Bekstvo od siromaštva i straha

Jedan od načina da se o zemlji pod sve strožim međunarodnim sankcijama više sazna jesu svedočenja begunaca iz nje.

Prilika za to se novinarima iz raznih zemalja sveta prošle nedelje ukazala u Seulu posredstvom Arirang TV, svojevrsnog „Glasa Koreje“. U prostorijama Korejske nacionalne komisije za prava čoveka, predstavljena su tri prebega, jedna žena i dva muškarca.

Hjong So Kim, kome je poklonjena najveća pažnja, radio je u Pjongjangu, u jednom od instituta pri Univerzitetu Kim il Sung, najprestižnijem u Severnoj Koreji. Institut je brojao 130 stručnjaka iz oblasti tehničkih i medicinskih nauka, diplomate i eksperte sa stranih univerziteta. Institut je prema Kimu radio na unapređenju zdravlja vrhovnih severnokorejskih rukovodilaca, pored ostalog i ispitivanjem metoda ishrane.

Severna Koreja je, pak, u svetu poznata kao zemlja u kojoj su mnogi među 25 miliona stanovnika neuhranjeni, među njima i deca, zbog čega prima međunarodnu i pomoć iz Južne Koreje. Prema svetskoj štampi, besplatna pomoć u hrani i lekovima umesto ugroženima često završava na „crnom tržištu“ što režimu omogućava sredstva za funkcionisanje države.

Radio „otvara oči“

Kim je iznosio primere da su zaposleni u institutu u slučaju odavanja njegovih delatnosti slati sa članovima porodice u političke logore, u kojima bi, eventualno, nestajali; slična sudbina je čekala i neke povratnike sa studija u inostranstvu, naročito posle raspada socijalizma u Evropi ranih 1990-ih. Govorio je o javnim pogubljenjima prestupnika ili protivnika režima kojima je moralo da prisustvuje lokalno stanovništvo, pa u tri slučaja (dva muškarca u 20-im godinama i jedna žena u 30-im) i ovaj budući prebeg…

Kim je odlučio da pobegne pošto je posredstvom inostranog radija čuo da će era tadašnjeg vođe Kim DŽong Ila, koji je nasledio oca i osnivača prve i jedine komunističke dinastije u svetu Kim il Sunga biti nastavljena i pošto okonča život. „Shvatio sam da ću morati da do kraja života živim pod diktaturom“, objasnio je Kim.

Iz Severne Koreje je pobegla i Čon Jung Đu, sada studentkinja u Seulu, koja je na susret sa novinarima došla sa petomesečnim bucmastim sinčićem. Čon sebe naziva pripadnicom „generacije tržišta.“ Rasla je u Severnoj Koreji druge polovine 1990-ih kada je usled velike gladi, prema različitim procenama, umrlo između 240.000 do 3,5 miliona ljudi, pa je režim tolerisao nastanak tržišne privrede.

Porodica Đu je prebegla u tri faze. Prvi je u Kinu otišao otac i tamo uspostavio vezu sa krijumčarima, sledili su ga majka, mlađi brat i sestra, a onda posle tri godine i Čon. Ona je, uz pomoć milion korejskih vona koje je otac prikupio posredstvom nevladinih i hrišćanskih organizacija, preko Laosa i Tajlanda stigla u Južnu Koreju.

Mladi su veoma različiti od roditelja koji su bili snažno indoktrinirani u vreme Kim il Sunga (1912-1994). Otac je 1999. nabavio radio, tada dosta teško i rizično zbog stroge kontrole vlasti. Radio je omogućio da slušaju Glas Amerike, Korejsi radio (KBC) i druge inostrane programe. „O stvarnom životu u Severnoj Koreji saznavali smo iz inostranih izvora. Saznala sam i da u Severnoj Koreji imamo poseban kalendar, koji počinje od rođenja Kim il Sunga 1912“, pričala je Đu. Posle svega, roditelji su odlučili da ne uzdižu decu u takvoj zemlji.

Ri Hjuk Ča, nekadašnji komandir u artiljerijskoj jedinici vojske Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK), sada je novinar u severnokorejskoj radio stanici u Južnoj Koreji, pošto je prebegao 2013. Iako je bio pun ideala tokom školovanja na vojnoj akademiji i bio primljen u Radničku partiju Koreje (KWP), prema vlastitim rečima, brzo je shvatio realnost u vojsci. Postojali su mito, ucene, eksploatacija vojnika…

Pošto mu je majka prebegla u NR Kinu, Ča kaže da je ražalovan i otpušten iz vojske. Od tada, uprkos lojalnosti režimu, neprestano je nadziran i ucenjivan da plati mito kako bi sačuvao posao u lokalnoj poštanskoj stanici.

Tokom 2013. u provinciji Severni Hamgjong meštani i snage bezbednosti su se sukobljavali oko letine, u vreme kada je vladala velika glad i ljudi umirali. Ča je izneo da je optužen za remećenje javnog reda i poslat u zatvor.

Ča smatra da je u Severnoj Koreji bez ljudskih prava, naročito težak položaj žena. One su eksploatisane, na šta moraju da pristanu kako bi prehranile porodicu. Odaju se prostituciji, postaju predmet seksualne trgovina i kažnjavanja. Povrh svega, pripadnici snaga bezbednosti ih reketiraju, iznuđuju mito…

Gospođa Đu ističe ulogu medija u budućim događanjima u Severnoj Koreji. Mnogi Severnokorejci slušaju inostrane radio stanice, u zemlji je sve više video materijala prokrijumčarenih na USB-ima, preko kojih ljudi postaju svesni istine o zemlji, a mladi raspolažu ajpedima.

