i zbog tehničkih izazova dokazivanja porekla drveta nakon što se ono osuši, dodao je.

Zahtev Državnom tužiocu u Elbasanu da nam dostavi podatke o presudama ostao je bez odgovora zbog promena u regionalnim tužilaštvima u okviru pravosudnih reformi zbog kojih je veliki deo pravosudnog sistema Albanije ostao u limbu.

Ali istraživanje koje je BIRN (tekst na albanskom) sproveo 2017. pokazuje da je u prethodne dve godine tužiocu dostavljeno 26 slučajeva nezakonite seče šuma. Za 23 su podignute optužnice, ali na kraju je osuđena samo jedna osoba – čovek iz Rajca koji je platio kaznu od 650 evra zato što je sekao drva u šumi bez dozvole.

„Suze drveta“

Ekolozi kažu da stabla iz parka završavaju na pijacama drva za ogrev širom zemlje, gde se za to drvo plaća najviša cena zato što je debelo, suvo i poznato po dugom sagorevanju u šporetima na drva.

Za svega nekoliko sati novinar BIRN-a je video četiri teška kamiona na samo jednom parčetu puta između Libražda i Prenjaša u okrugu Elbasan. Svi su se povijali pod teškim tovarom debala spremljenih za prodaju.

Prodavci drva za ogrev u jugoistočnim gradovima Pogradec i Korča i u oblasti oko Libražda odbili su da govore o poreklu svojih drva, ali upravnik jedne pijace u okrugu Elbasan, koji je tražio da ostane anoniman, potvrdio je da je najbolje drvo ono iz parka Šebenik-Jablanica.

Rekao je da dobavljači koriste lažne dokumente u kojima je navedeno da je drvo posečeno u Dardi, opštini izvan nacionalnog parka, gde lokalne vlasti imaju pravo da izdaju dozvole za sečenje radi zadovoljavanja potreba lokalnog stanovništva.

Preko leta, drvo koje zaista potiče iz Darde prodaje se za oko 24 evra (3.000 leka) po kubnom metru, dok bolje drvo iz parka Šebenik-Jablanica dostiže cenu od 32-35 evra (4.000-4.500 leka) po kubnom metru, kaže on. Preko zime, drvo iz nacionalnog parka se prodaje i za 55 evra (7.000 leka).

Na pitanje o navodnoj prodaji drva iz nacionalnog parka kao da je u pitanju drvo koje dolazi iz oblasti gde je seča dozvoljena, Škurti iz Inspektorata za životnu sredinu u Elbasanu rekao je: „To uopšte nije istina. Ti problemi su ostali iza nas“.

Ali potvrdio je da ima zabuna u vezi sa legalnošću seče drva izvan parka zbog koncesija koje prethode moratorijumu iz 2016. godine.

„Neke koncesije su date 2003. i važe do 2022. godine“, kaže on. „To stvara lošu sliku. Ali koncesije te vrste nisu naša odgovornost“.

Mehmeti, predsednik Ekološkog kluba Elbasan, izjavio je: „Koncesije se zloupotrebljavaju tako što se seče više drveta nego što je dozvoljeno, seče se u zonama za koje ne postoji dozvola, a onda se menjaju dokumenti da se pokaže da je drvo iz neke druge zone.“

Nedavno je u intervjuu na jednoj TV stanici (na albanskom) Kastriotu Guri, predsedniku opštine u Libraždu, postavljeno pitanje o rupama u zakonu pomoću kojih se zaobilazi moratorijum.

„Mi te ugovore ne možemo da suspendujemo ili poništimo, jer ih je 2012. godine potpisalo ministarstvo za životnu sredinu“, rekao je.

Braho sa Međunarodnog univerziteta u Strugi odbacuje ideju da stare koncesije mogu da proizvedu toliko pravne pometnje ili spreče sprovođenje zakona.

„Čak i ako postoji ugovor [koji prethodi uvođenju moratorijuma], država može da pronađe rešenje“, izjavio je za BIRN.

Lokalni stanovnici iz sela oko Štebleve i Dragostunja – u različitim delovima parka – kažu da deforestacija uništava njihovo obradivo zemljište jer uzrokuje eroziju. Čobani koji čuvaju krave, ovce i koze na stenovitim visoravnima takođe prijavljuju da pašnjaci nestaju.

