Bekstvo i migracije: Evropska politika azila u ćorsokaku?

Koliko Nemačka i Evropa pomažu ljudima u bekstvu? „Oni značajno doprinose“, kaže istraživač migracija Frank Divel sa Univerziteta u Osnabriku, misleći na više od milion izbeglica primljenih 2023. Ali i pored ove pohvale, nezadovoljan je ukupnim rezultatom. To važi i za druge stručnjake koji će zajedno sa njim u Berlinu predstaviti „Globalni izveštaj o izbeglicama 2024”.

„Trenutne rasprave o izbeglicama fokusirane su na mere odvraćanja“, kaže Divel, kritikujući postignuti kompromis o izbeglicama u EU.

Simbol patnje izbeglica: kamp Morija na ostrvu Lezbos

Kamp Morija na grčkom ostrvu Lezbos, koji je bio namenjen za 2.800 ljudi, postao je simbol propale izbegličke politike. U najgorim vremenima tu je bilo smešteno 20.000 muškaraca, žena i dece.

Živeli su u katastrofalnim higijenskim i zdravstvenim uslovima.

Prema novoj reformi azila EU, potražioci azila će ubuduće biti proveravani i registrovani na spoljnim granicama EU. Oni bi trebalo da čekaju u prihvatnim kampovima do dvanaest nedelja dok se ne donese odluka o njihovom zahtevu za azil.

Divelova prognoza je sledeća: „Dobićemo mnogo Morija“.

„Evropa postaje veoma zavisna od despota“

Divel smatra da su sporazumi sa pretežno neevropskim zemljama o prihvatanju izbeglica izuzetno problematični. Prema njegovom mišljenju, iza toga stoji stav: „Ne treba da ostanu kod nas, bolje da idu u Ruandu ili Tunis ili Albaniju”.

Ovaj stručnjak smatra da se sklapanjem sporazuma sa autoritarnim državama podrivaju procesi demokratizacije u tim zemljama i kaže:

„Evropa postaje veoma zavisna od despota. Velika Britanija, bivša članica EU, hapsi migrante kako bi ih u julu deportovala u Ruandu. Vlada premijera Rišija Sunaka želi da vrati 5.700 ljudi u tu afričku zemlju do kraja godine“.

Pohvale za odnos prema izbeglicama iz Ukrajine

Stručnjaci za migracije osećaju i olakšanje i zabrinutost zbog tretmana ratnih izbeglica iz Ukrajine. Napad Rusije na susednu zemlju izazvao je najveći pokret izbeglica od Drugog svetskog rata, kaže Frank Divel. Ali stvari bi mogle da postanu još gore:

„Ako Rusija ne bude sprečena da dalje eskalira rat ili ga čak dobije, trebalo bi da očekujemo još milione izbeglica na Zapadu“, kaže on.

Prijem oko milion ljudi u Nemačku do sada je, kaže, prošao sasvim dobro iz dva razloga. S jedne strane, nemačka vlada se odlučila protiv centralizovanog smeštaja u kampove, a sa druge strane, civilno društvo je u velikoj meri pomoglo. „U suprotnom, sistem bi se urušio u proleće 2022.“ pretpostavlja Divel.

I EU je, prema njegovim rečima, dobro funkcionisala i brzo stvorila pravnu sigurnost. Države članice EU složile su se da produže privremenu zaštitu za ljude koji beže od ruskog agresorskog rata do marta 2025. Divel poziva na brz razvoj perspektive integracije: „U suprotnom ćemo uskoro imati veliki problem u EU.

Bliski istok: beskonačno bekstvo

Problem koji decenijama nije rešen je situacija na Bliskom istoku. Ona se dodatno pogoršala kao posledica terorističkog napada islamističkog Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i rata u Pojasu Gaze koji je usledio.

Prognanike u Pojasu Gaze Divel naziva izbeglicama koje ne mogu da pobegnu: „Zato što ne mogu da napuste pojas Gaze – ni u Izrael ni u Egipat”. Zemlja je, kaže on, značajno unapredila sisteme granične kontrole, zidove i ograde.

„Egipat i druge arapske zemlje su deo problema“, kaže ovaj stručnjak za migracije, misleći na beznadežnu situaciju sa kojom se suočavaju ljudi u regionu.