Baštovan koji je uzgojio drvo sa deset različitih vrsta voća ušao u Ginisovu knjigu rekorda

Ovo drvo sa deset različitih voćki je rezultat desetogodišnjeg rada Husama Šarafa, koji je svoju skromnu baštu transformisao u raskošnu oazu sa brojnim retkim vrstama.

“Prethodni rekord je bio pet vrsta voća na jednom drvetu, tako da sam odlučio da nakalemim deset i postavim novi rekord”, rekao je Husam, prenosi Gardijan.

Prethodni rekord je pre dve decenije postavio Luis Karasko iz Čilea, na čijem se drvetu nalazilo pet različitih voćki.

Husam je u svojoj prijavi poslatoj Ginisovoj knjizi svetskih rekorda napisao da njegovo drvo šalje poruku “mirne koegzistencije”, a različite boje, oblici, listovi i plodovi na njegovim granama predstavljaju metaforu različitosti u društvu, poštovanja i prihvatanja.

On je pre pet godina otvorio svoju baštu za javnost i od tada je privukao brojne posvećene entuzijaste koji od njega često traže savete i preporuke.

Proces kalemljenja je ujedno jednostavan i složen – Husamo je najpre zasadio drvo nektarine, koje je postepeno širio kalemeći grane drugog drveća na njega.

“Svaka grana je jedinstveno drvo sama za sebe. Ako ja ne pojedem voće, dajem ga susedima, rođacima i prijateljima koji dolaze u baštu. Svima se sviđa ukus”, kaže on.

U zavisnosti od doba godine, u njegovoj bašti cvetaju i rađaju drvo kokosa, banane, kumkvata i drugog tropskog voća, kao i uobičajenije vrste poput šljiva i jagoda.

“To nije samo bašta, to je prava zajednica. Drvo sa deset vrsta voća je moje multikulturalno drvo, na kojem sve kulture, religije i tradicije žive u jedinstvu”, priča Husam.

Husam je u Australiju došao 2009. godine iz Iraka.

Dok je bio dete, baštovanstvo je bilo redovan deo njegove škole, gde su učenici podučavani kalemljenju na smokvama.

Tokom raspusta, Husam je provodio tri meseca na farmi svoje bake i deke, gde su rasle urme, smokve, citrusi i nar, a njegova strast ka baštovanstvu se dodatno rasplamsala.

Kada je počeo da živi u Šepartonu, Husam je počeo da radi kao referent za multikulturalnost u najvećoj javnoj školi u gradu.

“Deca sa kojom sarađujem su veoma uzbuđena zbog drveta, pratili su njegov rast na Instagramu. Mlađa generacija danas je stalno na Instagramu. Želeo samo da im dam primer da treba da ciljaju visoko, da ne treba da govore da je nešto previše teško, i da znaju da mogu sve da urade ako imaju cilj i vredno rade”, priča Husam.

On se nada da će ljudi iz cele Australije dolaziti da bi videli drvo.

“Imati nešto tako veliko kao što je priznanje Ginisove knjige rekorda, to je važno za sve nas i doneće našem gradu novac”, kaže Husam.

Ipak, on nije zadovoljan samo jednim rekordom. Trenutno radi na tome da obori još dva – za najviše vrsta orašastih plodova na jednom drvetu i za drvo sa najviše plodova jabuke.

Takođe, planira da obori rekord za najduži cvet ljiljana.