U međuvremenu, ljudi iz okoline sela Rajce žale zbog gubitka netaknutih bukovih šuma sa kojima mnogi osećaju gotovo duhovnu povezanost.

„Ta stabla su rasla sa mnom“, kaže tridesetpetogodišnji trgovac koji je želeo da ostane anoniman zbog straha od osvete drvoseča. „Urezao sam svoje ime na jedno od tih stabala i tamo sam odlazio na izlete sa porodicom. Danas, kada sam otišao tamo, otkrio sam da tog stabla više nema. Posekli su ga. To je kao da su mene posekli.“

Na čistini u blizini sela Rajce-Skenderbej, gde drvoseče motornim testerama obaraju stabla, žena u sedamdesetim godinama je dojahala na magarcu noseći ručak za sina, jednog od drvoseča.

„Vidite li ovu smolu na stablu?“, pitala je, pokazujući na panj džinovske bukve. „To su suze drveta. Drvo plače kada ga seku.“

Lekcije iz Makedonije

Nacionalni park Šebenik-Jablanica prostire se duž granice Albanije i Makedonije. Ekolozi kažu da se pristup problemu nezakonite seče šume sa dve strane granice razlikuje kao dan i noć.

„U njihovoj [makedonskoj] kulturi, oni gledaju na to kao na zaštitu svoje baštine“, kaže Armando Braho, pravnik specijalizovan za problematiku životne sredine sa Međunarodnog univerziteta u Strugi na zapadu Makedonije. „Imaju stroge zakone i patrole na dužnosti 24 sata dnevno. Ljudi su dobro obučeni i imaju specijalne rendžerske jedinice koje sprovode zakon“.

S druge strane, „Albanija ima zakone, ali oni se ne primenjuju“, kaže on.

„Ima i slučajeva nezakonite seče [u Makedoniji], ali oni odmah posade nova stabla. [Albanci] imaju kulturu razaranja svega što poseduju.“

Bajram Kuljolji, rendžer sa dugim stažom u parku Šebenik-Jablanica, kaže da se makedonskom stranom parka upravlja mnogo bolje.

„Makedonci imaju razvijeniju kulturu prava i bolju komuniakaciju“, kaže on. „Organizovali smo nekoliko razmena i projekata saradnje sa njima i čini mi se da su oni mnogo profesionalniji u pogledu sredstava i organizacije. Bilo nam je pomalo neprijatno, zapravo, kada se pokazalo koliko toga imamo da naučimo od njih. Potrebno je da država podrži i osnaži nas rendžere.”

Ahmet Mehmeti, predsednik Ekološkog kluba Elbasan na istoku Albanije, kaže da je Makedonija sačuvala tradiciju staranja o šumama koja datira iz vremena kada je bila deo Jugoslavije. Danas se to vidi iz visokotehnološkog pristupa u ovoj oblasti.

„Makedonci imaju kapacitete i tehnologiju za zaštitu šuma“, kaže on. „Razvili su sistem za nadzor pomoću GPS-a i kamera. Ali važan deo je i implementacija, a mi nemamo dovoljno ljudi za to.“

Džek Neža, direktor Uprave za zaštićena područja u Elbasanu, izjavio je: „Naravno, ima oblasti u kojima su neophodna poboljšanja, ali mi već imamo inženjere šumarstva i druge obučene profesionalce“.

Ministarstvo životne sredine u Makedoniji ima Upravu za prirodnu sredinu koja se bavi zaštitom prirodnih resursa zemlje. Dužnosti ove uprave uključuju sprovođenje planova koji treba da osiguraju dugoročni opstanak zaštićenih područja.

Sudeći po presudama za nelegalnu seču drva, Makedonija ozbiljnije pristupa i sprovođenju zakona.

U prvih šest meseci 2015., mediji su izvestili (na italijanskom) da su makedonski sudovi doneli 1.277 presuda za nelegalnu seču, uključujući i novčane kazne u iznosu od 1,7 miliona evra. S druge strane, albanski sudovi su od 2015. do 2017. godine naplatili samo jednu kaznu od 650 evra, pokazalo je istraživanje BIRN-a iz 2017. godine.

BIRN nije uspeo da pribavi komentare makedonskog ministarstva za životnu sredinu ili lokalnih vlasti u blizini parka.

Arlis Alikaj je nezavisni albanski novinar. Urednik: Timoti Lardž. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.