Dobrobit diktatora

„Prebezi kojih je oko 30.000 u Južnoj Koreji, mogu mnogo da učine kako bi ljudi u Severnoj Koreji postali svesni situacije u kojoj žive“, kazala je ona.

– Širom sveta živi oko 950.000 ljudi poreklom iz DNRK i trebalo bi da pokrenu lanac promena u domovini, smatra Đu.

Ri Hjuk Ča je mišljenja da je broj nezadovoljnih režimom još veći. Naveo je da su prebezi ostavili rođake u zemlji, a da utamničeni ili pogubljeni u političkim logorima imaju nezadovoljne članove porodice. „Svi oni žele da režim propadne“, smatra Ča.

„LJudi u Severnoj Koreji su se plašili da slušaju radio stanice u Južnoj Koreli ili da gledaju filmove i zabavne sadržaje na tamošnjim TV. Sada su spremni da rizikuju… Preko tih medija su shvatili šta se u svetu događa i da u Severnoj Koreji vlada diktatura koja je na putu da se uruši“, kazao je on.

„Danas“ je pitao prebege koliko ekonomski faktor može da utiče na promene u Severnoj Koreji. Naime, izveštaji govore da trećinu realne privrede čine „siva ekonomija“ i nezvanični privredni sektor.

Kim je objasnio da u zemlji postoje tri vrste privrede: prva za obične smrtnike; druga je vojna industrija; treću nazivaju „specijalna ekonomija“ koja prikuplja sredstva za vrh vlasti. „Vlast je jedino zainteresovana za razvoj nuklearnog programa i dobrobit diktatora,“kazao je on. Otuda i 90 odsto svih roba u Severnoj Koreji potiče iz NR Kine.

Po Kimu, režim uspeva da kontroliše sve segmente društva sem „crnog tržišta“koje naročito cveta poslednjih godina. „Svesni su da bi zabranom pojedincima da se uključe u ‘sivu ekonomiju’ stanovništvo gladovalo kao 1990-ih, pa bi se ljudi pobunili protiv vlasti“, komentarisao je.

Kim je u odgovoru na drugo pitanje Danasa kazao kako će u slučaju kolapsa severnokorejskog režima u izvesnoj meri zavladati haos. „Mislim da u Južnoj Koreji postoji značajan broj stručnjaka koji razmatraju ovo pitanje, kao što uče lekcije iz tranzicije u Nemačkoj. Nadam se da će u slučaju propasti režima u Severnoj Koreji, međunarodna zajednica, uključujući i Južnu Koreju umnogome pomoći razrešavanju situacije“, kazao je on.

Kim je u odgovoru na jedno od pitanja kazao kako ne smatra da je još vreme za ujedinjenje dve Koreje po modelu dve Nemačke. „Pre svega, elite i Kim DŽong un u Severnoj Koreji ne žele ujedinjenje,“ odgovorio je.

On je naveo da samo tri Severnokorejanca uspeju da pobegnu iz zemlje, u odnosu na 10 koliko ih pokuša. Šverceri im uzimaju do 15.000 dolara po osobi.

Kim se takođe založio da susedne države za razliku od dosadašnje prakse vraćanja prebega u domovinu, njih tretiraju kao izbeglice. Tako ne bi bili prisilno vraćani u Severnu Koreju. „Ukoliko bi se to dogodilo, želja naroda za ujedinjenjem bi bila izraženija,“ smatra on.

Godinama planirano bekstvo

Kim kaže da se godinama spremao kako bi pobegao iz Severne Koreje. Vratio se iz glavnog grada Pjongjanga u rodno mesto u blizini granice sa NR Kinom, redovno slušao strane radio stanice, učio kineski jezik, proučavao mape, kako prilikom bekstva ne bi završio u zatvoru. U februaru 2009. je uz pomoć krijumčara posle četiri dana tumaranja po zamrznutim planinama na temperaturi od minus 20 stepeni Celzijusovih uspeo da pređe u susednu zemlju.

Ča je pobegao iz Severne Koreje 2013, pošto je neko vremene proveo u zatvoru, optužen za sukob seljaka sa snagama bezbednosti. Svestan da mu je život u domovini ugrožen on je prebegao preko NR Kine, Laosa i Tajlanda u Južnu Koreju.

Brojna kršenja ljudskih prava’]

Signe Poulsen, predstavnica Kancelarije Visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za prava čoveka u Seulu, koja deluje godinu dana, kazala je da postoji jasan obrazac kršenja prava čoveka u DNRK.

„Bazični sistem i struktura dozvoljavaju obimno kršenje prava čoveka. Vlasti, uglavnom na lokalnom nivou, su veoma umešane u kršenje ljudskih prava. Najozbiljnija su nad ljudima u zatvoru. Različita su ograničenja u pogledu protoka informacija, onih iz inostranstva, kao i iz Severne Koreje. Sve je to u vezi i sa slobodama udruživanja, okupljanja“, kazala je Olsen, iskusna danska diplomatkinja.

Među onima koji beže iz Severne Koreje 80 odsto su žene, žitelji iz pograničnih oblasti sa NR Kinom, većinom oni koji imaju rođake u Južnoj Koreji. Bezbednosne mere za sprečavanje bekstva su pojačane poslednjih godina, što je dovelo do porasta cena kod švercera.