Barnije „izlazi na crtu“ Makronu

Barnije, koji će biti kandidat desničarske stranke Republikanci, naveo je da će ograničavanje imigracije biti ključni deo njegove politike.

“Vremena koja su pred nama su zahtevna i ozbiljna vremena i svet oko nas je opasan svet. U takvim teškim vremenima doneo sam odluku i rešen sam da se kandidujem za predsednika”, rekao je Barnije u intervjuu za francusku televiziju TF1.

Navodeći da postoji “mnogo patnje, mnogo nepravde i mnogo podela” u zemlji, on je naglasio da hoće da bude predsednik “pomirene Francuske”.

Barnije kaže da će mu prednost u trci za predsedničko mesto obezbediti njegovo dugogodišnje političko iskustvo, koje uključuje i “izvanredne” pregovore o postizanju sporazuma o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.

On je, kako navodi, tokom tog višegodišnjeg procesa “sarađivao sa šefovima država i vlada na očuvanju jedinstva svih evropskih zemalja”.

Kada je upitan zašto želi da izazove Makrona, sa kojim je blisko sarađivao tokom procesa Bregzita, Barnije je odgovorio da želi da “promeni zemlju”.

Održavajući više desničarski ton nego centristički predsednik, on je govorio o potrebi da se “povrati autoritet države” kao i “ograničavanju i kontroli imigracije”, izrazivši slaganje sa predlogom da se stavi moratorijum na imigraciju.

Predsednički izbori u Francuskoj će biti održani u aprilu 2022. Barnije je najugledniji od četiri kandidata iz desničarske stranke Republikanci koji su najavili da će ući u trku za predsedničko mesto.

Ovaj 70-godišnji političar je dobro poznat u Evropi po tome što je predvodio pregovore o Bregzitu, o čemu je u maju ove godine objavio knjigu.

Kako navodi Euronjuz, već neko vreme u Francuskoj se spekulisalo da će se on kandidovati.

Pre nego što je postao glavni pregovarač za Bregzit, Barnije je bio komesar EU za unutrašnje tržište od 2010. do 2014.

On je takođe i veteran francuske politike, koji je služio na više visokih funkcija u zemlji od 1990-tih.

Barije je bio ministar spoljnih poslova u vreme predsednika Žaka Širaka, ministar poljoprivrede u vladi Nikole Sarkozija i ministar za zaštitu životne sredine tokom mandata Fransoa Miterana.